Varga: Kosovo je od starta uslov za EU

– Javnost Srbije je odavno razumela da evropske integracije i pitanje Kosova i Metohije nisu odvojena pitanja i da napredak puta u EU zavisi od rešavanja drugog – izjavio je u intervjuu za „Dnevnik“ potpredsednik Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije Laslo Varga nakon što je vicepremijerka Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić obznanila s nivoa vlasti da više nije moguće voditi politiku na dva koloseka, i EU i Kosovo.

Pred briselske sastanke koji su u toku, a koji će tačno naznačiti šta Srbija treba da uradi da bi dobila datum i otpočela pregovore s EU, Suzana Grubješić je istakla da naš napredak u procesu evropskih integracija „najdirektnije i isključivo” zavisi od rešavanja kosovskog pitanja. Kako i kada je pala politika „i Kosovo i EU“, ne samo kod nas već i u Briselu, za naš list odgovore daje Varga, koji je, dok je vođena, bio na čelu parlamentarnog EU-odbora.

– Očekivao sam to mnogo ranije, a ovo sada govorim sa stanovišta poslaničke grupe SVM. Mi smo tokom svake rasprave na tu temu u Skupštini pokušali da govorimo o realnoj situaciji, a ona je godinama nagoveštavala ovaj ishod. Pitanje je bilo samo kada će se ta dva procesa u toj meri poklopiti da će jedan isključivati drugi. S druge strane, nismo imali iluzije o tome da će se to desiti u prethodnom mandatu, a kada smo očekivali da će se desiti, onda su izbori bili previše blizu. Taj period naravno da ne odgovara takvim stavovima i ušli smo u period koji je mnogo prikladniji za neke hrabre izjave i poteze, ne samo vezana za pitanje EU i KiM već i druga. Prva godina mandata Vlade je najbolja za povlačenje nepopularnih poteza – ističe Varga.

* Građani Srbije su potom godinama bili ubeđivani od domaćih vlasti, ali Brisela, da su to dva odvojena procesa, tzv. dupli kolosek?

– Mnogim građanima bilo je već tada jasno da to nije tako, bez obzira na neke želje. U mnogim istraživanjima javnog mnjenja se, pri tom, to pitanje nije postavljalo na taj način, a kada se pitalo od čega najviše zavisi brzina naših EU-integracija, s izuzecima, ljudi su odgovarali da je to Kosovo. Ne u zvaničnoj formi, ali između redova, bilo je sve jasno i nije bio potreban današnji trenutak za rasvetljavanje.

* Postavlja se pitanje zbog čega su u toj „jasnoći“ drugačije teze stizale i iz Brisela?

– Postoji pogrešna percepcija pojma Brisel, koji je glavni grad Belgije i sedište evropskih institucija, a u procesu proširenja EU su tri institucije koje su bitne. Evropski parlament, sa sedištem u Briselu i Strazburu, koji ima najmanji uticaj na odluke, EK s briselskim sedištem, koji priprema odluke, i Evropski savet, praktično samit lidera EU koji uglavnom zaseda u Briselu, ali to nije presudno, jer to telo odlučivanja čine interesi država članica EU i njihovi stavovi, uz konseznusno odlučivanje. Sve to govorim jer je potrebno razumeti da, kada stigne ta „poruka iz Brisela“, treba rastumačiti ko je šalje. Iz EP-a već godinama stiže otvorena poruka da sve države članice koje to nisu uradile priznaju takozvanu jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. EK je godinama imao neutralan stav i još uvek je najneutralniji jer mora da uzima u obzir stavove i država članica koje nisu priznale Kosovo. Treći stub su države članice EU, a sve važne, koje kreiraju politiku u okviru Unije, posebno politiku proširenja – sve su priznale tu nezavisnost. To je neki realan život u kojem se odigrava sadašnje zasedanje Evropskog saveta. Postojao je kod nas običaj da se, kada stigne neka poruka koja podržava stavove ili poruke naših vlasti, ona uveličava, a kada su bile drugačije, minimizirao se značaj. Zato je stvorena slika o kojoj govorite.

* U danu – a to je danas – kada je Srbija primenila taj famozni IBM na prelazima s Kosovom i Metohijom, kao što je zahtevala EU, iz Brisela baš n stižu ohrabrujuće vesti vezane za datum, i očekivanja su da će vlast dobiti samo pohvale za dosad učinjeno u normalizaciji odnosa s Prištinom?

– To je, po meni, maksimum trenutka iz više razloga. Jedan je da je zaista počela primena sporazuma o integrisanom upravljanju, ali su ostala pitanja vezana za IBM koja nisu do kraja dogovorena, poput carine, dokumenata... To je ostalo privremeno i pitanja očekuju nove dogovore. S druge strane, imate pitanja institucija koje se finansiraju iz Beograda, čiji se značaj u očima nekih država članica EU nije izgubio. Tu je opet moguće zaboravljati elemente pojma normalizacije odnosa, ali vredi čitati sve ono što je iz EP-a, EK-a, a posebno od država članica EU izašlo u javnost. Kada sve to stavite na sto, ocenjuje se ispunjenost uslova EU i možete sami zaključiti dokle smo realno stigli. Napravljen je sigurno važan korak, ali ne verujem i dovoljan za neke od najvažnijih država EU da krenemo ka otvaranju pregovora o članstvu.

* Dakle, za dobijanje datuma i otvaranje pregovora očekujete uvođenje carine i nestanak srpskih institucija na severu KiM?

– Mislim da iz EU očekuju punu primenu svih dogovora s Prištinom  i situaciju u kojoj neće biti otvorenih pitanja. To je vezano za dogovore prethodne vlade. S druge strane, pitanja telekomunikacije i energetike su oblasti u kojima se takođe očekuje napredak, i to piše u svim dokumentima, i pred ovom vladom je da ih reši. Ta dva bloka će sigurno biti uslov za dobijanje datuma, a da li će, i u kojoj fazi, treće pitanje, tzv. paralelne institucije kako ih Brisel naziva, biti na dnevnom redu, videćemo. Možda pre dobijanja datuma, posle, a pre početka pregovora ili u njihovoj ranoj fazi – predstoji da vidimo. Da je to pitanje ostalo nerešeno, nije sporno.

Ko je naivan

* Da li je tačan utisak koji ima domaća javnost da je eksplicite stav EU o glavnom uslovu za nastavak evropskog puta Srbije kroz rešavanje kosovskog pitanja izašao u trenutku kada je Beograd okončao saradnju s Hagom?

– Vremenski ako se gleda, može se posmatrati na taj način. No, mislim da je onima koji su vodili, ili bili u prilici da vode državu, bilo jasno – moralo je biti – u trenutku kada su najvažnije države članice EU priznale tu nezavisnost Kosova da će se Srbija s tim pre ili kasnije direktno suočiti. Intersesantno je što sam danas pročitao kao deo knjige bivšeg premijera Mirka Cvetkovića o periodu posle objavljivanja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu, kad on kaže da je očigledno državni vrh bio naivan kada je očekivao neki drugačiji ishod. To mogu prihvatiti kao činjenicu, ali je teško razumeti da državni vrh Srbije bude toliko naivan kada se radi o takvom pitanju.