Dr Balint Pastor: upotreba jezika manjina ne sme biti ugrožena

 Srpski narod ima pravo da svoj jezik i pravopis koristi kako želi, ali upotreba jezika manjina ne sme da bude ugrožena – rekao je dr Balint Pastor, u obraćanju na današnjoj sednici Skupštine Srbije.
 

Poslanici Skupštine Srbije u Beogradu raspravljaju o predlogu Zakona o zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma. Po predlogu važno je da Srbija i u 21. veku sačuva srpske istorijske i kulturne vrednosti. Savez vojvođanskih Mađara podneo je tri amandmana na ovaj predlog.

Za organe republičke, pokrajinske i lokalne vlasti, za javne ustanove i javna preduzeća i do sada je u Srbiji bila obavezna upotreba ćiriličnog pisma. Po predlogu novog zakona to će biti obavezno i za privredna društva i druge organizacije čiji je većinski vlasnik država – rekla je Maja Gojković, na sednici parlamenta.

Ministarka kulture Srbije je naglasila: „Predlog je da obavezna upotreba srpskog jezika i ćiriličkog pisma, kao matičnog pisma od strane navedenih subjekata, obuhvata i pravni promet i uključuje i ispisivanje poslovnog imena, odnosno naziva, sedišta, delatnosti, naziva roba i usluga, uputstva za upotrebu, kao i informacije o svojstvima roba i usluga, garancijskih usluga, računa, faktura i potvrda."
 

Srpski narod ima pravo da koristi svoj jezik i pravopis na način na koji želi, ali upotreba jezika manjine ne sme da bude ugrožena – rekao je u svom obraćanju dr Balint Pastor. Savez vojvođanskih Mađara podneo je tri amandmana na predlog zakona.

„Mi smo smatrali bitnim da odmah u članu prvom Predloga zakona piše da sve ovo što će ovaj zakon regulisati nema uticaja na službenu upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina. To kao što sam rekao, proističe iz samog Ustava, to proističe iz Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, i to proističe iz Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama."

Drugi amandman odnosi se na to da eventualne poreske olakšice ne mogu da traže samo preduzeća koja koriste ćirilično pismo, već i privredna društva koja koriste pismo i pravopis jezika manjine, a treći amandman omogućava da logo manifestacija koje organizuju nacionalne manjine bude ispisan na njihovom maternjem jeziku.