You are here

Vojvodina dokazala evropski kurs, na potezu naš državni vrh

Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši ocenio je da su svi u Srbiji gubitnici zbog odlaganja kandidature za članstvo u Evropskoj uniji. On je u intervjuu za „Dnevnik” kazao da je Vojvodina time posebno pogođena jer je njena politika zasnovana isključivo na evropskim vrednostima i procesu evrointegracija.Mi imamo sve potencijale i veoma dobre odnose s brojnim evropskim regijama, ali i najiskrenije namere da upravo zbog ugleda koji Vojvodina ima u evropskim institucijama pomognemo celoj zemlji da se taj proces ubrza. Vojvodina je prepoznata u Evropi kao veoma ozbiljna regija koja ima ozbiljnu evropsku platformu. To, međutim, moraju da prepoznaju i u Beogradu. Nismo mi separatisti, kako nam to pripisuju, već sve što radimo – činimo u interesu cele Srbije – kazao je Egereši.On je dodao da neizvenost oko evropskih integracija nikom ne odgovara, posebno zbog toga što će u narednom periodu evroskepticizam jačati, što, kako je naveo, nije u interesu ni Vojvodine, ali ni cele Srbije.Moramo imati jasnu i iskrenu politiku. Imam utisak de se ponekad u celom ovom procesu ponašamo kao rak: napravimo jedan korak napred i kad bi trebalo da na osnovu njega ostvarimo neki rezultat, mi se vratimo dva koraka nazad. To vodi samo u ćorsokak – upozorio je on.Treba li vojvođanske institucije da utiču na promenu državne politike koja ne daje očekivane rezultate, kako to smatraju u nekim opozicionim strankama?Vojvodina ima jasnu evropsku politiku od 2000. godine, a naš državni vrh mora nešto da menja u tom pogledu. Moramo biti jasni, konkretni i iskreni i prema našim građanima i prema Evropskoj uniji. I moramo učiniti sve da se vratimo procesu evrointegracija, odnosno da dobijemo kandidaturu. Vojvodina ne treba da dokazuje da je opredeljena za evropske integracije. Mi evropsku politiku vodimo poslednjih 11 godina.Da li je proces evrointegracija ipak doveden u pitanje, pošto naši zvaničnici poručuju da neće menjati politiku, a skeptični su i u pogledu odluke vezane za kandidaturu, koju očekujemo u martu?Mislim da nemamo pravo da budemo skeptični već da treba da ispunimo uslove koji su dobro poznati. A to nikako ne znači da se mora priznati nezavisnost Kosova, ali znači da se mora uspostaviti dijalog i saradnja s Prištinom. Ne znam šta bi bila alternativa. Mi smo deo Evrope.Mislite li da bi odlaganje evrointegracija moglo uticati na raspoloženje građana, odnosno na narednu izbornu kampanju u smislu jačanja ekstremističkih snaga?Nažalost, sve je moguće. Ali, dok god ne budemo imali jasnu politiku, mi ćemo se unutar Srbije takmičiti jedino po siromaštvu – tu mislim i na Vojvodinu i na Šumadiju, istočnu Srbiju..., umesto u napretku. Vojvodina je nekad bila u vrhu po razvijenosti, a danas je nerazvijeni region s veoma mnogo nezaposlenih i socijalno ugroženih. Slična je situacija i u drugim delovima zemlje. Zbog toga sam i predsednika Srbije pozvao da okupi ekonomski tim koji će izraditi strategiju borbe protiv siromaštva i ekonomskog oporavka. Ako želimo dobro Vojvodini, to želimo i celoj Srbiji. A centralna vlast u Beogradu traba da iskoristi ekonomske potencijale Vojvodine, ali i političke, posebno u pogledu procesa evrointegracija.Kako je to moguće ako pet godina nakon donošenja Ustava još uvek nije rešeno pitanje finansiranja APV?Donošenje zakona o finansiranju Vojvodine ključno je za razvoj Pokrajine, što bi se svakako odrazilo i na celu zemlju. Zbog nedonošenja tog zakona Vojvodina nije ni bila u prilici da angažuje sve svoje kapacitete. Vojvodina zbog toga do sad nije imala ni ozbiljan razvojni budžet. I mogu da kažem da smo u okvirima u kojima smo delovali u nekim trenucima napravili pravo čudo. Međutim, dugoročno gledano, mi nemamo razvojne mehanizme. Dok se to ne promeni, i dalje ćemo se takmičiti u siromaštvu. A to ne zavisi od nas već od centralne vlasti, jer mi imamo ingerencije na papiru ali nemao prihode da bismo te ingerencije mogli u punoj meri realizovati. Uz to, famozni ustavni minumum od sedam odsto nikad nije u potpunosti ispoštovan. Čak smo došli do vrlo neprijatnih situacija da se ne mogu završiti neke planirane ili započete investicije, ili da se isplate oni koji su na tim investicijama anagažovani.Kakva su vaša očekivanja u tom pogledu u narednoj godini – za nekoliko dana Skupština Vojvodine izjašnjavaće se o novom budžetu?Ako bi Vojvodina imala stvarno razvojni budžet, to bi svakako pomoglo i ostatku Srbije. Bilo bi dobro da nam to bude omogućeno u 2012. godini da bismo mogli nastaviti započete projekte i investicije. Međutim, mislim da je pred nama godina velikih iskušenja i u ekonomskom pogledu, ali u političkom, pre svega zbog neizvesnosti odluke o kandidaturi koja se donosi u martu. Mislim da ipak svi, bez obzira na kojim smo funkcijama, moramo da učinimo sve što možemo da dobijemo pozitivan odgovor iz Brisela da bismo izašli iz ćorsokaka.A zbog čega pokrajinska vlast sama ne pokrene inicijativu za rešavanje pitanja finansiranja?Imali smo mnogo zakonodavnih inicijativa u ranijem periodu, ali nijedna nije prihvaćena u republičkom parlamentu. Nisam ja protiv toga ni da sad pokrenemo ovu incijativu, ali o tome mora da se postigne konsenzus.Mogli smo biti odlučnijiKoji su konkretni benefiti od Statuta APV dve godine nakon njegovog donošenja?Mi smo Statutom politički preuzeli nadležnosti, ali suštinski ima još mnogo posla da se te nadležnosti u punoj meri i realizuju. Pre svega zato što još nije rešeno pitanje finansiranja Vojvodine. Nažalost, ni naš Ustav, koji još nismo u punoj meri primenili kad je reč o pokrajinskoj autonomiji, nije evrokompatibilan i mora se menjati da bi se omogućila dalja decentralizacija, regionalizacija i demokratizacija zemlje. Vojvodina želi samo autonomiju, ništa drugo. Ali tu našu autonomiju treba uvažavati, kao i druge regije u Srbiji. Jedino tako možemo biti uspešni, a time i konkurentni u Evropskoj uniji.Zašto je vojvođanska administracija danas pasivnija nego na početku mandata ovog saziva kad je ipak imala političku inicijativu vezanu za donošenje Statuta i Zakona o nadležnostima?Mislim da svi imamo veliko iskustvo zbog tog procesa, u kojem smo imali i uspešnih momenata ali i vrlo mnogo negativnih epizoda i pritisaka prema Vojvodini. Zbog toga postoji i doza razočarenja. Ali, mislim da smo možda mogli postići više da smo unutar koalicije vladajuće u Pokrajini bili malo odlučniji.

Dnevnik

Autor: