You are here

Razgovor sa Jeneom Hajnalom, predsednikom Nacionalnog saveta Mađara

Pre godinu dana formiran je Nacionalni savet Mađara u novom sastavu. Uskoro se ispostavilo da ovo telo, donosioci odluka, a naročito predsednik, pored svakodnevnog rada često moraju da se suočavaju i sa žestokim napadima. Jenea Hajnala smo zamolili da vrednuje jednogodišnji rad NSM-a prikazujući rezultate i osvrćući se na osnovanost kritika.

Na osnivačkoj sednici Nacionalnog Saveta Mađara 17. novembra prošle godine, Vi ste govorili o zajedničkoj gradnji, o tome da računate na svačiju pomoć, stručnost, na sposobnost političkog uticaja. Kako nakon godinu dana gledate na slogu?

Iskustva od protekle godine mnogo šta pokazuju. U ovom složenom privredno-istorijskom okruženju moramo kretati iz potpuno drugog ugla nego pre nekoliko godina. Potpuno su drugačije i tačke izlaza, nego pre pet godina. Uprkos tome, ne može biti tolika razlika ni u ciljevima, ni u strateškim razmišljanjima koliki se rascep uspostavio između nekadašnjih i sadašnjih donosioca odluka NSM-a. Danas je za mene potpuno očigledno da se u pozadini mogu skrivati potpuno druge snage koje pokreću događaje. Evidentno je međutim, da se ciljevi koji su formulisani u programu Mađarske sloge, svakako moraju ostvariti. Ove su ideje inače, sve do kraja, predstavljali i oni ljudi u kampanji koji su sada nezadovoljni svakim pojedinačnim korakom NSM-a u novom sastavu, ali najviše svojom pozicijom.

Ako protekla godina ima tužna iskustva, to je za mene svakako neka vrsta razočarenja: ljudi koji sebe smatraju stručnjacima, koji čine sve za zajednicu u momentu kada se ispostavlja da ne mogu ostati na odlučujućim pozicijama u NSM-u, odmah počinju da se ponašaju kao neprijatelji, što traje sve do danas. Ne mogu drugačije shvatiti način na koji su napali Subotički Mađarski Radio, kako nazivaju gnezdom pacova zgrade istorijskog jezgra Subotice, koje su zbog decenija nepažnje i besparice oronule, kada su još 2013. godine i sami glasali za odluku NSM-a zahvaljujući kojoj je, u saradnji sa SVM-om, uspešno spašeno od rušenja nekoliko sličnih „pacovskih gnezda”.

Ili mogu pomenuti stav u vezi spajanja razreda, obraćanje Ustavnom sudu, koje je na sednici NSM-a najavio poslanik, koji je pre nekoliko godina, kada je zbog spajanja razreda u opštini Senta, troje učitelja ostalo bez posla, kao osoba odgovorna za obrazovanje tadašnjeg NSM-a rekao, prilikom telefonskih poziva u kojima je tražena pomoć, da su NSM-u nažalost, vezane ruke.

Istovremeno odluke protekle godine, proteklih meseci i nesuglasice koje su iz tih odluka proizašle su me i umirile, jer čovek nikada ne može da se oseća nepogrešivim. Uverile su me da nikada ne smemo da grešimo prilikom ostvarivanja zahteva koji su formulisale vojvođanske mađarske zajednice. Da pomenem samo jedan jedini primer koji se odugovlači još od prvog NSM-a: ozvaničenje mađarskog naziva jednog naselja, kao na primer Budisava.

Šta je najviše sprečavalo konstantan rad bez zastoja unutar NSM-a?

Radimo u novom pravnom okruženju što je mnogo toga promenilo, ali ne verujem da je sprečavao konstantan rad bez zastoja unutar NSM-a, to se vidi i iz protekle godine. Konstatacija koja se krije, u pitanju je rezultat dizanja tenzija što me rastužuje. Istina je doduše da je uprkos stalnom otežavanju, rad konstantan, a sad se ipak formuliše ovakvo pitanje. Inače, sigurno da je bilo grešaka, koje su proizilazile iz dve stvari: prvo, ko radi taj i greši, a sa druge strane, od osoba na koje sam računao iz stare ekipe, neke su na porodiljskom odstustvu, hvala Bogu, ali nedostaju, čak tri ovakve osobe. Pored toga, sa novim pravnim okruženjem, sa Izvršnim odborom kao pojmom, formom rada i mogućnostima smo se morali upoznati „u hodu”.

NSM u novom sastavu i Izvršni odbor su od početka kritikovali zbog toga što su iz njihovog sastava izostali iskusni stručnjaci. Koliko je NSM osećao, i nakon godinu dana koliko oseća, hendikep zbog toga?

Ove sam kritike sve vreme smatrao nepravednim i uvredljivim, ne samo zbog toga što u Izvršnom odboru sede i članovi sa naučnim zvanjem, nego i zbog toga što je nedostojno to smatrati jedinim kriterijumom. Ne samo u manjini, nego je u celoj Evropi ozbiljan problem što se u reformisanom obrazovanju (prema mom mišljenju u dosta slučajeva) suviše lako stiču zvanja, a posle njihovi nosioci ostaju nezaposleni.

Ali to ne treba natovariti na NSM, mada delom ovom kriterijumu odgovaramo, a sa druge strane, ukoliko se uvučemo u raspravu, onda se to čini samoopravdanjem, što sam ja hteo da zaobiđem. Ubeđen sam da je nepravedna rečenica koja naglašava važnost stručnjaka sa naučnim zvanjem, jer istovremeno omalovažava one koji godinama, decenijama rade kao „obični” profesori u gimnaziji, „obični” učitelji ili direktori. Ne može svako imati toliku sreću da svoju karijeru započne u NSM-u i pored puno rada još može i da doktorira u međuvremenu. Ali oni koji svakodnevno odlaze u škole i koji uče našu decu, preduzetnici koji održavaju knjižaru, koji sakupljaju proizvođače, koji organizuju kulturni život tamo gde je veoma malo Mađara, u Vršcu i koji u međuvremenu studiraju u Beogradu, oni koji iz ničega stvaraju zajednice za primer drugima, na primer u Ruskom Selu, ne vrede manje nego bilo koji drugi čovek mađarske nacionalnosti. Sadašnji sastav NSM-a nije ni u čemu gori, nekvalitetniji nego prethodni sastav. Uvredljiva je čak i pomisao na to, smatram to kritikom iza koje se krije omalovažavanje sopstvene zajednice.

Proletos su ovo telo kritikovali zbog toga što sadašnje rukovodstvo ne pokazuje potrebnu pažnu ostvarivanju projekata vezanih za obrazovanje. Koliko su bile osnovane i koliko su još uvek osnovane ove tvrdnje?

Mislim da će o tome odlučivati naša zajednica. Ja bih radije samo da nabrojim činjenično sve ono što smo uradili, šta smo doživeli kao zadatak koji ćemo obnoviti. Jedan od najdivnijih primera onoga što smo učinili je obnova obrazovanja na mađarskom jeziku u Maradiku. Na polju obrazovanja znači – ma koliko se to činilo neverovatnim – ne samo da smo uspeli da nastavimo ranije namere, nego smo stvorili i nove inicijative.

Izrađena je, na primer, razvojna koncepcija i akcioni plan za vojvođansko-mađarsko stručno obrazovanje za period 2015-2020, zahvaljujući kojem će, uz zdušnu pomoć Državnog sekretarijata za nacionalnu politiku već ove godine, ali najkasnije do početka sledeće, biti opremljeno tuce učionica savremenom opremom koje mogu obnoviti obrazovanje u stručnim srednjim školama, od velike važnosti za mađarsku nacionalnu zajednicu (u Adi, Kanjiži, Bačkoj Topoli i Subotici). Osavremenjivanje srednjoškolskog stručnog obrazovanja iz ugla vojvođanskih Mađara, naime znači pomaganje u formiranju stručnoobrazovnog sistema koji je u stanju da obrazuje mlade u skladu sa privrednom dinamizacijom države, koji će kao radnici, ali i kao privatni preduzetnici, moći da se snađu.

Naš krajnji cilj je da do 2020. u Vojvodini imamo najmanje osam školskih centara gde ćemo imati savremene učionice koje se mogu staviti u službu stručnog obrazovanja, i u kojima će se mađarskim učenicima iz regiona moći osigurati obrazovanje na maternjem jeziku na odgovarajućem nivou, pre svega na poljoprivrednim i stočarskim, kao i turističkim i ugostiteljskim, odnosno tehničkim i ekonomskim smerovima.

Ovome će se pridružiti, prema mojim željama uskoro, formiranje onog sistema srednjoškolskog stručnog učeničkog doma, kao i razvoj njegovog funkcionisanja, nastavnog plana, odnosno učiteljskog sastava, koji bi delom značio pomoć socijalno ugroženima, a sa druge strane može biti zajednica onim srednjoškolcima koji žele stručno da se razvijaju, gde se radi kvalitetno i stručno, i gde se učenicima može osigurati proširenje njihovog znanja, sposobnosti i horizonta. Zadatak obrazovanja će biti orijentacija učenika prema do sada manje poznatim, savremenim stručnim poljima, ili prema strukama gde nedostaje kvalifikovane radne snage.

Uspeli smo da učinimo veliki korak na polju razvojne pedagogije. Ovih nedelja će kod nas početi ankete kojima će upravljati stručnjaci razvojne pedagogije, a nakon toga će se nastaviti u saradnji sa Međunarodnim Pete zavodom (Viša škola Andraš Pete), da bi i u Vojvodini bila pristupačna svetski poznata metodologija zbog koje je veoma mnogo porodica voljno i sa druge strane sveta da doputuje u Mađarsku kako bi svom detetu osigurao razvoj i rehabilitaciju.

Po mom mišljenju, ozbiljnu je ulogu u zadržavanju mladih na rodnoj grudi, u promovisanju studiranja u Srbiji, u formiranju sloja intelektualaca, odigrao i još uvek igra program stipendija od 2011. godine. Uprkos brojnim rezultatima međutim, iskustva proteklih godina su ukazala i na nedostatke.

Bila su nam od velike pomoći očekivanja formulisana od strane Visokoškolskog konsultativnog tela, prema kojima učenici koji studiraju na neakreditovanim fakultetima ne bi dobili stipendiju, prema kojima bi se broj diskrecionih stipendija ukinuo, prema kojem bi se u sistem stipendiranja mogao vratiti i student koji ponavlja godinu, odnosno prema kojima bi mađarski stipendista koji prekida svoje studije bio primoran da vrati sredstva koje je kao stipendista dobio. Obnovu programa stipendija, kao i demonstratorskih stipendija, odnosno odluke u vezi dobijanja mesta u učeničkom domu, je uveliko olakšala saradnja članova. Uspeli smo da vratimo mogućnost pružanja neposredne pomoći udruženjima za pomoć učenicima, koje je NSM pre nekoliko godina oduzeo od njih, i time smo omogućili ovim udruženjima da rade u cilju svoje prvobitne misije.

Šta smatrate najhitnijim i na šta ste najponosniji ako pogledate proteklu godinu?

Mi verujemo u pravac kojim Srbiju želimo uvesti u Evropu. Upravo zbog toga, sa svojim saradnicima, prihvatam odlučujuću ulogu i prilikom razgovora nacionalnih saveta i u izradi manjinskog akcionog plana.

Do kraja godine biće završena izrada manjinskog akcionog plana, koji će garantovati efikasnije sprovođenje pravnih normi, koje se odnose na manjine i njihovu transparentnost. Evropska Unija od Srbije očekuje da manjinski akcioni plan prihvati u inkluzivnom procesu. Pored predstavnika ministarstva prava i drugih ministarstava, kao i predstavnika pokrajinskih sekretarijata u radnoj grupi za izradu akcionog plana, prisutni su i predstavnici pojedinih nacionalnih saveta pojedinih nacionalnih manjuna, tako i ja, kao predsednik Nacionalnog saveta Mađara, odnosno predstavnici drugih državnih organa i nevladinog sektora. Manjinska radna grupa je do sada imala tri sednice i urađena je prva verzija akcionog plana čiju je široku društvenu raspravu organizovao baš NSM.

Za nas je sada najvažnije da je od početka procesa integracija nezaobilazan problem ostvarivanje manjinskih prava i za očekivati je da će još četiri-pet godina, dok traju pregovori o priključivanju, ovaj problem ostati otvoren, garantujući na taj način tokom konstantnih razgovora temelje dugoročnog ostvarivanja manjinskih prava.

Prihvatili smo proveru strategija, što ćemo obaviti u saradnji sa kulturno-umetničkim, obrazovno-civilnim i opštim civilnim konsultativnim telima: kao rezultat stručnih dijaloga i serije konsultacija sa njima će se formulisati ideološki stavovi koji će odrediti i pomagati rad Nacionalnog saveta Mađara, uključujući i superviziju strategija i formulisanje eventualno novih koncepcija i akcionih planova. U ovom poslu je najurgetnija supervizija obrazovne strategije, jer ona važi do 2016. godine tako da taj posao moramo urediti još ove godine. Supervizija ostalih strategija će se završiti u prvoj četvrtini naredne godine.

A najponosniji sam na činjenicu, da smo uprkos svim teškoćama uspeli da postignemo rezultate, pokazali smo da umemo da služimo našoj zajednici i ispunimo svoja obećanja.

Sve se to, kao i ranije, nije moglo ostvariti bez pomoći mađarske vlade i Mađarske. Kao ni bez pomoći i pažnje Saveza Vojvođanskih Mađara. Na sreću, u tome su saglasne obe zainteresovane strane, što je proteklih godinu dana odlučnost i rad na očuvanju zajednice vojvođanskih Mađara još više pojačala.

Autor: 
Mađar so