Zasedala subotička Skupština grada
Milanka Kostić postala je nova članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, umesto Miloša Nikolića koga je pokrajinska vlada ovih dana izabrala za upravnika Narodnog pozorišta u Subotici.
Na današnjoj sednici Skupštine grada Subotice doneta je odluka i da se na javnu raspravu u trajanju od 15 dana uputi predlog o promeni Statuta grada kojom se bunjevački jezik uvodi u službenu i ravnopravnu upotrebu.
Zasedanje Skupštine grada u četvrtak počelo je minutom ćutnje kojim je odata počast nedavno preminulom Gojku Radiću, odborniku Srpske napredne stranke.
Miroslav Milojević, zamenik šefa odborničke grupe Pokret građanske Subotice na početku sednice tražio je uvrštavanje vanredne tačke dnevnog reda. Zahtevano je da se visina zakupa poslovnih prostorija koje se nalaze u rukama grada smanji za 50 odsto s obzirom na epidemiju virusa korona. Ferenc Šovenj je tim povodom rekao, da je predlog odbijen, ali su od gradonačelnika dobili uverljiva obećanja.
„Usvojiće jedan paket mera kojima će na konkretan način rešavati ove probleme. Istina, ne vidim šta će od toga da bude, odnosno pretpostavljam da ni Gradsko veće još nije pripremilo paket. Ipak, u svakom slučaju smatramo pozitivnim što je pokrenut proces u tom smeru" rekao je Ferenc Šovenj, odbornik u Skupštini grada Subotica (Pokret građanske Subotice).
Stevan Bakić kaže, već se traže rešenja. Ali, ne mogu se pod jednim šeširom naći oni koji uopšte nisu mogli da rade, sa onima koje je samo delimično pogodilo zatvaranje, objasnio je gradonačelnik.
„Ono što hitno možemo da uradimo je da smo za prethodni, mart mesec za 50 odsto smanjili visinu zakupa za određene delatnosti. To se uglavnom odnosi na 144 zakupaca od ukupno 440" rekao je Stevan Bakić, gradonačelnik Subotice (SNS).
Ovo se, pre svega, odnosni na ugostitelje. O inicijativi da se bunjevački jezik uvede u službenu upotrebu u gradu, na sednici Skupštine grada odbornici su raspravljali po drugi put. Pre mesec dana izabrana radna grupa izradila je predlog promene Statuta grada. Između predstavnika Bunjevaca i Hrvata i ovoga puta razvila se žustra razmena reči, na kraju je većinom glasova prihvaćen predlog promene Statuta. Mirko Bajić, samostalni odbornik ni dalje ne shvata zbog čega se hrvatska nacionalna zajednica protivi uvođenju bunjevačkog jezika.
„Bunjevački nacionalni savet tri puta je poslao zvanični poziv Hrvatskom nacionalnom vijeću da, ako ništa drugo, makar zajedno popijemo kafu. Na kraju, naša obaveza je da sarađujemo jer obe manjiinske nacionalne zajednice funkcionišu u Srbiji i to je činjenica. Svi napadi koji su usmereni protiv nas, posebno od strane gospodina Žigmanova, imaju samo jedan cilj, da negiraju postojanje Bunjevaca" kaže Mirko Bajić samostalni odbornik u Skupštini grada Subotice.
Odbornik Tomislav Žigmanov kaže da je Demokratski savez Hrvata u Vojvodini pripremljen za javnu raspravu o uvođenju bunjevačkog jezika kao službenog.
„U javnoj raspravi svako može da uzme učešće, ko smatra da ga se ova tema dotiče. Nemamo još konkretnu platformu, ali smo sigurni u to da će oni koji smatraju da su Bunjevci Hrvati, i koji smatraju da bunjevački dijalekat ne može biti standardni jezik, pristupiti planski i organizovano ovom procesu koji bi u zvaničnu upotrebu da uvede takozvani bunjevački jezik" rekao je Tomislav Žigmanov, odbornik u Skupštini grada (DSHV).
Stav Saveza vojvođanskih Mađara je jasan. Podržavaju uvođenje bunjevačkog jezika u službenu upotrebu na teritoriji Skupštine grada – naglasio je Janoš Nagel, šef odborničke grupe.
„U ukupnom stanovništvu Subotice oni koji sebe smatraju Bunjevcima čine gotovo 10 odsto i to je veoma značajan broj. Mora se poštovati stav ovih građana" kaže Janoš Nagel, šef odborničke grupe u Skupštini grada (SVM).
Jožef Nagel je dodao: stručna polemika o tome da li su Bunjevci poseban narod, ili pak jedna etnička grupa hrvatske nacije, treba da se vodi među naučnicima.
Na današnoj sednici Skupštine grada doneta je i odluka o subvencijama poljoprivredi. Ratari mogu da konkurišu za povoljne kredite, za koje plaćaju kamatu u visini od samo jedan odsto, dok će se razlika finansirati iz budžeta. Podrška se daje i za seoske manifestacije koje su povezane sa poljoprivredom – naglasio je Gabor Kovač. Odbornik Saveza vojvođanskih Mađara je dodao: naše oranice predstavljaju našu najveću vrednost, zbog toga će ubuduće grad plaćati analizu zemljišta. „Grad može da plati uzorkovanje zemljišta za one proizvođače koji za tim imaju potrebe. One koji za tim imaju potrebe možemo da podelimo u tri grupe, one koji rade na oranicama, voćare i povrtare, te odgajivače u plastenicima. Važno je da svi odgajivači, koji traže uzorkovanje, upute zahtev odgovarajućoj stručnoj službi. Uzrokovanje će se odvijati tako da kod svakog proizvođača se uzima deset uzoraka, odnosno na većim parcelama, ima mogućnosti za 20 uzoraka."
Na zasedanju Skupštine grada Subotice usvojen je i godišnji izveštaj lokalnog ombudsmana. Zaštitnik građana ispituje svaku žalbu, preduzima pravne korake, ili daje savet zainteresovanim strankama – rekao je Đerđ Bucko. Odbornik Saveza vojvođanskih Mađara smatra da je posebno važno da ombudsman uzme u zaštitu ljudska i manjinska prava. S tim u vezi, i na državnom i na gradskom nivou postoje dobri propisi, ali prema rečima Bucka, problemi postoje kod njihove primene: „Skrenuo sam pažnju na jedan ili dva propusta, gde još ima šta da se učini na ovom polju. Na primer, na teritoriji grada nedostaju nazivi pojedinih institucija, dakle, nisu postavljeni na svim jezicima na kojima bi trebalo da budu. Na putokazima takođe ovi natpisi nisu navedeni na odgovarajući način, u konkretnom slučaju na mađarskom jeziku. Posebno sam naveo slučaj Opšte bolnice u Subotici mada ona, da napomenem, ne spada u delokrug grada, već pokrajine, ali se ipak nalazi u našem gradu. Od građana su došli ozbiljne primedbe koje se odnose na to da u prostoru Opšte bolnice, na informativnim tablama za pojedina odeljenja ne poštuje se višejezičnost i tu ima dosta toga da se ispravi."