Razgovor za okruglim stolom „Kako dalje u Karpatskom basenu?“ održan je u Bajile Tušnadu (Rumunija). Lideri Mađara van zemlje i državni sekretar Mađarske razgovarali o zadacima mađarske zajednice.

Ištvan Pastor, predsednik SVM-a je rekao da su pred svima teška vremena. Migracije, uticaji rusko-ukrajinskog rata i pritisci zbog sankcija, Srbiju stavljaju pred ozbiljne izazove – rekao je Pastor.

U Potkarpatju već godinama položaj manjina predstavlja problem. Više zakona je ograničilo njihova prava – rekla je na panel diskusiji Andrea Bočkor. Poslanica Evropskog parlamenta poreklom iz Ukrajine smatra da od izbijanja rusko-ukrajinskog rata ni ne može da se govori o pravima manjina u državi. Dva izazova su pred Mađarima  u Potkarpatju, a to su opstanak i pitanje identiteta. Potrebno je postići to da sa završetkom rata Ukrajina bude takvo mesto gde mogu da se vrate ljudi – dodala je.

U Rumuniji se u narednom periodu  očekuju četiri izbora. Tamošnje mađarske partije sada rade na tome da na izborima postignu što bolje rezultate – rekao je Ištvan Čomortanji, predsednik Narodne partije erdeljskih Mađara, koji smatra da su rezultati popisa stanovništva katastrofalni. Za 30 godina broj Mađara u Rumuniji je sa 1,7 miliona spao na milion.

Janoš Mezei, vođa Mađarske građanske stranke je na razgovorima na okruglom stolu istakao: Mađarska građanska stranka nastoji da se fuzioniše sa Narodnom partijom erdeljskih Mađara. Mezei smatra da je važno razmišljati o tome da li je mađarstvu sada dobro. Ukoliko jeste, onda tako treba nastaviti, ako nije, onda treba menjati. Kako je obrazložio: u Erdelju ne vidi da političari govore o svojim četvorogodišnjim ciljevima.

Barna Tancoš, ministar koji predstavlja Demokratsku alijansu Mađara u Rumuniji kaže da su u proteklom periodu uspeli da ojačaju zastupanje interesa zajednice.

„Važan je Bukurešt, jer se u Bukureštu donose odluke koje se odnose i na nas i utiču na naše živote. Ako ih donesu, onda ne možemo u to da se mešamo, ali ako ih donosimo, ako smo tamo, ako smo prisutni u parlamentu, a naročito u vladi, onda ove odluke mogu da imaju povoljan uticaj na Mađare u Erdelju i u narednim decenijama.“

U proteklom periodu održan je popis stanovništva i u Slovačkoj. Po ovim rezultatima 422 hiljada građana se izjasnilo kao Mađari u prvom redu, dok je za 34 hiljade to druga pripadnost. U svetlu ovih podataka tužno je da u slovačkom parlamentu nema zastupnika mađarskih interesa – rekao je Kristijan Foro, vođa Saveza – Alijanse.

„Saslušali smo glas naroda, i mi osećamo da je našoj zajednici potrebno jedno snažno parlamentarno zastupništvo, zbog toga je krajem prošle godine formiran savez koji je nastao iz ujedinjenja tri stranke.“

U Sloveniji živi oko sedam hiljada Mađara. Ove godine se u državi se održavaju ukupno tri izbora. Završeni su već parlamentarni izbori na kojima je pobedila koalicija levog centra. Ferenc Horvat, predsednik manjinske samouprave Mađara u Pomurju kaže da su imali dobru saradnju sa prethodnom upravom Ljubljane, nada se da će i sa novom. Kako je političar rekao, mlade su mogli da zadrže, samo ukoliko se prostor razvija. Ferenc Horvat je izvestio i o tome da je po nalogu nove slovenačke vlade vojska počela da skida žičanu ogradu na slovenačko-hrvatskoj granici.

U Hrvatskoj su osim epidemije kovida i ukrajinskog konflikta i zemljotresi preuredili unutrašnje prioritete – kaže Robert Jankovič. Predsednik Demokratske zajednice Mađara u Hrvatskoj je objavio da su na nivou državnih sekretara i predsednika odbora deo izvršne vlasti.

„Uspeli smo da izgradimo takvu mađarsku zajednicu koja je izborila i najteže bitke, dakle one sa samima sobom. Naime, uspeli smo nakon 20 godina podela stvorimo takve uslove da Mađari u Hrvatskoj funkcionišu jedinstvo, jedinstveno rade.“

Pandemija je u Srbiji otvorila mogućnost za to da se pokaže ko može da pomogne zajednici. SVM je bio uspešan u tome – rekao je predsednik Saveza vojvođanskih Mađara. Ištvan Pastor je dodao: zajednica je i u 2020. i u 2022. godini bila uspešna na izborima. Srpsko-mađarska saradnja se u protekle tri godine dobro razvija unutar države, ali i između dve države – dodao je Pastor.

„Nalazimo se pred teškim vremenima, koje generiše ne samo ukrajinski rat, već i problemi migracije, koji inače predstavljaju veliki pritisak i problem za nas. Čekamo da Mađarska još za metar podigne visinu ograde na granici.“

Pastor smatra da će se narednih nedelja formirati srpska vlada, u kojoj će SVM učestvovati na nivou državnih sekretara. Kako je obrazložio, u narednom periodu će verovatno manje novca biti na raspolaganju, i ovo vreme iskoristiće za razgovore u zajednici, da kada se ponovo otvori mogućnost, vojvođanski Mađari ponovo budu spremni za skok napred.

Ištvan Pastor je u Bajile Tušnadu za emisiju „Hirado plus“ govorio o položaju vojvođanskih Mađara i o dešavanjima u protekle tri godine. Predsednik SVM-a je govorio i o formiranju vlade. Kako je izneo, partija vojvođanskih Mađara u kabinetu će učestvovati sa sedam državnih sekretara.

Janoš Arpad Potapi, državni sekretar za nacionalnu politiku Mađarske rekao je da ovo godina Delatne nacije. Izrazio je nadu da se epidemija neće vratiti. Potapi je govorio i o značaju aprilskih izbora u Mađarskoj. Najvažniji zadatak u narednom periodu je da se očuva sistem mađarskih ustanova  - izjavio je državni sekretar.

„Ne dirajte Mađare. O tome treba da vodimo računa da Mađarska, da mađarska nacija u potpunosti ostane izvan rata. Da ostanemo mi izvan toga, mi nemamo nikakve veze sa ovim ratom.“

U Švedskoj se jako pogoršala javna bezbednost. O tome je na razgovorima za okruglim stolom govorio predsednik Saveza mađarskih organizacija u zemljama zapadne Evrope. Sabolč Bihari smatra da je razlog tome što je u poslednje vreme  u zapadne i severne države došlo mnogo migranata. Govoreći o ekonomiji kazao je: epidemija je nije zaustavila, ali energentska politika šalje ozbiljne prognoze.