Pastor: Vučić i Orban su glas razuma

Uopšte me nije iznenadila odluka Fidesa da istupi iz Evropske narodne partije (EPP). Bila je koordirana, predvidljiva. Od strane opredeljujućih snaga u EPP odavno nije postojala spremnost traženja i pronalaženja modus vivendija i pokušaja razumevanja stavova Fidesa.
 

Odavno je izvršeno političko žigosanje Viktora Orbana, ukorenjene su stigme, deceniju se ponavljaju kao mantra, bez da se iko i na nivou minimalne znatiželje zainteresovao da li je i šta je eventualno tačno od toga. Budući da znam mađarske prilike, rekao bih da bi takvo prikazivanje prilika u Mađarskoj bilo zabavno, da nije krajnje diletantsko, tendenciozno i zlonamerno. Ništa nije pomoglo ni to što je pre dve godine Fides dobrovoljno zamrznuo svoj status u EPP. Tada je dogovoren nastup, posredovanje „grupe mudraca“, koja je sačinila svoj izveštaj, ali pošto je izveštaj prilično potvrđivao Fidesove stavove, prećutan je od strane EPP. Pri tome je stalno vođena jedna vrsta hajke, istiskivanja i ponižavanja Fidesa, odmazda nekolicine lično uvređenih moćnika u EPP. Orban je uradio ono što bih i ja, i svako ko drži do sebe. Kad je video, da je potpuno nestao vazduh, gospodski je uzeo šešir i kazao: Viszontlátásra! Tužan rasplet. Više je izgubila EPP nego Fides, poruka i pouka veoma loša za sve nas, prisutne u EPP – kaže u razgovoru za Danas Ištvan Pastor, predsednik Skupštine Vojvodine i lider Saveza vojvođanskih Mađara.

On je ovako odgovorio na pitanje o tome što je mađarska vladajuća stranka Fides, sa kojom SVM blisko sarađuje, pre nekoliko dana i zvanično napustila Evropsku narodnu partiju, nakon što je ranije ovog meseca izašla iz njenog poslaničkog kluba u Evropskom parlamentu.

* Viktor Orban je u EU prepoznat i vrlo jasno označen kao onaj koji stoji s druge strane osnovnih demokratskih načela, slobode medija, govora, ljudskih prava, kao ekstremni desničar, koji izražava jasnu netrpeljivost prema ljudima drugih vera i nacionalnosti, kao rasista… Stavljaju ga u istu ravan sa najautokratskijim političarima sveta. Kako to doživljavate?

– U pitanju nabrojani netačni, neosnovani, paušalni i često navođeni epiteti upravo potvrđuju o čemu sam govorio kao uzroku postupka Fidesa i to na veoma plastičan, koncizan način. Ove kvalifikacije su, moram da se tako izrazim, notorne gluposti! Od toga što se internacionalno horski ponavljaju, ne postaju više istinite. Ono što je istina, Orban je karakteran političar. Ima stav, iznosi ga, bori se za njega, zastupa interes svoje države. Ne povinuje se interesima velikih, ni u EU. Izgovara jasne, razumljive rečenice. Odudara od standarda današnjeg političara. Posebno iritira jer je tri puta uzastopno osvojio dvotrećinsku većinu na izborima, ima veoma jak legitimitet, iz male je zemlje a ima stav, pa se za njega još i zalaže. Danas to u Evropi nije „trendi“, tek ne bi bilo dobro, da uzme maha. Zato ga udaraju, ne birajući verbalna – medijska – politička sredstva.

* Predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, takođe, porede sa Orbanom, upravo po autokratskim odlikama njegove vlasti. Da li vidite sličnosti između Orbana i Vučića?

– Da, vidim sličnost! Voleo bih da izdrže, da ne menjaju svoj pristup. Koliko mogu, uvek ću im pomoći. Sarađuju sa svakim, traže interesne dodirne tačke, zastupaju i govore glasom razuma, razumljivim jezikom, ali vode računa pre svega o interesima svoje države! Zastupaju stav da pravo na interes nije pitanje veličine nego pitanje poštovanja. I pripada svakom, bez obzira na veličinu zemlje. Ne mislim da je to autokratija. No, obojica su i predsednici stranke, to je drugi par rukavica. I u tom delu su istog karaktera. Bore se da im stranka bude uspešna. Ali, zar to nije posao svakog predsednika svake stranke, uvek i svugde?

* Nedavno su mediji objavili da Orban preko medija „kupuje“ politički uticaj u Srbiji, odnosno da sličan recept koristi SVM. U tim navodima ste optuženi „da Fides i njemu sestrinski Savez vojvođanskih Mađara uvode politiku u uređivačku politiku“ u vojvođanskim medijima. Iza svega, tvrdi se, stoji motiv SVM i Fidesa da sačuvaju vlast, jer su Orbanu važni glasovi 250.000 vojvođanskih Mađara, od kojih većina ima dvojno državljanstvo.

– Mediji su preneli poznati biser „istraživačkog novinarstva“, sačinjen od strane političkih neistomišljenika i SVM, i Fidesa. Izražavanje stava je legitimno, ali ne bi smelo biti tako tendenciozno, neistinito i površno. Po hiljaditi put se prepričavaju neistinite situacije od pre mnogo godina kao sadašnji primeri pritiska na medije! Inače mislim da je danas govoriti o uticaju na medije logikom od pre pedeset godina potpuno deplasirajuće. Tehnološka i komunikaciona revolucija možda je najviše učinila upravo u svetu medija. Vest i događaj se pojavljuje u realnom vremenu, sve češće su čak i autori ili emiteri nepoznati. Medijsko predstavljanje realnosti postalo je mnogo slojevitije. Tako je i u manjinskom medijskom prostoru. Radi se o nečem drugom: Mađarska država pomaže ovdašnju mađarsku zajednicu. U očuvanju identiteta i egzistencijalnom jačanju, i to na transparentan, legalan, poznat način. Istina je, dvojni državljani imaju biračko pravo. Politički su zreli, odlučuju na bazi ubeđenja i interesa.

* Kako ocenjujete činjenicu da su afere Jovanjica, Krušik i Telekom ušle u izveštaj EP, odnosno da je zatraženo njihovo razrešenje? Čega je to signal kada te afere ulaze u izveštaj EP?

– Mislim da se sve mora rasvetliti i razjasniti, a tamo gde ima elemenata za gonjenje, to državni organi permanentno moraju činiti. To ne samo da govorim, time sam se rukovodio u svom dosadašnjem, višedecenijskom javnom poslu. To se lako da proveriti. U tom delu mi je izveštaj EP nepotreban, i što se kaže, vređa inteligenciju. Mene više razočarava ukupan izveštaj, pristup i odnos evropskih institucija prema regionu i nama. Tapkanje u mestu, beskrajnost novih uslova, zahteva. Najnoviji šlager je pitanje vladavine prava koji se spominje na više od četrdeset mesta u tekstu. Inače je vidljivo da je to novo, gotovo stalno upaljeno političko crveno svetlo, a gumeni, rastegljiv uslov. Izveštaj je, između ostalog, ovakav jer prikriva mnoštva problema unutar EU. Za mene je izveštaj novo razočaranje i to zbog nestanka onog poleta u proširenju, koji smo posle konstituisanja nove Komisije očekivali. Srbija mnogo više zaslužuje, nemaju pravo da nam ovako potcene napor i učinak.

* Kako vidite kritike koje učestalo stižu, ne samo od ovdašnjih opozicionara već i evropskih predstavnika, na račun vlasti, da su potpuno ukinuli slobodu medija i govora? Sigurno ste primetili da mediji i novinari koji kritikuju vlast godinama unazad bivaju javno linčovani preko režimskih tabloida i ostalih medija, da ih i predsednik sam na konferencijama za novinare proziva i napada kao strane plaćenike, koji imaju tajkunske gazde…

– Mediji, komunikacije u najširem smislu, poslednjih desetak godina dobijaju sve veći značaj u kreiranju javnog i političkog života. Svugde. Priča o objektivnom, nezavisnom novinarstvu i medijima potpuno je nadrealistična. I uravnoteženi su retki kao bela vrana, političke poruke su jake, pragovi su se pomerili. Izgovaraju se teške reči da bi se osvojio medijski prostor. Mediji su prestali biti „samo“ prikazivači društvene stvarnosti i ostvarenja politike, postali su kreatori stvarnosti, konteksta razumevanja, plasiranja. Puno im u tome pomažu analitičari, eksperti, koji postavljaju kontekst razumevanja. Iz svega toga proizilazi da su novinari, hteli ne hteli, akteri permanentne političke bitke. Kakav javni život, takva i medijska slika. Ne mislim za ovo ni da je dobro, ni da je normalno, ali je deo realnosti. Nadam se da je prolazna situacija. Ja se lično trudim da budem suzdržan, da smanjujem buku u političkom i medijskom diskursu, ali ja sam gospodin starog kova, možda iz nekog drugog, ranije snimanog filma.

* Kako vidite ishod situacije u Srbiji, koja je opterećena ovakvim stanjem? Verujete li da će vlast otvoriti medije i ispuniti zahteve za fer i slobodne izbore, koji stižu i iz EU, ne samo ovdašnjih kritičkih glasova?

– EU ako zaista hoće da nam pomogne, to nije ovaj poligon. Zna se koji je, nek se na njemu dokazuju. Znam i to da svagdašnja opozicija, svugde i uvek, traži pomoć sa evropske scene, svako od snaga iz svoje političke familije. Teme su uvek pitanja slobode medija, uslova za fer i slobodne izbore. To je deo moderne, evropske politike. Naročito je to izraženo kada je na vlasti politička opcija o kojoj sam napred govorio, a ima visok legitimitet, i kod nas i u Mađarskoj. Tako će biti i sada jer su naredne godine izbori u obe zemlje. Pokušaće se pomoći opoziciji, biće lepo sve zapakovano u brigu za demokratiju, padaće krokodilske suze. Već viđeno, izdržaćemo. Međutim, glasači drugačije rezonuju! Naime, ako nema uglednog, nepotrošenog opozicionog lidera, ako nema političke ideje, organizacije, energije, ozbiljnosti, onda ni dogovori o pravilima i medijskom prostoru, sve to ništa ne pomaže.