You are here

Pastor: Zahvaljujući SVM-u na Mađare u Srbiji se ne gleda kao na faktor rizika

Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) je na 28. Balvanjoškom slobodnom univerzitetu rekao da se u Srbiji Mađari sada ne tretiraju kao faktor rizika, već kao prihvaćeni i poštovani deo društva.

Po njemu je to pre svega posledica javne uloge stranke koju predvodi i popravljanja odnosa dve zemlje. Predsednik SVM je dodao da treba sedeti za stolom gde se odluke donose i da je u skladu s tim principom SVM i na zemaljskom i na opštinskom nivou svugde deo političke većine i izvršne vlasti.

Pastor smatra da su materijalna podrška mađarske vlade i njen dobar odnos sa vlastima u Srbiji veoma značajni u pogledu opstanka vojvođanske mađarske zajednice na rodnoj grudi - prenosi mađarska državna novinska agencija MTI.

Na istom skupu je, takođe danas, govorio i Atila Korodi, šef poslaničke grupe Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (RMDSZ). On je istakao da je nakon ulaska Rumunije u EU zaustavljeno donošenje zakona o manjinama.

Rumunija ne prihvata kolektivna prava manjina i zato se u parlamentu prašina već 12 godina skuplja na predlogu manjinskog zakona koji predviđa i kulturnu autonomiju. RMDSZ se u pogledu teritorijalne autonomije zalaže za primenu južnotirolskog primera u Rumuniji. RMDSZ se poziva na deklaraciju iz Alba Julije (Gyulafehérvár) kada su Rumuni koji su proglasili ujedinjenje Erdelja i Kraljevine Rumunije obećali manjinama autonomiju - dodao je Korodi.

RMDSZ očekuje napredak u manjinskom zakonodavstvu od parlamentarne saradnje sa socijalliberalnom kolaicijom na vlasti, ali se pi poslednjoj promeni vlade pokazalo da to u roku od nekoliko sati može biti zaustavljeno proizvodnjom antimađarske histerije - naglasio je šef poslaničke grupe RMDSZ.

Jožef Menjhart, predsednik Partije mađarske koalicije (MKP) je rekao da vlade zemalja naslednica svugde primenjuju princip "čija država, njegov jezik" i svesno ograničavaju jezička prava manjina. Predsednik ove vanparlamentarne stranke, koja uživa podršku aktuelne mađarske vlade, se osvrnuo na manjinski kulturni fond uspostavljen od strane parlamentarne stranke Most-Hid, koja se u izveštaju MTI naziva mešovitom strankom, i rekao da se delimični rezultati ne smeju prihvatati kao maksimum i ne sme im se tapšati. Predsednik MKP je obećao učešće u akciji prikupljanja potpisa za peticiju evropske građanske inicijative Minority SafePack, pokrenute od strane RMDSZ i FUEN.

Laslo Brenzovič, predsednik Zakarpatskog mađarskog kulturnog saveza (KMKSZ) je izneo da je nakon preokreta 1989. godine zakarpatsko mađarstvo imalo najbolju polaznu poziciju, ali da danas ne može da ostvari većinu manjinskih prava i da ukrajinski nacionalizam, koji je pre svega antiruski, preti ukidanjem tih prava.

Brenzovič je rekao da je zakarpatsko mađarstvo od 150 hiljada ljudi proletos uspelo da sakupi 65 hiljada potpisa za peticiju protiv zakonskih predloga kojima bi se ograničila prava na upotrebu jezika i prava na obrazovanje manjina. Pred parlamentom su i predlozi za "ukrajinizaciju" medija i promenom ustava ispod žita se pokušavaju ograničiti manjinska prava. MTI prenosi i Brenzovičeve reči o tome da Evropska unija "nije preterano zainteresovana" u pogledu kršenja manjinskih prava.

"Balvanjoški slobodni univerzitet Balvanjoš" (poznat i kao Tušvanjoš) je manifestacija koja se od 1990. jednom godišnje održava u Rumuniji, od početka u organizaciji i Fidesa. Reč je o manifestaciji na kojoj Viktor Orban, predsenik Fidesa i aktuelni mađarski premijer često iznosi ciljeve i načela političke grupacije koju predvodi.

Autor: 
Panon RTV