You are here

U Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine danas je održana konferencija pod nazivom: „Bezbednosni izazovi 21. veka i moć dijaloga“. Skup su zajednički organizovali Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić i Centar za politiku i evroatlantsko partnerstvo, a pod pokroviteljstvom Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine. 

Konferencija je održana povodom 60 godina od predstavljanja Izveštaja koji su u decembru 1956. godine sačinili tadašnji ministri spoljnih poslova Norveške, Italije i Kanade, poznatijeg kao „Izveštaj tri mudra čoveka“, kojim je politički dijalog i proces političke, ekonomske, kulturne i naučne saradnje između zemalja članica Severnoatlantskog saveza, uz vojnu dimenziju, koncipiran kao drugi uporišni stub tog saveza.

U prisustvu predstavnika Ministarstva spoljnih poslova, ambasadora, pokrajinskih poslanika, predstavnika bezbednosnih organizacija,  studenata i zainteresovane javnosti, na skupu su analizirana i sagledana važna bezbednosna pitanja, kao i procesi, promene i perspektive u aktuelnoj globalnoj bezbednosnoj strukturi između ostalog i kroz sagledavanje uloge institucija Republike Srbije i posebno uloge žena u procesima jačanja bezbednosne arhitekture, konsolidacije mira i regionalne bezbednosti. Takođe, doneti su i odgovarajući zaključci u cilju zajedničke podrške jačanju kapaciteta za postizanje i održavanje bezbednosti kao trajnog javnog interesa.  

Otvarajući konferenciju, predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine Ištvan Pastor izrazio je zadovoljstvo što je pokrajinska Skupština ponovo domaćin jednog značajnog skupa na kome se razgovara o bezbednosti, navodeći da je to bila praksa i u prethodnom periodu i naglašavajući značaj zajedničkog rada i doprinosa u sagledavanju i rešavanju važnih bezbednosnih pitanja.        

„Uvaženi predstavnici Vlade Republike Srbije, vaše ekselencije, uvaženi profesori i studenti Fakulteta za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, poštovane članice ženskih odborničkih mreža iz vojvođanskih skupština opština i ženske parlamentarne mreže Skupštine AP Vojvodine, uvaženi poslanici u Skupštini AP Vojvodine, predstavnici medija i civilnih udruženja, izražavam svoju veliku zahvalnost što ste danas prisutni u Skupštini Vojvodine i što ste uzeli učešće na konferenciji „Bezbednosni izazovi 21. veka i moć dijaloga. 

Izazovi u pogledu bezbednosti su permanentno prisutni i oni se s vremena na vreme ponavljaju kako se razvija i svest o potrebi zajedničkog rešavanja bezbednosnog pitanja, kao jednog od najvažnijeg pitanja. Za razliku od 1956. godine kada je sačinjen „Izveštaj tri mudra čoveka“, mi danas imamo drugačije okolnosti i probleme u pogledu bezbednosti. Iz tog razloga je važno da zajednički razgovaramo i o pitanjima globalizacije i o klimatskim promenama, o migrantskoj krizi, terorizmu, o sajber terorizmu i čitavom nizu drugih pitanja koja opterećuju naš zajednički život. Takođe, moramo da razgovaramo i o regionalnim problemima koji na ovom našem regionalnom nivou održavaju očuvanje bezbednosti.

Veoma je važno i što smo na današnjoj konferenciji u prilici da čujemo kako iskustva naše zemlje, tako i iskustva Norveške, Kanade i Grčke. To su tri značajne države koje imaju potpuno drugačija istorijska iskustva i dručaije pozicije i danas u svetu. Ta iskustva nam govore o tome da traženje i gradnja partnerskih odnosa nemaju alternativu i da sukobljavanje ne može da bude rešavanje problema, nego da rešavanje može biti samo u međusobnom dijalogu zasnovanom na gradnji međusobnog poverenja koje može dati nekakav odgovor na sva ona pitanja sa kojima se mi susrećemo i kao država i kao deo šire zajednice.

Ono što mislim da je takođe veoma bitno, a o čemu danas ovde govorimo jeste da je Republika Srbija u zadnjih nekoliko godina postala faktor stabilnosti na ovim prostorima, da je povećala svoj međunarodni ugled i da se u svim ovim bezbednosnim procesima računa na nju i mislim da je važno da tom zadatku kao država udovoljimo, jer je to i garant da ostanemo u bezbednosnim i sigurnim okolnostima. 

Uvažene dame i gospodo, zbog toga smo ubeđeni da je ovde u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine pravo mesto za diskusiju i razgovore o važnim bezbednosnim pitanjima“, rekao je u svom obraćanju predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor.      

Pored predsednika Pastora, učesnicima skupa obratili su se i prof. dr Zdravko Skakavac, rukovodilac studijskog programa za Bezbednost i kriminalistiku na Fakultetu za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Branimir Filipović, v.d. pomoćnika ministra za bezbednosnu politiku Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, zatim, Nj.E. Elias Eliadis, ambasador Republike Grčke u Republici Srbiji, Nj. E. Arne Sanes Bjornstad, ambasador Kraljevine Norveške u Republici Srbiji, Nj.E. Filip Pinington, ambasador Kanade u Republici Srbiji i brigadni general Čezare Marineli, šef NATO vojne kancelarije za vezu u periodu od 2006 do 2016. godine. Skupu se obratile i dr Biljana Stojković, koordinatorka Radne grupe Vlade za izradu NAP-a Republike Srbije za primenu Rezolucije 1325 SBUN –žene, mir i bezbednost (2016-2020), kao i mr Svetlana Babić, koordinatorka Ženske parlamentarne mreže Skupštine AP Vojvodine.

Na kraju konferencije zajednički su doneti sledeći zaključci: 

1. Bezbednosni izazovi 21. veka zahtevaju, uz uvažavanje činjenice da su mir i bezbednost javno dobro,  temeljno promišljanje uzroka i razumevanje konteksta sukoba, kao razvijanje fleksibilnih organizacionicih i strateških odgovara; bezbednosni izazovi 21.veka zahtevaju povezanost i komunikaciju institucija i pojedinica na svim tačkama globalnog sveta; 

2. Nema bezbednosti bez ljudske i rodne bezbednosti; ne može se formulisati odgovor na bezbednosne izazove 21. veka bez uvažavanja i jačanja temeljnih društvenih i političkih vrednosti: poštovanja dostojanstva čoveka i građanina, kao i negovanja poverenja, solidarnosti, tolerancije, dijaloga, poštovanja temeljnih ljudskih i manjinskih prava; 

3. Ne možemo govoriti o ljudskoj i globalnoj bezbednosti bez negovanja političkog partnerstva; potrebno je analizirati uspešne modele -   paradigmatični su modeli nordijske saradnje i kanadska agenda ljudske bezbednosti - a uvažavajući činjenicu da je među-parlamentarni dijalog stub političkog poverenja, ulogu Skupštine AP Vojvodine kao inicijatora budućih debata i razgovora na ove teme, je nemoguće preceniti; 

4. Značajan korak u izgradnji mira i bezbednosti kao javnog dobra bi predstavljalo uvođenje u nastavne programe temâ koje promovišu vrednost dijaloga i političkih pregovora, razvijanje pregovaračkih strategija u rešavanju i otklanjanju uzroka sukoba, promišljanje dimenzija mira i bezbednosti u širem globalnom i istorijskom kontekstu; u najširem smislu potrebno je inicirati uvođenje studija mira u nastavne programe;  

5. U skladu sa tačkom 1.5 NAP-a za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedninjenih nacija –žene, mir, bezbednost u Republici Srbiji (2017-2020), koja predviđa osnivanje nadzornog tela za sprovođenje NAP-a pri Skupštini AP Vojvodine do sredine 2017. godine, predlažemo da Skupština AP Vojvodine donese odluku o osnivanju nadzornog tela za sprovođenje NAP-a;  

6. Predlažemo da Odbor za ravnopravnost polova Skupštine AP Vojvodine dostavi Skupštini AP Vojvodine preporuku  Komiteta za jednakost i nediskriminaciju Saveta Evrope iz Rezolucije “Zaštita žena izbeglica od rodno zasnovanog nasilja”, od 07. aprila 2017, kojom se u tački 6. pozivaju poslanici parlamenata država članica i posmatrača da javno osude diskriminaciju i stigmatizaciju, rodno zasnovano nasilje i seksualno zlostavljanje žena izbeglica i tražilaca azila; 

7.Neophodno je da se podrže i osnaže lokalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost kako bi se ostvarili ciljevi NAP-a 2017-2020; važno je da se sistematizuju nova radna mesta ali i utvrde realni kapaciteti već postojećih mehanizama –da li zaista mogu ostvariti nove radne zadatke predviđene NAP-om; ukazujemo na značaj povezivanja obrazovnih institucija i lokalnih zajednica posebno kroz organizovanje redovnih istraživanja, a u cilju evaluacije kapaciteta lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost i njihovih potencijala u ostvarenju NAP-om utvrđenih ciljeva;    

8.Neophodno je medijski promovisati probleme rodne ravnopravnosti sa ciljem dekonstrukcije rodnih stereotipa kao i podsticanja aktivne uloge medija u promovisanju rodne ravnopravnosti. 

 

Autor: 
skupstinavojvodine.gov.rs