You are here

Preko četiri hiljade poljoprivrednih mašina, traktora i priključnih alata na poljima Vojvodine nosi nalepnicu „Prosperitati” koja označava da su kupljeni iz donacije mađarske vlade. To je samo deo onoga što je urađeno u poslednje dve godine, a predstoji još treća godina realizacije programa Fondacije „Prosperitati” čiji će ukupan bilans biti: 200 miliona evra novca mađarske vlade raspodeljeno kroz bespovratne donacije ili kreditne podsticaje za, kako se procenjuje, 15.000 domaćinstava u Vojvodini.

Program pomoći mađarske vlade sunarodnicima preko granice, jedan od uslova za konkurisanje jeste dvojno državljanstvo, predstavljen je krajem 2015. godine, a njegovo ostvarivanje krenulo je kao pilot-projekat u Vojvodini januara 2016. godine.  Kako za „Politiku” objašnjava Balint Juhas, rukovodilac Fondacije „Prosperitati”, posredstvom koje se ova pomoć realizuje, početna suma od 160 miliona evra (50 milijardi forinti) nakon dobrih iskustava povećana je na preko 200 miliona evra.

Ideja je da se 40 odsto novca raspodeli kao donacija mikro i malim preduzećima i poljoprivrednim gazdinstvima, a drugim delom novca da se kreditiraju veliki proizvođači.

„U početku, naš primarni cilj bio je da stignemo do malih poljoprivrednih proizvođača i preduzetnika. Raspisali smo tri kruga konkursa u 2016. godini koji su obuhvatali 18 različitih oblasti. Ukupno, u ta tri kruga imali smo sedam hiljada predatih molbi, od čega je 6.200 odobreno.

Polovina molbi predata je u trećem konkursnom krugu kada smo ga razvili i ponudili digitalnu, onlajn aplikaciju. U novcu, to je četiri milijarde dinara, odnosno 33 miliona evra koji su uloženi u male proizvođače. Od tog novca kupljeno je 4.200 poljoprivrednih mašina i priključne opreme, 400 hektara obradivog zemljišta, 78 seoskih kuća, oko 1.000 porodičnih firmi je kupilo mašine, 120 stočara je razvilo gazdinstvo, kroz start ap projekte pokrenuli smo 85 novih preduzeća, razvili 78 višegodišnjih zasada, uveli 17 standarda i imali 34 investicije u nekretnine kao osnove za razvoj turizma i privrede”, navodi Juhas šta je urađeno za dve godine sa budžetom koji prevazilazi vojvođanski.

Juhas ističe da dobit ima i bar hiljadu dobavljača opreme koju su kupovali korisnici bespovratne pomoći „Prosperitata”. „To su dobavljači sa teritorije cele Srbije, i to je taj momenat kada od novca kojim razvijamo naše korisnike, zaradu imaju i njihovi dobavljači.” Fondacija je uradila analizu reprezentativnog uzorka dobavljača koja je pokazala da je 24 odsto njih imalo potrebu za povećanom radnom snagom, promet je u proseku povećan za 12 odsto, kod nekih i učetvorostručen, za 10 odsto su povećali broj kooperanata i dobavljača, 37 odsto su ostvarili i neku investiciju ili je planiraju.

Nakon toga usledili su konkursi za projekte većih vrednosti u poljoprivredi i privredi koji se kombinovano finansiraju: sopstvenim učešćem, bespovratnim i kreditnim novcem. U ovim slučajevima subvencioniše se i kamata do šest odsto. Od ukupno 36 pristiglih projekata, prihvaćeno je 10 u poljoprivredi i 13 u privredi.

Prihvaćeni projekti u poljoprivredi imaju obavezu da ostvare integraciju, odnosno kako Juhas objašnjava, reč je o velikim proizvođačima sposobnim da imaju zaokružen proces proizvodnje od uzgoja do prerade i plasmana. Ukupna vrednost ovih investicija je 10 milijardi dinara.

Poslednjih dana 2017. godine zaključuje se i konkurs za srednja preduzeća i gazdinstva, gde je vrednost ulaganja do pola miliona evra, i tu očekuju investicije u ukupnoj visini od 20 miliona evra. U sledećem koraku biće raspisani konkursi za male proizvođače, koji će biti dobavljači velikih proizvođača, prerađivača, integratora.

„Na taj način ćemo zaokružiti razvojni ciklus i povezati ljude, što smatramo da je izuzetno bitno, u vrednosnu vertikalu. Ne može da se dogodi da razvijemo kapacitete, a da nemamo dobavljače, krenuli smo od malih proizvođača do velikih, integrisanih sistema. Očekujemo i povezivanje sa oko 4.300 dobavljača i gledamo da svima pomognemo da se razviju u tom vrednosnom lancu”, kaže Juhas.

Podnošenje molbi Fondaciji „Prosperitati” bila je i svojevrsna škola za ovdašnje poljoprivrednike i preduzetnike jer su se učili postupku pravljenja projekata, obrazlaganja i dokumentovanja molbi. Projekat u kojem je Vojvodina prednjačila danas obuhvata još šest država Evrope, Mađarska ga sada primenjuje u Ukrajini, Hrvatskoj, Sloveniji, Rumuniji i Slovačkoj.

„Očekujemo da će se za nekoliko godina videti puni efekat ulaganja, mi smo poboljšali uslove u kojima rade naši korisnici, i to se vidi. Oni su uloženi novac već opravdali, ali mi ćemo pratiti njihovu statistiku da vidimo kako oni svoja imanja i pogone održavaju i pravno i proizvodno”, kaže Juhas.

 

Autor: 
gradsubotica, Politika