Koliko će pripasti opštinama?

Savez vojvođanskih Mađara je predložio tri promene zakona na predlog novog Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji je u parlamentarnoj proceduri. Kao što je to Zoltan Pek, republički poslanik SVM-a, našem listu izjavio, prve dve inicijative su zapravo vezane za nadležnosti pokrajine.

- Jedna se tiče finansiranja, istraživanja i eksploatacije prirodnih bogatstava, a druga kratkoročni godišnji plan koji pokrajina mora pripremiti svake godine u vezi ovih istraživanja, koji mora da bude u skladu i sa dugoročnim strategijama. Ove dve inicijative zapravo zavise jedna od druge i ministar je već dao signal da naši predlozi zaista dopunjuju zakonski tekst i da nema nikakve prepreke da ih vlada i parlament prhivate. Time bi se proširile i nadležnosti pokrajine – kaže poslanik.

Lokalne samouprave su već prošle godine zauzele stav.

Treća inicijativa se temelji na protokolu koji su potpisali opštinski rukovodioci Kanjiže, Srbobrana i Kikinde. Tri lokalne samouprave su u septembru prošle godine potpisale protokol u kojem daju inicijativu u vezi eksploatacije nafte i zemnog gasa u Srbiji, jer devedeset posto eksploatacije se vrši baš u tim opštinama. Tema inicijative je rudna renta.

- Opštine su tražile da rudna renta koju plaća firma koja eksploatiše, u ovom slučaju NIS, u potpunosti ostane kod opština. Prema nacrtu zakona u skupštinskoj proceduri rudna renta se deli na tri dela: pedeset posto pripada republici, četrdeset procenata opštini, a deset procenata pokrajini. Znači od sto miliona dinara eksploatisane nafte u opštini Kanjiža, pedeset miliona dobija država, Kanjiža četrdeset miliona, a Vojvodina deset miliona. Prema našoj inicijativi, svih sto miliona dinara bi u potpunosti pripali opštini Kanjiži – objašnjava Pek.

Umesto sedam, tri.

Inicijativa sadrži i to da opštine dobijaju sto posto rudne rente od tri posto sve dok ta renta ne dostigne sedam odsto, koliko je zakonom određeno.

- Tu je kvaka, naime NIS u našoj državi uživa privilegovan položaj: Naftna industrija Srbije će i dalje na ime rudne rente plaćati ne sedam, nego samo tri odsto od prihoda, jer međudržavnim ugovorom između Srbije i Rusije nije predviđena izmena visine rente za NIS. Lokalne samouprave su tražile, što smo i mi predložili, da do postizanja tih sedam odsto od prihoda NIS je obavezan dauplaćujerentu u budžete opština.

Pek ne vidi dobre šanse za prihvatanje ovog trećeg predloga, ministar je tokom preliminarne rasprave rekao da ima razumevanja za situaciju u kojoj se opštine nalaze, ima razumevanja za infrastrukturalne nedostatke, ali pošto nacrt budžeta ne predviđa ovakvu promenu, nije se ni u zakonu mogla menjati ova stavka. Dao je obećanje da će se prilikom izrade novog zakona o rudnoj renti uzeti u obzir i ovaj treći predlog i da će se kod ministra finansija učiniti koraci da lokalnim samoupravama ostane više nego sad. Pek je konstatovao da je zadatak poslaničke grupe SVM-a da i dalje istraje pored svoje inicijative tokom rasprave zakona, odnosno, prilikom rasprave o rudnoj renti, čak i ako se ishod već može predvideti.