Intervju sa Ištvanom Pastor, predsednikom Skupštine AP Vojvodine

U proteklih godinu dana pandemije korona, čini se da su ojačale veze dve vlade i da ih još jače spaja kineska vakcina. Kako ocenjujete odnose Srbije i Mađarske?

Nekad se govorilo „na muci se poznaju junaci“! Danas to znači da se u ovakvim situacijama vidi nosi li izgovorena reč ozbiljnost i spremnosti na akciju.
Tačno je da je veza između dve države ojačana. Obe su ostale usamljene u borbi sa virusom, prepuštene sebi. Nisu se mirile sa tim da budu osuđene na čekanje da se dokaže da je evropska solidarnost stvarnost, a ne floskula. Preuzele su odgovornost, odabrale sopstveni tempo i mere za zaustavljanje širenja virusa, prateći i okruženje. Trpeli su udarce sopstvene opozicije i njenih evropskih saveznika zbog mera ograničenja. Komunikacija je bila permanentna, Mađarska je u nekoliko navrata donirala veliku količinu opreme, a kod zatvaranja granica se posebno obazrivo obostrano postupalo. Da, i kineska, tačnije rečeno kineska i ruska vakcina su nas zbližile. Jedini normalan stav jeste da kod vakcine nije bitno poreklo i ideologija nego dostupnost, efikasnost i pouzdanost u isporuci jer je normalizacija života i spašavanje života ljudi bitnije od svega. I Srbija i Mađarska su u Evropi donedavno bile potpuno usamljene u tom stavu, smeštane u magareću klupu, a danas su su šampioni u imunizaciji.

Kako komentarišete navode dela opozicije da nemaju ravnopravne uslove za izbore i umesto da se o tome dogovore sa vlastima, pomoć traže od srodnih partija u Evropi?

Ne iznenađuje me, nagledao sam se već toga. Poslednji put pre nepune dve godine pa su na kraju Evropljani, pokazavši nivo svog pregovaračkog dometa, digli ruke, a opozicija proglasila i primenila bojkot, da bi sutradan krenuli da osporavaju legitimitet izbora. Savez vojvođanskih Mađara (SVM), čiji sam predsednik, učestvuje u svim formatima razgovora, nema razloga da se drugačije ponašamo. Štetno je i neukusno to što radi deo opozicije kada pitanje izbornih pravila ponovo plasira na evropsku političku scenu, jer to dugoročno šteti interesima Srbije. I njima samima. Čini mi se da će ishod u odnosu na deo opozicije biti isti kao prošle godine. Sada su u fazi kolektivnog zamagljivanja očiju i stvaranja alibija. Mnogo je bitnije što je nedavno u organizaciji predsednika Narodne skupštine Srbije organizovan susret predstavnika 26 političkih stranaka o izbornim uslovima. Bio je to dobar sastanak, razgovaralo se otvoreno, iskreno, s pažnjom prema sagovornicima. Mislim da se stvara standard normalnijeg, prihvatljivog tona političkog diskursa. To nam je neophodno kako bi pragove tolerancije postavili tamo gde im je mesto. Sa nadom očekujem najavljeni nastavak razgovora, izborni sistem nije savršen, moramo i možemo ga poboljšavati sa namerom postizanja najšireg mogućeg konsenzusa.

Pokrenut je postupak zaštite kulturnog istorijskog spomenika Sremski Karlovci. Zašto je to bitno i da li će i druge kulturne vrednosti u Vojvodini biti pod posebnom pažnjom?

Predlog je važan jer se Skupština Vojvodine posle više od pet godina ponovo koristila svojim ustavnim pravom da bude predlagač zakona. Sremski Karlovci su nasleđe od nacionalnog, čak bih rekao od opšteg, civilizacijskog značaja. Vreme je da se zakonska regulative doneta pre tri decenije upodobi sa sadašnjim vremenom, da očuvanje i obnova budu efikasniji i brži. Očekujem da u toku maja Narodna skupština usvoji Predlog. Očuvanje gradskih jezgara velikog broja naših gradova je veliki izazov i realan problem, i važno je da se revidiraju pravila, sačuva nasleđe i nadahne modernim sadržajem. Zakon o Karlovcima treba dodatno da fokusira pažnju na ovo pitanje.

Kako se Srbija pokazala po pitanju vakcinacije?
Ponosan sam na učinak države, na odnos ljudi, na efikasnost i disciplinu. Na naš medicinski sistem, na veoma obrazovane, odane i požrtvovane medicinske radnike. U krugu smo malog broja zemalja gde vakcine možemo slobodno da biramo, a i ovom prilikom bodrim sve da se vakcinišu. Uz blagovremenu pomoć države privreda je sačuvana u dobroj kondiciji, očekujem brz oporavak i snažan, visok rast.

Pre izvesnog vremena u javnosti se pojavio non pejper koji sugeriše promenu granica kao jedan od kompromisnih rešenja. Kako vi gledate na tu mogućnost?

Bilo ih je sad već više, a ne bih se iznenadio da ih bude još. Mislim da je reč o političko – pregovaračkim lakmus papirima. Na određen način oni ubrzavaju proces pregovaranja, traženja rešenja. Daju mogućnost za pozicioniranje, kako kroz iznošenje stava tako i kroz ćutanje jer je i to stav. Navikli smo da je ovaj prostor uvek u žiži interesovanja svetske politike, kažu odavno zbog strateškog značaja. Verovatno je i to tačno. Ali je tačna i ona izreka po kojoj stari gresi imaju veoma dugačke senke. Mislim da su ta dva detalja među onima koji iniciraju ovakve papire. Ne sme se zaboraviti ni da su Evropa i svet u fazi preobražaja, ništa nije kako je bilo, niti će biti. Dešavaju se dubinske promene, teško je sve shvatiti i objasniti, toliko toga se odvija odjednom. Nestabilnost i uzrdmanost je najstabilniji elemenat međunarodne politike. Karakteriše je stalno traženje saveznika, veoma je složena mreža saveza, jer se oni sklapaju po puno pitanja. Deo smo sveta, dešavanja, vidljivi smo na mapi. Posle dugog perioda, mislim da ćemo ponovo značajnije uticati na svoju sudbinu. Suvereni nacionalni i državni interesi su jedino bitni, za njih se treba boriti, svi to rade, bez obzira šta uz to govore. I traže saveznike, sklapaju saveze.  Mislim da je današnja spoljna politika Srbije u kondiciji da iznese taj veliki teret.

Ne poznajemo Vas kao evro skeptika, ali čini se, da u poslednjih nekoliko meseci, braneći politiku koju vodi Mađarska, imate kritičke stavove prema EU?
Mađarska nema nikakve direktne veze sa mojim stavom oko pitanja EU. Naravno da pratim i to. I ne raduje me ono što vidim, ali je to drugi par rukava.
Nisam evro skeptik, ali nisam ni politički slepac. Pošteno je da se kaže  da su mi se očekivanja, nadanja, verovanja koji su mi značili i još uvek znače putokaz, isklimala i izbledila. Prošlo mi je pola života u nadanju, iščekivanju, zalaganju, borbi, ubeđivanju. Mislim da je EU okrenula leđa sama sebi i izdala samu sebe. Muči se sa svojim unutrašnjim problemima. Kažu u novoj strategiji proširenja da ona mora biti kredibilna, predvidiva, dinamična i politički upravljana. Znači li to da je sada nekredibilna, nepredvidiva, troma, spora i birokratski upravljana? To kaže Evropska komisija. Ko je onda skeptik? Nemoguće je o ovome govoriti bez potištenosti, uznemiri čoveka kad shvati da je istinita sumnja koja ga je kopkala, da su ga decenijama lagali. I to baš onii iz dela sveta za koji smo smatrali da je etalon. Tako smo odrasli, u tom ubeđenju  vaspitavani. Jedino relevantno pitanje je može li se EU promeniti, približiti korake svojoj retorici, vratiti se svom izvornom ja, ponovo pronaći sebe? To je važno i zbog nas, a i zbog Evrope. Lično navijam da se to dogodi i činim koliko mogu.

Kakav je Vaš stav o politikama koje vode Viktor Orban i Alekandar Vučić?
Saveznik sam i jednom i drugom po svim značajnim pitanjima. Sa uloženih više od decenije zajedničkog rada i izgradnje odnosa. Delimično je to ljudski, subjektivni odnos, prijateljstvo, poverenje, a iznad toga je nacionalna, susedska, regionalna, evropska politika. Možda zvuči patetično, kao da je preterano, ali nije. Posebnost situacije bih mogao iskazati činjenicom, koja je veoma retka kod manjinskog političara, gotovo nepoznata, a mogao bih je opisati tako  da odavno u meni, u mojim saborcima,  ne postoji sukob prilikom zastupanja interesa svoje domovine i svoje nacije, odnosno svoje matične države.

Zašto dolazi do zastoja u evro integracijama Srbije?
Jer je proširenje u prioritetima EU u zadnjih oko dve decenije postalo kao zadnja rupa na njihovom političkom sviralu. Ne zaboravite, kada su zemlje Istočne Evrope ulazile u EU, za čitav proces od najave želje do članstva je trebalo deset godina. Mi za dvanaest godina smo jedva uspeli otvoriti pola poglavlja! Niko ne može misliti ozbiljno ni tvrditi da su oni tada bili toliko bolji nego mi sada!

Rekli ste da je izveštaj evro komisije ne fer. Zašto?
Zato što ne priznaje napore, relativizuje ih. U značajnoj meri je pisan kao opravdanje sopstvenog pristrasnog svedočanstva. Da nije tako, drugačiji bi bili stavovi oko neophodnih korekcija procesa sticanja članstva.

Kakav je odnos SNS-a i SVM-a?
Partnerski, korektan, opredeljen podudarnim ili veoma bliskim prioritetima. Odnos koji je zasnovan na poverenju, uvažavanju i međusobnom poštovanju. Baš kao i odnos predsednika Vučića i mene.

Šta se u Vojvodini konkretno radi na zaštiti životne sredine?
Dosta, ali ako se uzme u obzir nasleđeno, trebaće puno vremena i novca da se sanira stanje. Grade se četiri prečistača komunalnih otpadnih voda, radi se na izgradnji, stavljanju u funkciju regionalnih deponija smeća, na izgradnji svesti, naročito kod mladih. Traga se za tehničkim rešenjima čišćenja reka i njihovih pritoka, kanala ali i voda, kao što su Palić, Ludoš, Krivaja, sade se vetrozaštitni pojasi. Skupština AP Vojvodine je pre dve godine usvojila Deklaraciju o zaštiti okoline, radi se na njenoj realizaciji. Potrebni su ogromni napori svih i ne bismo smeli od toga praviti dnevnu, stranačku politiku. Stvar je od toga mnogo ozbiljnija.

Postali ste predsednik udruženja „Palić park“ i najavili ste investicije iz Mađarske. Zašto ste zatražili budzetsku kontrolu?
Procenjuje se da je za završetak „Akva Parka“ potrebno još bar 400 miliona dinara, a investicija se finansira iz republičkog, pokrajinskog i budžeta lokalne samouprave. Radi o izuzetno velikoj investiciji, kako u finansijskom smislu, tako i u smislu jačanja Palića kao turističke destinacije, smatram da je neophodno precizno utvrditi finansijsko i tehničko stanje u trenutku preuzimanja odgovornosti i upravljanja. Društvo gazduje velikim sredstvima, izvodi ogromnu investiciju kakva na Palić decenijama nije došla, očekuje se i velika investicija u hotelski kompleks. Kako bi se postojeće stanje utvrdilo, a u cilju nesmetanog i što kraćeg roka završetka radova, smatram da je najlogičnije i najobjektivnije obratiti se zvaničnom organu Ministarstva finansija Republike Srbije. Do sada su velika sredstva uložena u ovaj projekat i cilj nam je da on što pre bude završen, a da bismo to ostvarili moramo znati gde smo tačno. Na kraju, to je i od opšteg interesa.