Ministarstvo za evropske integracije Srbije je saopštilo da Srbija "ozbiljno čita" rezoluciju Evropskog parlamenta (EP), kojom je zatraženo da se pregovori Evropske unije (EU) sa Srbijom uslove sankcijama protiv Rusije.

To je prva reakcija vlasti u Srbiji, nakon što je Evropski parlament 18. januara, glasovima više od 400 evroposlanika, zatražio da se evrointegracije Srbije uslove uvođenjem sankcija protiv Ruske Federacije zbog invazije na Ukrajinu.

"Podsećamo da Rezolucija nije pravno obavezujuća, ali je važno biti svestan stavova parlamentaraca, posebno u odnosu na prioritete EU i njenih članica u ovom momentu", navodi se u pisanom odgovoru ministarke Tanje Miščević za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Dodaje se da je dokument EP "rezultat kompromisnih stavova evropskih poslanika sa širokog političkog spektra".

To nije prva rezolucija Evropskog parlamenta, kojom se od Brisela traži da se otvaranje novih pristupnih poglavlja sa Srbijom uslovi usklađivanjem sa evropskom spoljnom politikom. To je zatraženo i u novembru 2022. godine.

Rezolucije nisu obavezujuće, ali odražavaju stav Evropskog parlamenta.

Od početka rata u Ukrajini, u februaru 2022. godine, Srbija odbija da se uskladi sa evropskim sankcijama protiv Rusije, na šta je poziva Brisel jer je zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. U Ujedinjenim nacijama, Srbija se pridružila osudi ruske agresije.

Ministarstvo za evropske integracije Srbije je ukazalo da "nema ukidanja pretpristupne finansijske pomoći Srbiji i da napredak u pregovorima zavisi od brzine našeg reformskog procesa".

U odgovoru je naglašeno i da Srbija "nije neutralna u odnosu na rat u Ukrajini".

"Naša država nedvosmisleno podržava teritorijalni integritet i političku nezavisnost Ukrajine. Par dana nakon agresije osudili smo rat koji se vodi na teritoriji te države i pridružili smo se svim Rezolucijama u Generalnoj skupštini UN u osudi rata", navodi se u odgovoru Ministarstva.

Podseća se i da Srbija donira pomoć za razrušeni energetski sistem Ukrajine.

"Spremni smo i za svaku drugu vrstu humanitarne pomoći", zaključeno je u odgovoru.

Šta piše u Rezoluciji?

Evropski parlament rezolucijom izražava žaljenje zbog "i dalje niskog nivoa usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno u pogledu agresorskog rata Ruske Federacije protiv Ukrajine".

U testu se ponavlja stav EP da bi dalja poglavlja u pregovaračkom procesu sa Srbijom trebalo otvoriti tek kada zemlja ojača svoju posvećenost reformama u oblastima demokratije i vladavine prava i pokaže punu usklađenost sa spoljnom politikom EU.

"EP podseća da Srbija, kao zemlja koja teži evropskim integracijama, mora da se pridržava zajedničkih vrednosti i prava EU", poručuje se u Rezoluciji.

Vlast na stanovištu da ne treba uvoditi sankcije

Da vlast u Srbiji smatra da ne treba uvoditi sankcije Rusiji, izjavila je za RSE Elvira Kovač, predsednica Odbora za evropske integracije u Skupštini Srbije.

"Zvaničan stav vladajuće većine je da Srbija ima negativna iskustva sa sankcijama i da sankcije ne bi donele ništa dobro", istakla je Kovač.

Kovač je potpredsednica Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), partije koja je u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom predsednika države Aleksandra Vučića.

Ona, ističe, "nije iznenađena" dokumentom koji je izglasan u Evropskom parlamentu.

"Ovo je još jedna rezolucija Evropskog parlamenta u kojoj su vrlo oštri...Jače se insistira na usklađivanju sa spoljnom politikom EU. S druge strane, neophodno je da ove rezolucije oslikavaju realnost", rekla je.

Dodala je da nije tačno da Srbija ne osuđuje rusku agresiju na Ukrajinu.

"Dakle, nisu vrednosni problemi zašto Srbija ne uvodi sankcije. Mislim da bi to trebalo da razumeju i poslanici Evropskog parlamenta i da imaju sluha za ono što Srbija govori, a to još uvek nedostaje", istakla je.

Na pitanje koji su potezi Odbora za evropske integracije nakon rezolucije Evropskog parlamenta, Kovač je odgovorila da "ne postoji neophodno reagovanje", kao i da su "jasni stavovi" poslaničkih grupa u parlamentu po pitanju sankcija.

"Mi smo (na odboru) raspravljali o prethodnoj rezoluciji EP koja se tiče Srbije. Nadam se da ćemo uspeti da razgovaramo sa izvestiocem za Srbiju (Vladimirom Bilčikom) koji će uskoro biti u Beogradu", dodala je.

Prema rečima Kovač, Srbija ispunjava svoje obaveze na putu ka EU, ali se "uvek ukazuje na jedan jedini problem", a to su sankcije prema Rusiji.

"Naša obaveza je da svoju spoljnu politiku uskladimo sa EU do momenta kada mi pristupimo, postanemo država članica. Nažalost, mi u ovom momentu ne vidimo kada će se to desiti, ne vidimo tu godinu", izjavila je Kovač.

Deo opozicije traži uvođenje sankcija

Natan Albahari, poslanik Pokreta slobodnih građana i član Odbora za evropske integracije u Skupštini Srbije, izjavio je da njegova opoziciona grupa traži da se vlast izjasni – kako će zvanični Beograd odgovoriti na rezoluciju Evropskog parlamenta.

"Ako uopšte misle da treba da se odgovori. Poznat nam je stav vladajuće većine prema EP, da oni njihova mišljenja ne uvažavaju. To je pogrešna politika. Pokušaćemo (predstavnici opozicije), koliko prostora imamo, da stavimo do znanja da ovo ugrožava naš put ka Evropskoj uniji", rekao je Albahari.

Zahtev za vladajuću većinu je, prema rečima opozicionog poslanika, da odgovori "da li zaista želi da Srbija uđe u EU".

"Ako niste, to je vaš legitiman stav, ali to morate da kažete", poruka je Albaharija vlastima.

On je podsetio da je deo opozicionih poslanika Skupštini Srbije, krajem 2022. godine, predložio rezoluciju kojom se vlast poziva uvede sankcije Rusiji, ali da ona još nije došla na dnevni red parlamenta.

"Pozivamo da se Vlada obaveže da će usvojiti zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije. Hoćemo da se o tome debatuje u Skupštini, da to bude dokument u kojem svi možemo da iznesemo stavove", ukazao je Albahari.

Prema njegovim rečima, poruka Evropskog parlamenta da se "stav Vlade Srbije o sankcijama neće tolerisati".

"Ovo jeste mišljenje Evropskog parlamenta, ali to je od tri ključne institucije koje čine EU, njihovo mišljenje je važno", ukazao je.

Albahari ističe da usvajanje rezolucije "ne znači da će pregovori sa Briselom sutra biti suspendovani".

"Ali smo mi već na pauzi, više od godinu dana nije otvoreno nijedno poglavlje i tok pregovora je na ledu", ukazao je opozicioni poslanik.

Šta su poruke evroposlanika?

Osvrćući se na to što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, evropski zastupnik Dejvid Mekalister je naglasio da se od svih zemalja koje su u procesu pristupanja Evropskoj uniji očekuje usklađivanje sa evropskim politikama, uključujući sankcije.

"Srbija je očigledno drugačijeg mišljenja od Evropske unije. Bili smo vrlo jasni u vezi sa ovim. Srbija zna našu poziciju", poručio je Mekalister, autor nacrta Rezolucije, uoči glasanja.

Dodao je da u procesu pristupanja uvek treba da se pokriju sva polja politike, a da je Poglavlje 31, koje se odnosi na spoljnu politiku, "važan stub usklađivanja zemlje sa vrednostima i standardima EU".

Zašto Srbija ne uvodi sankcije Rusiji?

Srbija je, uz Tursku, jedina država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU) koja nije uvela sankcije Rusiji, uprkos pozivima Brisela i Vašingtona.

Čvrst stav protiv sankcija zvaničnici pravdaju pre svega podrškom Rusije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN po pitanju Kosova, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje.

Kao drugi razlog navode zavisnost Srbije od ruskih energenata.

EU najveći donator Srbije

Od 2014. godine, kada je Srbija i zvanično otpočela pregovore sa EU, briselski zvaničnici su kao glavnu prepreku u evrointegracijama isticali odnos Srbije i Kosova. Pod okriljem EU vode se pregovori dve države, a Srbija ne priznaje nezavisnost bivše južne pokrajine, proglašenu 2008. godine.

Kao problemi Srbije su se nabrajali i stanje vladavine prava – borba protiv korupcije, nezavisnost pravosuđa i procesuiranje ratnih zločina iz devedesetih, ali i neusklađenost sa spoljnom politikom EU i pre ruske invazije u februaru 2022.

Otvaranje poglavlja stoji od decembra 2021. godine. Tada je Srbija zvanično otvorila otvorila prvi klaster - set poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom po novoj metodologiji usvojenoj početkom 2020 godine.

Srbija je do sada otvorila 22 poglavlja u pregovorima, od ukupno 35. Privremeno su zatvorena samo dva.

Sa više od tri milijarde evra bespovratne pomoći u protekle dve decenije, Evropska unija je "najveći donator u Srbiji i glavni partner u podršci razvoju i reformama", podaci su Evropske delegacije u Srbiji.

Evropska unija je i najveći spoljnotrgovinski partner Srbije. Oko 65 odsto srpskog izvoza prošle godine otišlo je u države članice Evropske unije, a više od polovine (54 odsto) ukupnog uvoza robe u Srbiju je iz EU, podaci su Republičkog zavoda za statistiku iz decembra 2022. godine.

EU prvu poziciju po vrednosti stranih investicija u Srbiji drži više od deset godina. Prethodne decenije, investicije iz EU činile su više od 60 odsto svih stranih direktnih investicija.

U javnosti se, međutim, Kina i Rusija doživljavaju kao države koje najviše investiraju u Srbiju.