Svečani govor Ištvana Pastora povodom obeležavanja Svetog Stefana
Dame i gospodo, poštovani slavljenici!
Kada živimo u složenim vremenima, potrebno je da istovremeno imamo odgovore na više izazova: moramo biti sposobni da se izdignemo koliko god je to moguće, moramo umeti što tačnije tumačiti aktuelna dešavanja, moramo pronaći ona rešenja koja će biti prihvatljiva za većinu članova naše zajednice i koja će istovremeno omogućiti da prebrodimo teška vremena.
Moglo bi se reći, opet samo preživljavanje, a kada će doći vreme napretka?
Bilo bi nepravedno tvrditi da se uvek govori samo o preživljavanju. Istovremeno činjenica je i to da smo u zadnjoj deceniji, posebno u njenoj drugoj polovini, paralelno sa sprovođenjem institucionalnog, socijalnog i ekonomskog razvoja, morali da se borimo za očuvanje našeg političkog legitimiteta.
U poslednjih četrnaest godina saradnju sa većinom zasnivamo na međusobnom prihvatanju i poštovanju. Nisu ova vremena za konfrontaciju. Ne želimo da preuzmemo i obavljamo posao svakdašnje srpske opozicije. Nećemo menjati ovaj naš stav. Izazovna vremena u kojima živimo upozoravaju nas da sada nije vreme za suprostavljanja, već za gradnju savezništva.
Jedino na ovaj način možemo smanjiti pritisak migranata na građane u naseljima novokneževačke opštine. Na prvi pogled je moguće steći utisak da ne činimo ništa više nego samo, s vremena na vreme, rasterećujemo ovaj region. Međutim, želeo bih da vas podsetim da se ovde radi o organizovanom procesu koji od 2015. godine neprekidno pokreće najmanje sto hiljada migranata na godišnjem nivou.
Sada smo stigli do toga da na jugu države započne zajedničko srpsko-makedonsko-albansko čuvanje državnih granica. Ovu regionalnu saradnju smo mogli dočekati i tako da u poslednjih pet godina naši građani duž granice u selima između Bačkih Vinograda i Rabea, kao i u regionu između Subotice i Kanjiže, budu pod stalnom opsadom migranata. Dok smo se suprostavljali ovakvom scenariju, SVM je bio izložen stalnim napadima u medijima. Danas smo stigli do toga da su zaćutali svi oni koji su u procesu rešavanja migracione krize bili glasnogovornici druge mogućnosti. Sada duboko ćute o tome kako izgleda stanje kada se u prodavnici jedva možete provući da biste kupili hleb, kroz masu onih koji se sremaju na pokušaj ilegalnog prelaza granice. Rešenje ovog pitanja je naša obaveza.
Baš zbog toga, mera našeg učešća u političkom životu Srbije ni ubuduće neće biti udovoljavanje očekivanjima onih koji od nas traže ostvarenje sopstvenih ideala slobode. Osnovno merilo našeg učešća u srpskom političkom životu i dalje ostaje pitanje u kojoj meri možemo zaštiti i očuvati mađarsku zajednicu u Vojvodini.
Dame i gospodo, poštovani slavljenici!
Što se tiče zajednice Mađara, jedan od uvek prisutnih i aktuelnih problema vezan je za opstanak. Ne govorim samo o opstanku Mađara u Vojvodini, već i o opstanku nacije kao celine, kao i o kontiuniranim razmišljanju o ovom pitanju. Pre osamdeset godina Laslo Nemet je o ovome napisao: „Na kraju krajeva jedan narod može da propadne samo u svojoj duši, a ne i u statistikama, ako se i istopi na sto hiljada duša, ali ponovo pronađe sebe, može ponovo postati narod kao i svaki drugi na ovome svetu.”
Poštovani slavljenici!
Sada dolaze vremena u kojima će se voditi bitka za svaku dušu. Ono što je Laslo Nemet tvrdio pre osamdeset godina vezano za opstanak Mađara, postalo je aktuelno evropsko pitanje.
Uvek su postojale, i sada postoje, sile kojima nije interes postojanje jakih nacija. Prosta je istina da se ovim snagama lakše suprostavljaju razvijene i jake države koji imaju jaču moć zastupanja i dobre pregovaračke pozicije. Međutim, nemojmo zaboraviti to da je snaga duše ta koja na kraju odlučuje.
Moramo biti svesni toga da regioni koji postoje na granici velikih imperija i različitih kultura, koju nazivaju i Srednjom Evropom, a unutar toga i mi Mađari, imamo istorijsku šansu da na osnovu zajedničkih interesa izgradimo zajedništvo zasnovano na nacionalnom suverenitetu i na poštovanju različitih jezičkih, kulturalnih i verskih karakteristika. Učeći na poukama iz svega onoga što je1930-ih godina postala tragedija Srednje Evrope, sada ovaj region ima šansu za uzdignuće.
Nemojmo misliti da se zapadni deo Evrope nesebično zalaže za ovo. U ovom pogledu oni se ne ističu u dobročinstvu.
Laslo Nemet je 1930. godine napisao: „Kako god da se završi velika borba za hegemoniju u svetu, male narode neće pitati da li im se sviđa postignut rezultat. Bilo da Englezi, Nemci ili Rusi budu po svojim planovima krojili Evropu, njihova uloga (to jest uloga malih nacija) će očigledno biti prilagođavanje”.
Pre Prvog svetskog rata iskorišćene, opljačkane i degradirane, između dva rata međusobno posvađane, posle Drugog svetskog rata zarobljene pod sovjetskim uticajem, a nakon pada Istočnog bloka metodama divljeg kapitalizma izrabljene nacije ovog regiona, sada imaju istorijsku šansu da ne budu više igračke ni zapadnih ni istočnih sila, već da napokon prosperiraju u skladu sa svojim nacionalnim interesima.
Brze železnice, mostovi preko mora, tuneli i autoputevi, gasovodi i zajednička zaštita granica, izlazi na more i kopneni trgovački putevi su šanse za uzdizanje ovog regiona i za njegovo suprostavljanje interesima antinacionalnih snaga.
Ovaj anuliranja zaostataka se želi oslabiti importovanjem političkih i migracionih problema, a u poslednje vreme i kreiranjem poremećaja u društvenim normama. Kao što je u vreme izbijanja migracione krize cilj napada medija i nevladinih organizacija bila namera da nas oslabe, ni sada nije ništa drugačije. Po ovim pitanjima nećemo ulaziti u isprovocirane debate. Naš zadatak je i nadalje da očuvamo snagu zajednice, povećamo koheziju, ojačamo savezničke pozicije i izgradimo obostranu korist u vremenima koji su pred nama.
Dame i gospodo, poštovani slavljenici!
Savez vojvođanskih Mađara je strateški partner Fides-a. Smatramo da Viktor Orban, premijer Mađarske, ima neprikosnovane zasluge u ponovnom ujedinjenju naroda Svetog Stefana i u izgradnji njene svesti kao nacije.
Naše gledište, nije gledište iz Mađarske. Za nas političke borbe unutar Mađarske imaju drugačije značenje. Naš stalni elementarni interes je da Mađarska bude jaka država. To znači da bude zemlja sa dinamičnim ekonomskim razvojem, stabilna u pogledu svog političkog života, konsolidovana u smislu svojih društvenih odnosa i osnovnih vrednosti. Naše zaleđe je jaka Mađarska. Za nas to nije samo emocionalno pitanje, to je naš društveni interes koji pretvaramo u politiku očuvanja naše zajednice.
Dame i gospodo, poštovani slavljenici!
Moto ovogodišnjeg praznika Svetog Stefana pozajmili smo iz i danas aktuelnog dela Lasla Nemeta iz 1935. godine pod nazivom: „Mađari i Evropa”.
Ključ uspeha države Mađarske i mađarske nacije je hrabra, dosledna, mudra i sa dobrim vezama ojačana politika, koja sa susedima ostvaruje blisku saradnju i koja svoju poziciju u regionu ostvaruje na bazi svog talenta i mogućnosti, ekonomskog i intelektualnog potencijala, a ne na štetu drugih nacija.
Danas postoji šansa za ostvarenje onoga o čemu je Laslo Nemet pisao u pogledu ispunjenja uslova za opstanak Mađara na ovim prostorima. U saradnji na principima obostranog poštovanja sa baltičkim državama, narodima Podunavlja, Centralne Evrope i Zapadnog Balkana.
Ipak moramo znati da dolaze bremenita vremena jer zapadni deo Evrope još nije razumeo šta je Laslo Nemet rekao na osnovu mađarskog istorijskog iskustva, već sredinom 1930-ih: „Ravnoteža u Evropi je strukturalna snaga Evrope. Kultura koja je zbir raznih kultura ima tajne rezerve u nacijama. [...] Istorija Evrope u poslednjih trideset do četrideset godina samo je negativna karakteristika istorije krize. Sve što je pozitivno pokazuje jednu novu Evropu i Mađari imaju sudbinski interes da svoju budućnost vezuju za nju”.
Sveti Stefan je stvorio državu i otadžbinu. Milioni Mađara su dali doprinos da ona i dan danas postoji. Razdvojeno, a od 2010. godine u političko-kulturološkom smislu ponovo zajedno. Možda se ne slažemo u svemu, ali se u svakom pogledu slažemo da u partnerstvu i savezu doprinesemo ostvarenju osnovnog cilja, da ovaj zgaženi, osuđeni, eksploatisani, spaljeni deo Evrope, uključujući i našu domovinu i matičnu državu, više ne bude sluga, već partner zapadnom delu Evrope. Onome koji je izuzetno ponosan na sebe i koji ujedno stalno poriče svoje zaboravljene vrline. Mi, a pod ovim moramo misliti na region, trebamo istrajati u ovome sve dok ne pobede strukturne snage u Evropi stvorivši Evropu ravnopravnih nacija.
Neka Bog čuva naciju, neka bog čuva Mađarsku nacionalnu zajednicu u Vojvodini.