You are here

Vojvodina će poželeti da svaka godina bude izborna

Potpredsednik Vlade Vojvodine Ištvan Pastor izjavio je da je u Republičkom ministarstvu finansija prekjuče postignut dogovor o dinamici prenosa novca Vojvodini iz republičkog budžeta, namenjenog za kapitalne investicije, na osnovu kojeg bi do 1. marta Pokrajinskom fondu za kapitalna ulaganja trebalo da stigne oko četiri milijarde dinara. Ovaj dogovor, kako je Pastor naveo u intervjuu za „Dnevnik”, postignut je s državnim sekretarom Dušanom Nikezićem. Uz našeg sagovornika, na sastanku u Vladi Srbije bili su i direktor Fonda APV za kapitalna ulaganja Nebojša Malenković i predsednik Pokrajinskog odbora Demokratske stranke Dušan Elezović.Po Pastorovim rečima, u ovoj godini Fondu je namenjeno ukupno 10,2 milijardi dinara, a dogovoreno je da početka marta od tog iznosa u pokrajinsku kasu legne četiri milijarde, od čega će polovina biti usmerena na izmirenje dugova izvođačima radova na projektima u Vojvodini, koji se, inače, vuku već godinama zbog dosadašnjih problema u prenosu novca iz Beograda u Novi Sad. Ostale dve milijarde, naveo je on, mogle bi se plasirati za nastavak nedovršenih projekata i eventualno za neke nove investicije. Pastor je dodao da bi do marta Vojvodini trebalo da se prenese i još 3,3 milijarde dinara iz Ministarstva poljoprivrede, namenjenih za finansiranje objekata vodne infrastrukture, kao što su kanali, nasipi i slično. Takođe, on očekuje da Pokrajina dobije i dve milijarde dinara iz kreditnog aranžmana sa Svetskom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj, a taj novac namenjen je za nastavak gradnje zdavstvenih objekata u Novom Sadu.– Reč je ukupno o 9,3 milijardi dinara, što je blizu onog što je u budžetu planirano, i u tom pogledu dogovor u Ministarstvu finansija mogao bi se nazvati uspešnim. No, ipak ostaje gorka ukus u ustima, zato što se pokazalo da je probleme u prenosu novca moguće rešavati u ovoj godini, ali nije jasno zašto to nije bilo moguće u prethodnim. Takođe, ostaje i doza strepnje da li će se dogovor i ispoštovati jer, poučeni prethodnim iskustvima, znamo da je sporno bilo upravo izvršenje tih dogovora – ukazao je Pastor, koji je i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara.Zašto su za realizaciju buyeta neophodni dodatni dogovori između predstavnika dva nivoa vlasti? Zašto se propisi jednostavno ne primenjuju?– To je isto kao kad biste me pitali zašto život ne funkcioniše onako kako treba. Ne znam odgovor na to pitanje. Nažalost, stvari ne funkcionišu normalno. A normalno bi bilo da se zakoni i propisi primenjuju, a ne da se o toj primeni dogovaramo. Međutim, obično se kod nas po sto puta vraćamo na istu stvar i na kraju konstatujemo da smo samo delimično uspeli. Mi smo sad u razgovore s predstavnicima Republičke vlade krenuli rano, s obzirom na to da je tek kraj januara, ali dosadašnja praksa je pokazala da se očigledno ne može ni krenuti dovoljno rano da bi se nešto uradilo kako treba. Prethodnih godina, naime, videli smo da naša očekivanja da će dogovori biti realizovani nisu dali rezultate. Zato se, izgleda, to stalno mora forsirati.Mislite li da će prenos novca iz republičkog buyeta u pokrajinski teći lakše zbog toga što je ovo izborna godina?– To sigurno ima određenog uticaja i s aspekta efikasnosti državnog budžeta i s aspekta prenosa novca Vojvodini. Možda ćemo mi u Vojvodini, ako se sve ovo realizuje, poželeti da svaka godina bude izborna.Mislite li da ima izgleda da se do kraja ovog mandata u republičkom parlamentu donese zakon o finansiranju APV, što je sadržano i u preporukama Evropske komisije?– Ne verujem da to pitanje može doći na dnevni red pre raspisivanja izbora, kao ni bilo koje drugo krucijalno pitanje. To, međutim, ne znači da o tome ne treba govoriti jer mislim da bi se u tom slučaju vrlo lako zaboravilo. Nažalost, imam utisak da trenutno od tog pitanja svi beže k’o đavo od krsta.Kako komentarišete aktuelnu raspravu o Zakonu o nadležnostima i Statutu APV pred Ustavnim sudom, koju je predsednik UŠ-a ocenio kao najteži predmet pred tim sudom, te čak najavio mogućnost uključivanja stranih eksperata u rešavanje tog pitanja?– Biti predsednik Ustavnog suda nije jednostavna stvar jer se pred tim sudom obično raspravljaju složene stvari. Zato su tu i najistaknutiji poznavaoci prava. Mislim da bi bilo tragikomično kada bi se stručnjaci iz inostranstva uključivali u taj proces. Nadam se, ipak, da će to pitanje uspešno da se okonča, u smislu da ti akti neće biti osporeni.Da li će SVM možda nastupiti i na lokalnim izborima za gradsku skupštinu u Beogradu, gde odnedavno imate gradski odbor?– Mislim da su šanse da se to desi veoma realne. Još nismo doneli formalnu odluku, ali imamo ambiciju da i na lokalnim izborima nastupamo samostalno i da nakon izbora, ako osvojimo mandate, razgovaramo o koalicionoj saradnji. A tamo gde mislimo da nemamo šanse da osvojimo mandate samostalno, postoji mogućnost eventualnih predizbornih koalicija, ali za sad ne bih mogao da iznosim više detalja o tome.Istraživanja javnog mnjenja pokazuju tendenciju rasta nezadovoljstva građana Vojvodine sadašnjim stepenom autonomije. Kako to da političke stranke iz Pokrajine to ne uspevaju da kapitalizuju?– Što se tiče zastupanja vojvođanskih interesa, SVM je na tom planu bio veoma principijelan. Često smo ostajali usamljeni zbog toga, a bili smo i kažnjavani kao da smo činili neko zlo. To je iskustvo zbog kojeg se ne kajem jer da se nismo toliko zalagali za realizaciju vojvođanskih interesa, mislim da danas ne bi bilo nikakve šanse da se dogovaramo o prenosu novca u pokrajinsku kasu.Ko može da naruči muzikuNedavno ste za naš list najavili preuzimanje nadležnosti nad putevima drugog reda u Pokrajini. Da li je realno da se, u situaciji kad nisu definisana sredstva za finansiranje takve nadležnosti, formira pokrajinsko preduzeće za puteve?– Niko ne može naručiti muziku ako nema para da plati muzičarima. Ideju za stvaranje javnog preduzeća, odnosno preuzimanje tog dela nadležnosti, moguće je ostvariti samo ako se obezbede za to neophodne pare. I u proteklim godinama je republičko javno preduzeće zaduženo za puteve za ogranak sever namenilo pet do šest milijardi dinara. Dakle, nije bilo nikavih problema tu, na papiru, već u tome da li su ti novci stizali. Stizala je tek četvrtina ili petina predviđenog novca. Međutim, postoje veoma egzaktna pravila o finansiranju i treba samo da se vratimo na sistem koji je nekad bio primenjivan, a koji podrazumeva da se od goriva prodatog u APV određeni procenat izdvoji Pokrajini za realizaciju te nedaležnosti. Od tog trenutka možemo preuzeti punu odgovornost da vodimo računa o putevima drugog reda i uveren sam u to da bismo u periodu od pet do deset godina tu infrastrukturu podigli na mnogo viši nivo nego što je sada.

Dnevnik

Autor: