You are here

VARGA: Dijalog vlasti i opozicije važna evropska vrednost

– Pred nama su ključni meseci za evropske integracije. Imamo najviše dva-tri meseca da donesemo nekoliko najvažnijih zakona, neophodnih za taj proces.Ti zakoni su najbitniji u smislu političkih kriterijuma utvrđenih od Evropske komisije. Ali, naravno, postoje tu i neka politička pitanja u kojima se od nas očekuje napredak – upozorava za “Dnevnik” predsednik Odbora za evropske integracije Laslo Varga, koji je nedavno predvodio našu delegaciju na briselskim razgovorima s evropskim parlamentarcima. On predočava da je “u situaciji kada nastupi politička nestabilnost, teško zamisliti da se političke snage i političke stranke bave reformama“.

– Komesar za proširenje Štefan File bio je prisutan prvog dana interparlamentarnog sastanka i to je nedvosmisleno poručio, a osim njega taj stav podržali su i brojni poslanici evropskog parlamenta. Naša sitacija danas je takva kao da u jednoj ruci držite poruku da se održi stabilnost u zemlji, a u drugoj ruci imate realnu mogućnost da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU u decembru, praktično na poslednjem sastanku Evropskog saveta ove godine. Iz tog razloga bilo bi bitno da pokušamo da se koncentrišemo na reforme, na donošenje tih nekoliko zakona i na ta dva-tri politička pitanja.

Koji su to uslovi bez kojih Srbija ne može dobiti kandidaturu?

– Sprovođenje postupka revizije reizbora sudija, konstruktivnost u dijalogu s Prištinom i ispunjavanju preporuka glavnog tužioca haškog tibunala, to su, manje-više, najvažnija politička pitanja u ovom trenutku. Što se parlamenta tiče, potrebno je do jeseni usvojiti izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, zakone o finansiranju političkih stranaka, o restituciji, o javnoj svojini i izvornim prihodima Vojvodine. To je, otprilike, set možda najvažnijih pitanja. Ako ovo posmatrate, možete samo zaključiti da imamo mali broj tih pitanja, ili problema. Znači, imamo još dovoljno vremena da sva ta pitanja zatvorimo, ili krenemo da ih rešavamo, zavisno od slučaja. Recimo, u slučaju restitucije ne očekuje se završetak tog procesa do juna ili septembra, nego donošenje zakona i izbor modela. Zato smatram da postoje svi izgledi da ta kandidatura do kraja godine bude realna, što bi značilo, naravno, suštinsku promenu naše pozicije u odnosu na sadašnje stanje potencijalnog kandidata.

Bili ste u Briselu u vreme štrajka lidera naprednjaka Tomislava Nikolića. Tamo su predstavnici naših stranaka iznosili svoje viđenje, a da li se neko iz Evrope opredeljivao o tome ko je tu u pravu?

– O tome ko je upravu niko se nije opredeljivao, a to ne bi bilo realno, niti u skladu s diplomatskom praksom. Ali poslata je nedvosmislena poruka na kraju interparlamentarnog sastanka, koja govori da politička stabilnost treba du bude interes iznad svih interesa, da je politički, demokratski dijalog između vlasti i opozicije važna evropska vrednost i način za rešavanje sporova, da je inkluzivnost procesa evropskih integracija princip koji treba da se primenjuje. To znači da u taj proces treba da budu uključene ne samo vladajuće strukture, ili praktično deo Vlade, nego mnogo širi krug ljudi i institucija, a u to spadaju i opozicione stranke, nevladine odrganizacije, sindikati, privrednici, dakle monogo širi spektar učesnika. U tom smislu, politički akteri u Srbiji pozvani su da nesporazume pokušaju da prevaziđu u okviru institucija, jačajući ih a ne slabeći jer to je jedini način pozitivnog doprinosa evropskim integracijama, umesto da se kvare šanse.

Kada se govori o tim uslovima, Hag se i dalje spominje već u prvoj rečenici. Zbog čega je još uvek tako kada se tvrdi da su dva poslednja begunca van Srbije?

– Zato što je za neke zemlje članice EU ta saradnja najvažniji prioritet za ocenjivanje da li smo ispunili političke kriterijume za dobijanje statusa kandidata. Tu je manje-više jasno šta se od nas očekuje – to je ispunjavanje preporuka glavnog tužioca Haškog tibunala, koje je on sastavio prošlog leta, znači pre nešto manje od godinu dana. Naravno, najbolji rezultat bio bi hapšenje preostala dva begunca. Da li bi za neke države članice bilo dovoljno da se Mladić i Hadžić ne uhapse, a da se ispune sve preporuke glavnog tužioca, to bi bilo u ovom trenutku teško reći. O tome će se narednih meseci sigurno voditi razne konsultacije. Ali svakako, preduslov je da se ta istraga odvija na osnovu preporuka glavnog haškog tužioca.

Šta je naš minimum u dijalogu s Prištinom?

– Ono što smo mogli čuti je da se mogu održati dve-tri ili četiri-pet rundi dijaloga, a da se ne dođe do nekih rezultata, da to bude dijalog u kojem će se čuti stavovi jedne i druge strane. Ali taj dijalog ne može beskonačno biti samo dijalog bez rezultata. Mislim da se očekuju neki konkretni rezultati do kraja godine, nešto što je vidljivo, što bi značilo rešavanje nekih pitanja koja opeterećuju svakodnevni život građana.

Da li se tu spisak uslova završava?

– Tu su i neka druga pitanja. Nisu ona manje važna, ali su manje merljiva. Tako se, između ostalog, očekuje jačanje pozicije nezavisnih regulatornih tela. Tu nemate neki “vidljivi” uslov kao što je donošenje zakona, već se jednostavno očekuje pomak. Ili, recimo, u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, ne očekuje se deset presuda, hapšenje, ne znam, 50 ljudi, već se očekuje napredak u tom smislu da u nekim procesima koji traju i koji su pred završetkom, dođe do presude, a u nekim slučajevima gde postoje indicije da je postojala korupcija da krene istraga i rasvetljavanje. To nije lako merljivo, ali svakako, nama je manje-više jasno šta je to.

Kancelarija u Briselu i izlazak sunca

Jedna od tema o kojima se razgovaralo u Briselu bila je Vojvodina. Šta je zaključeno?

– O implementaciji Statuta Vojvodine bilo je više reči nego što smo možda očekivali, s obzirom na to koliko ima tema, a koliko je bilo malo vremena. Očekuje se od Srbije, što se decentralizacije tiče, poštovanje principa vladavine prava. Ukoliko je nešto napisano u novom Ustavu Srbije, neodrživa je situacija da je 31. decembra 2008. godine istekao rok za donošenje zakona o svojini Vojvodine i zakona o vrsti i visini izvornih prihoda Pokrajine, a da smo u aprilu 2011. godine bez tih propisa. O tome su govorili mnogi poslanici Evropskog parlamenta. Niko nije rekao da treba u odnosu na rešenja iz Statuta ili Zakona o nadležnostima još više decentralizovati Srbiju ili prenositi nove nadležnosti, zato što to jednostavno ne može da bude uslov evropskih integracija. Ali ono što je napisano u Ustavu, a potom definisano u Statutu i Zakonu o nadležnostima, to treba da zaživi u praksi. Da bi se to desilo, potrebno je da se donesu ova dva zakona jer bez svojine, a posebno bez novca, mogu se vršiti samo nadležnosti koje su inspekcijske, regulatorne, koje ne iziskuju novac, ali ne i razvojne nadležnosti. U tom smislu još jednom je ponovljena, praktično kritika, da je ovo stanje neodrživo. S druge strane, pozdravljena je, u zajedničkom saopštenju, činjenica da je Vlada napokon dala saglasnost na otvaranje predstavništva Vojvodine u Briselu. Kada odete u Evropski parlament, EK, ili bilo koju drugu evropsku instituciju, tamo nećete naći nijednog sagovornika koji vam neće reći da će od toga država imati koristi. Tamo nećete naći sagovornika koji će osporavati opravdanost prisustva u Briselu bilo kojeg evropskog regiona. Kada više od 300 regija i gradova imaju svoja predstavništva ili kancelarije, to je u Briselu toliko prirodno, kao što je prirodno da ujutro pogledom sunce tražite na istoku.

Dnevnik

Autor: