You are here

Nedugo nakon izborne skupštine Saveza vojvođanskih Mađara u stranci je izabrano tri potpredsednika. Laslo Varga, Arpad Fremond i Elvira Kovač stranku u republičkom parlamentu predstavljaju već dugo vremena. Elvira Kovač je stekla iskustva i u evropskim institucijama, kao dugogodišnji član delegacija skupštine u Savetu Evrope. Kovač na imenovanje na mesto potpredsednika gleda kao na priznanje svog dugogodišnjeg rada u parlamentu.

 

- Zbog čega smatrate važnim da u strankama i žene imaju vodeće pozicije?

– Imenovanje potpredsednika je delom priznanje rada frakcije SVM-a u republičkom parlamentu. Radi se o velikom priznanju. Naravno, prilikom imenovanja potpredsednika je predsednik stranke uzeo u obzor i regionalne i polne faktore. Važno je da žene učestvuju u radu tela koja donose odluke, jer razmišljaju drugačije nego muškarci. Ako govorimo o statističkim podacima mora se naglasiti da je više od 40 članova stranke pripadnica lepšeg pola. Ako gledamo na taj način, prirodno je da žene moraju biti prisutne i u savetu i u predsedništvu stranke.

- Da li ste od strane vaših muških kolega iskusili neku vrstu razlike u ophođenju prema vama u stranci ili u političkom životu uopšte?

– Zahvaljujući činjenici da zakonska regulativa već više godina propisuje da na izbornim listama stranaka najmanje svaki treći kandidat mora da bude žena, pripadnice lepšeg pola su u političkom životu sve više prisutne. Žene su po prirodi vredne, marljive i ako dobiju šansu ne propuštaju da je iskoriste. Danas je prisustvo žena u politici postalo prirodno. I u parlamentu sedi sve više poslanica; u poslaničkom klubu SVM-a ima dve žene, tako da muškarci više ne prave razliku, ne ponašaju se drugačije prema nama, nego prema drugima.

- Kakve ste nove zadatke dobili sa pozicijom potpredsednice?

– Pored toga što se radi o ogromnom priznanju, naravno radi se i o novim zadacima. Mi već dugo vremena radimo, kao poslanici vođenje politike nismo počeli juče, a odavno učestvujemo i u izgradnji stranke. Proteklih osam godina, od kada postoji nova, mlada i energična poslanička grupa, odnosno od kada je predsednik stranke Ištvan Pastor, broj članova SVM-a se udvostručio. Moramo i dalje raditi na tome, moramo graditi još privlačniju stranku koja će biti otvorena za sve: za mlade, za starije, za žene, za muškarce podjednako. Statut stranke omogućava da se osnuje ženski, omladinski i penzionerski forum SVM-a. Problem sa omladinskim forumom je da mladi vremenom sve manje učestvuju u radu, jer se zapošljavaju ili studiraju u inostranstvu, osnivaju porodicu. I sada postoji omladinski forum, ali ga želimo ojačati. Mislim da je važno i osnivanje foruma penzionera. Prema dosadašnjim porukama se vidi da interesovanje postoji, što je prirodno, ako se zna, da je značajan broj članova naše stranke penzioner.

- Što se tiče mladih: na jednoj diskusiji se čulo mišljenje da se mladi u Srbiji ne interesuju za politiku i da su za to delom krivi mediji koji jednostrano i dosadno informišu o političkim dešavanjima. Da li i vi mislite tako?

– To je zaista tako – ali ne samo u srbiji nego skoro svugde u zemljama u okruženju ili u Evropskoj Uniji. Mladi su nezainteresovani za politiku, a ni na izborima ne učestvuju u dovoljnoj meri. Mnogi su se bavili razlozima ove pojave odnosno sa pitanjima kako bi se mladi mogli podstaći da budu zainteresovaniji, aktivniji. Ubeđena sam da su baš omladinski forumi ona tela koja će mladima ukazati na činjenicu da politički život nije loš jer na tim forumima mogu upoznati mnoštvo ljudi i razgovarajući jedni sa drugima mogu „učiti politiku”. I SVM se već bavio ovim pitanjem. U prošlosti smo više puta organizovali takozvane političke škole, a tu praksu želimo oživiti i ubuduće. Evropska Narodna stranka, u kojoj je kao posmatrač prisutan i SVM, redovno pruža mogućnost da šaljemo mlade da se tamo obrazuju. Važna je ova mogućnost jer može pokazati mladima da politika nije dosadna. SVM svakako računa na mlade: kada je 2007. godine osnovana republička poslanička grupa, prosek starosti je bilo 27.5 godina.

- Kako može uticati Savet Evrope, odnosno članstvo u tom telu na proces integracije Srbije?

– Većinu građana Srbije zanima Evropska Unija i proces evropskih integracija. Istovremeno u ovom periodu, u ovoj fazi integracija je značaj Saveta Evrope za Srbiju povećan. Najviše se trenutno govori o otvaranju poglavlja 23,24. i 35. u pregovorima Beograda i Evropske Unije. Akcioni planovi za poglavlja 23. i 24. su već spremna. Savet Evrope je starija institucija nego Evropska Unija. Ako govorimo o standardu zaštite ljudskih i manjinskih prava, onda je najvažniji dokument Okvirni ugovor o zaštiti nacionalnih manjina usvojen 1995. godine. Ovaj dokument je tadašnja Jugoslavija ratifikovala 1998. godine. Savet Evrope redovno kontroliše da li se Srbija pridržava ovog ugovora. Vid kontrole je i monitoring Skupštine Saveta Evrope. Pored toga ostvarivanje okvirnog ugovora prati i Odbor ministara Saveta Evrope. Savetodavni odbori su u vezi Srbije u proteklom periodu načinila tri izveštaja: 2003, 2009. i 2014. godine. U ovom poslednjem izveštaju je formulisano 47 preporuka u vezi manjinskih prava. Pošto Evropska Unija nema zakon o pravima nacionalnih manjina, prilikom formulisanja akcionog plana za nacionalne manjine, koji se vezuje za akcioni plan poglavlja 23, se od Srbije tražilo da u obzir uzme okvirni ugovor Saveta Evrope i 47 preporuka iz poslednjeg izveštaja. To je kopča između Saveta Evrope i Evropske Unije. Inače se u Savetu Evrope sve više govori o tome da se ta veza mora ojačati. Veza između Saveta Evrope i Evropske Unije je za nacinalne manjine koje žive u Srbiji važna i zbog činjenice što je za Savet Evrope od izuzetne važnosti pitanje zaštite manjinskih prava.

Autor: 
Mađar so Foto: Andraš Otoš