You are here

Laslo Varga, zamenik predsednika Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije, inače član Predsedništva Saveza vojvođanskih Mađara, demantovao je ocene pojedinih analitičara da je opstanak Pokrajinske vlade u sadašnjem sastavu interes Evropske unije,  te da u tom smislu deluju i pojedini ambasadori država članica EU.

– Zaista ne vidim nikakvu vezu između evropskih institucija, evropskih integracija i dešavanja u Novom Sadu. Niti mislim da se Evropska unija na bilo koji način bavi sastavom Pokrajinske vlade. Razrešenje aktuelne političke situacije u Vojvodini zavisi isključivo od aktera na domaćoj političkoj sceni – kaže Varga za „Dnevnik”.

U tom kontekstu on najavljuje da će u narednim danima lider SVM Ištvan Pastor, koji je i predsednik Skupštine Vojvodine, početi razgovore o formiranju koncentracione Pokrajinske vlade.   

– Svakako da će predsednik naše stranke pokušati da ispuni obavezu koju je preuzeo, i učiniti sve da se u Vojvodini dođe do konsenzusa svih relevantnih političkih stranaka. Kao što je to uradio i kada je na dnevnom redu bilo donošenje novog Statuta APV. A da li će u tome uspeti, u ovom trenutku je o tome ipak suviše rano govoriti – navodi Varga.  

Protekle nedelje u centru pažnje je bila i konferencija o Zapadnom Balkanu, čiji je domaćin bila nemačka kancelarka Angela Merkel?

– Berlinski samit je pokazao da je, u svetlu aktuelnih dešavanja u Ukrajini, Evropska unija ovom konferencijom zapravo imala nameru da, koliko god je to više moguće, privuče sebi zemlje Zapadnog Balkana koje nisu članice EU a imaju više-manje dobre veze sa Rusijom. Na tom fonu je i nedvosmislena poruka državama koje žele da postanu deo evropske porodice da navodni zamor od proširenja ni izbliza nije dominantno opredeljenje u Uniji koliko se to činilo pa i predstavljalo poslednjih godina.

A šta je konferencija donela na planu odnosa u regionu?

– Odgovor na to pitanje valja potražiti već u personalnom sastavu delegacija, jer koliko do juče ovakav skup ne bi ni bio moguć, s obzirom na to da mu premijer Srbije ne bi prisustvovao ukoliko bi na njega istovremeno bio pozvan i premijer Kosova. Takođe, nije nevažno - naprotiv - ni to što su se prvi put na ovakvoj konferenciji pojavili projekti koji su, iskreno govoreći, ranije teško bili i zamislivi, poput železničke pruge Beograd-Tirana ili autoputa od Beograda do Prištine.

Da li to znači da smo nakon 28. avgusta bar korak bliži EU?

– Na to pitanje ipak ne može odgovor dati jedna konferencija, ma koliko bila značajna. Ali nema nikakve sumnje da je svima, koji su posvećeni evropskim integracijama, ona bila signal da ono što rade ima smisla, jer je, kako sam rekao, iz Berlina jasno poručeno da je ulazak Srbije u EU sad već opipljiva perspektiva.

Činjenica je, međutim, i da je, uz potvrdu da Srbija sigurno hodi ka EU, po pravilu stajalo i ono „ali...”

– Posle tog „ali” nema „tri tačke” već reči čije značenje mi dobro znamo. Dakle, da, Srbija može da postane članica EU ali kada za to bude spremna - od ekonomije i pravosuđa do zaštite životne sredine. Neće EU više sebi dozvoliti taj luksuz da pod svoje okrilje primi države koje za to nisu pripremljene pa da joj taj novi krug proširenja donese samo glavobolju. To znači da su pred nama brojni zadaci iz niza oblasti, s tim što bi bilo dobro da postanemo svesni kako bismo te probleme trebali da rešavamo i da nema procesa evropskih integracija.

Izabrani su novi čelnici EU: šefica italijanske diplomatije Federika Mogerini zamenila je Ketrin Ešton, dok umesto Hermana van Rompeja na poziciju predsednika Evropskog saveta dolazi poljski premijer Donald Tusk. U kojoj su meri ta nova imena značajna za Srbiju?

– Nama je, pre svega, važna pozicija Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku, uz budućeg evropskog komesara koji će biti zadužen za proširenje. Tim pre što Federika Mogerini dolazi iz zemlje članice EU koja je naklonjenija politici proširenja Unije.

Tokom poslednje posete Beogradu u ulozi šefice italijanske diplomatije Federika Mogerini je ukazala na značaj dalje normalizacije odnosa sa Prištinom?

– Poglavlje 35 će biti itekako značajno, u to nema sumnje, ali bilo bi štetno i dalje u javnosti stvarati utisak kao da je to naša najveća prepreka za brže približavanje EU. Po meni je, recimo, teže rešiv set problema iz oblasti pravosuđa nego dijalog sa Prištinom.

Za oktobar je najavljena zvanična poseta albanskog premijera Beogradu, prva takva u poslednjih bezmalo sedam decenija. Koliko to može biti dodatni impuls za dijalog Beograda i Prištine?

– Nema sumnje da će i to pitanje biti otvoreno tokom susreta na vrhu, ali ne mislim da će to biti i centralna tema prvog susreta s premijerom Albanije posle toliko vremena. Pre mi se čini da će se mnogo veća pažnja posvetiti infrastrukturnim projektima, u odnosu na političke teme, koje su ipak mnogo osetljivije.

Kada smo kod osetljivih političkih tema, pre nekoliko dana se moglo čuti da je „prioritet vlasti u Mađarskoj da do 2018. dvojno mađarsko državljanstvo dobije milion ljudi i da oni koriste sva svoja prava koja proizilaze iz sticanja mađarskog državljanstva”?

– S jedne strane, sama ta cifra je u Srbiji pogrešno protumačena, jer se zapravo radi o ukupnom broju novih državljana Mađarske od uvođenja dvojnog državljanstva, dakle računajući i sve one koji su do sada tu mogućnost iskoristili, i to se ne odnosi samo na Vojvodinu i region nego na ceo svet. U svakom slučaju, ne očekujem nikakve probleme između Beograda i Budimpešte zbog instituta dvojnog državljanstva. Uostalom, da za nesuglasice ima prostora, one bi se do sada već pojavile, s obzirom na to da je veći deo tog procesa iza nas.

Autor: 
Miroslav Stajić, Dnevnik