You are here

Vreme je za nove temelje

U Srbiji je u protekle četiri godine 265 hiljada ljudi ostalo bez posla, 130 firmi je zatvoreno. Vrednost jednog evra je porasla sa 80 na 110 dinara. Prosečne mesečne plate su smanjene za 90 evra. Javni dug je porastao za 6 milijardi evra.

Građani će 6. maja izaći na birališta. Izborna nagađanja traju mesecima. Dve (tri) političke opcije imaju realne šanse za osvajanje premijerske pozicije. Demokrate i naprednjaci, odnosno socijalisti. Ne mislim naravno da koalicija SPS-PUPS-JS može pobediti na izborima, ali se lako može ponoviti situacija iz januara 2007. godine. Tada su demokrate, umesto nastavka opozicionog delovanja ušle u vlast, prepustivši mesto predsednika vlade trećeplasiranoj Demokratskoj stranci Srbije. Nije isključeno da se ovaj scenario ponovi i ove godine.

Između političkih blokova koji slove za glavne aspirante za mesto premijera, postoje značajne razlike. Pre svega ako uporedimo njihovu prošlost. Nije neprirodno da se stavovi dve vodeće stranke u Srbiji dijametralno razlikuju u oceni onoga što se dešavalo u protekle četiri godine. Uzroke očajne ekonomske situacije demokrate vide u svetskoj ekonomskoj krizi. Naprednjaci u demokratama. Nije neobično da se izborna obećanja tri koalicije, koje imaju šanse za osvajanje pozicije predsednika vlade, malo razlikuju. Obećavaju stvari, koje ljudi budu želeli da čuju. Bolji život, pokretanje Srbije, socijalnu pravdu.

Politički blokovi, aspiranti za preuzimanje premijerske palice, se u svojim jasvnim nastupima bave površinom, a ne temeljima. Obećavaju radna mesta, a ne govore o tome šta bi trebalo promeniti da ova zemlja postane privlačnija za investitore. Za ekonomski oporavak Srbije, pozitivne promene svetskih ekonomskih trendova neće biti same po sebi dovoljne. Bili bi neophodni hrabri koraci. U velikom broju slučajeva oni bi podrazumevali i kratkoročni gubitak popularnosti. U političkim snagama, od kojih će jedan osvojiti mesto predsednika vlade, ne vidi se ta hrabrost. Ni Tadić, ni Nikolić, ni Dačić ne obećavaju raskid sa spoljnom politikom, koja s vremena na vreme stvara konflikte sa vodećim silama zapada. Dolazimo u konflikte sa vladama onih država iz kojih očekujemo dolazak investicija za otvaranje radnih mesta. Ne obećavaju ni odustajanje od vojne neutralnosti, bez obzira što znaju da kapital traži stabilne, bezbedne zemlje. Ni naprednjaci, ni demokrate, ni socijalisti ne obećavaju prihvatanje kosovske stvarnosti. Umesto toga nagoveštavaju nastavak politike „i Kosovo i Evropska unija”. Ne predstavlja prioritet ni rešavanje otvorenih pitanja sa susedima. Bez obzira što svi znaju, da se svi ovi problemi moraju rešiti kako bi Srbija popravila svoj imidž u očima potencijalnih investitora. Ne obećavaju ni prestanak prakse prema kojoj se u parlamentu donose zakoni koji su u međusobnoj koliziji. Ne govore ni u neophodnosti implementacije donetih propisa, bez obzira što primeri brojnih država dokazuju korelaciju između poštovanja vladavine prava i direktnih stranih investicija. Nije se čulo ni obećanje, da će prestati praksa kršenja Ustava, putem koje se Vojvodini uskraćuje godišnje 150 miliona evra za kapitalna ulaganja. Gube iz vida činjenicu da se otvaranje novih radnih mesta ne može očekivati sa postojećom infrastrukturom. Ne obećavaju ni promenu maćehinskog odnosa prema poljoprivredi. Bez obzira što nije normalno da se najvažniji elementi sistema subvencija svake godine objavljuju usred proizvodne godine. I to u slučaju jedne privredne grane, koja čini jednu četvrtinu ukupnog izvoza Srbije.

Savez vojvođanskih Mađara traži podršku građana za izborni program „Za Vojvodinu - u normalnoj Srbiji”. Naš program se sastoji od niza preduslova. Sadrži uslove, bez kojih je „bolji život” neostvariv. Ubeđeni smo da je svetska ekonomska kriza samo u manjoj meri odgovorna za katastrofalne privredne pokazatelje. Ekonomska situacija u Srbiji je posledica sveukupnog stanja u našoj zemlji. Postojeća situacija se ne može bitno popraviti ni smanjenjem poreza, ni državnim programima zapošljavanja, ni davanjem olakšica ili subvencija investitorima, ni drugim merama za podizanje nivoa ekonomskih aktivnosti. Treba započeti sa postavljanjem novih temelja. Ovaj posao iziskuje čitav niz hrabrih koraka, koje bi zajedno mogle da pretvore Srbiju u normalnu državu.