You are here

Potpredsednica Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine Snežana Sedlar i potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine – nacionalne zajednice  Mihalj Njilaš sastali su se danas sa Pododborom za prava manjina pri Komitetu za jednakost i nediskriminaciju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. 

Sastanku koji je upriličen u Skupštini AP Vojvodine u cilju razmene iskustva, predstavljanja primera dobre prakse, upoznavanja sa aktuelnim stanjem, preporukama i mišljenjima po pitanju ostvarivanja prava nacionalnih manjina i poštovanju preuzetih međunarodnih standarda i obaveza, prisustvovali su i predtavnici saveta nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica iz Vojvodine. 

Obraćajući se prisutnima u ime domaćina skupa, potpredsednica Skupštine AP Vojvodine Snežana Sedlar naglasila je da je pokrajinski parlament prepoznatljiv po svojoj posvećenosti u ispunjavanju obaveza u oblasti ostvarivanja prava nacionalnih manjina. Ona je ocenila da je pokrajinska Skupština pravo mesto za razgovore o položaju i pravima nacionalnih manjina, ali i o svim drugim pitanjima u vezi sa ostvarivanjem pune jednakosti i nediskriminacije.

„Zadovoljstvo mi je što ste danas naši gosti, jer je Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine kao najviše predstavničko telo građanki i građana Pokrajine u kojoj ravnopravno živi više od 26 nacionalnih zajednica, zaista posvećena zaštiti, poštovanju i ostvarivanju manjinskih prava u svim važnim oblastima od upotrebe jezika i pisma, informisanja, kulture, očuvanja identiteta i negovanja običaja i tradicije manjinskih zajednica. Imajući to u vidu, mogu slobodno da kažem da je pokrajinska Skupština pravo mesto za razgovore i o položaju i o pravima nacionalnih manjina, ali i o svim drugim pitanjima u vezi ostvarivanjem pune jednakosti i nediskriminacije. 

Naime, Statutom AP Vojvodine, utvrđeno je da su u organima i organizacijama AP Vojvodine u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo, mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski jezik i njihova pisma. Pored toga, propisano je i da organi AP Vojvodine u okviru svojih nadležnosti preduzimaju mere u cilju doslednog ostvarivanja zakonom uređene službene upotrebe jezika i pisama nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica. Statutom opština odnosno gradova, utvrđuju se jezici i pisma koji su u službenoj upotrebi na teritoriji opština i gradova ili u pojedinim naseljenim mestima. Polazeći od navedenog ja sa ponosom mogu da kažem da je naša Skupština prepoznatljiva po tome što u svom radu u službenoj upotrebi ravnopravno koristi šest jezika, na kojima poslanice i poslanici mogu da se obrate na sednicama.

Nedavnim izmenama i dopunama Poslovnika o radu Skupštine otišli smo čak korak dalje, tako da sada poslanice i poslanici koji to žele, mogu da dobiju i skupštinske materijale na manjinskim, svojim maternjim jezicima, kao i da se na jezicima manjina koji su u službenoj upotrebi obrate na sednicama skupštinskih odbora i radnih tela.

Kao radna tela imamo i posebne skupštinske odbore koji se bave pitanjima prava manjina. To su pre svih, Odbor za nacionalnu ravnopravnost koji razmatra predloge odluka i opštih akata radi praćenja ostvarivanja Ustavom zajamčene potpune ravnopravnasti pripadnika nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica sa pripadnicima srpskog naroda, predlaže mere u oblastima obrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma i prati ostvarivanje prava nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim standardima u oblasti nacionalne ravnopravnosti. Pitanjima u oblasti ostvarivanja prava nacionalnih zajednica bave si i Odbori za bezbednost, obrazovanje i nauku, lokalnu samoupravu i drugi.

Takođe, pre svake sednice Skupštine, nadležni Odbor za utvrđivanje istovetnosti pokrajinskih propisa na jezicima u službenoj upotrebi utvrđuje istovetnost tekstova propisa, odluka i opštih akata koje donosi Skupština na jezicima čija je službena upotreba utvrđena Statutom sa srpskim jezikom i o tome obaveštava Skupštinu.

Skupština redovno razmatra sve izveštaje i informacije u vezi sa ostvarivanjem prava nacionalnih zajednica, nadzire rad i ima dobru saradnju sa svim pokrajinskim mehanizmima koji se bave pravima nacionalnih manjina“, kazala je u svom obraćanju, potpredsednica Snežana Sedlar.

Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš ocenio je današnji sastanak veoma značajnim i pohvalio je odluku da se taj sastanak održi u Novom Sadu, na podneblju gde vekovima u slozi i harmoniji žive pripadnici mnogih nacionalnih manjina. 

„Vojvodina je zaista dobar primer kako u jednom regionu može da funkcioniše razvijena manjinska politika. Ona se zasniva na visokom stepenu razvijenosti informisanja na jezicima nacionalnih manjina, kao i svesti samih pripadnika o svojim pravima. Toj politici takođe doprinosi efikasna službena upotreba jezika i pisama nacionalnih zajednica, razvijena mreža njihovih kulturnih institucija, kao i veoma dobra saradnja s matičnim državama i regionima.” – istakao je Njilaš.

Pored toga, resorni sekretar predstavio je normativne okvire koji garantuju zaštitu prava nacionalnih manjina u Srbiji i najvažnije organe pokrajinske uprave koje se bave manjinskim pravima, kao i njihovu ulogu. Njilaš se osvrnuo i na aktivnosti njegovog sekretarijata kada su u pitanju manjine, koje se dele na četiri oblasti: na obrazovanje, službenu upotrebu jezika i pisma, kulturu nacionalnih manjina i javno informisanje na jezicima manjina.

Predstavnica Federalne unije nacionalnih manjina (FUEN) Renata Trišler predstavila je Inicijativu sigurnosnog paketa za nacionalne manjine (MSPI), peticiju koja ima za cilj da obezbedi bolju budućnost nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica u Evropi. Prema njenim rečima, inicijativa ne želi ničega da liši većinske zajednice ili Evropu, jednostavno želi da te zajednice i Evropa budu raznolikije kada su u pitanju jezici i kulture. 

Peticiju je potpisalo više od 1,1 miliona građana iz jedanaest zemalja Evropske unije, tačnije iz Mađarske, Rumunije, Italije, Slovačke, Španije, Bugarske, Litvanije, Hrvatske, Danske, Letonije i Slovenije. Renata Trišler istakla je da u Evropi živi više od četiri stotine nacinalnih manjina, i da inicijativa zastupa upravo njihove interese.

Autor: 
skupstinavojvodine.gov.rs