You are here

Đula Ladocki: „One koji su izborne liste sačinili na nezakonit način, svakako treba isključiti iz izbornog procesa.”

Iako će se vanredni parlamentarni izbori održati 24. aprila, štampa je već ove nedelje bila prepuna raznih nepravilnosti sa listama. Od 29 izbornih lista, predatih Republičkoj izbornoj komisiji, u slučaju čak 10 izbornih lista uočene su nepravilnosti. U nekim slučajevima pojavila sumnja i kršenja zakona. RIK je odbio šest lista, tri su povukli oni koji su ih predali, a jedna lista je usvojena, jer su nepravilnosti uočene tek nakon proglašenja iste.

Član RIK-a, Đula Ladocki, je u izjavi za naš list sumirao nepravilnosti koje su se najčešće pojavljivale. Prvenstveno su se problemi pojavili sa overenim potpisima podrške, RIK nije našao falsifikovane dokumente, a u više slučajeva se posumnjalo na falsifikovanje i sudskih pečata. Među falsifikatima se nalaze pečati Osnovnog suda iz Šapca, Prvog i Trećeg osnovnog suda iz Beograda i zrenjaninskog Osnovnog suda, precizirao je Ladocki, a zatim je, odgovarajući na naše pitanje da li RIK trenutno može da utvrdi razliku da li se radi o falsifikovanju pečata ili o nelegalnoj upotrebi legalnog pečata, rekao sledeće: „To je nebitno, dokument je u oba slučaja falsifikovan. Falsifikovan je dokument u koji se unose falsifikovani podaci, a falsifikovanje izvršava osoba koja i koristi falsifikovani dokument. To je na kraju iz ove perspektive potpuno irelevantno. Određeni podnosioci lista su zloupotrebili falsifikovane dokumente, e to je relevantno."

U vezi zloupotreba, prilikom korišćenja pečata, kod overe potpisa podrške građana, RIK je odbio proglašenje, između ostalih, i liste Mađarskog pokreta – Za promene! – DZVM, listu bugarske manjine „To smo mi" – Prirodni pokret, Građana i Građanki i Jedinstvene Ruske Liste – Zoran Marić.

Đula Ladocki, koji je već u više mandata bio član RIK-a, još se nikad nije sreo sa zloupotrebama ove vrste. Kaže da je u ranijim ciklusima karakteristična bila zloupotreba podataka preminulih osoba.

RIK je ove godine detaljniju kontrolu započeo nakon što je jedan od njegovih članova video ime svog preminulog rođaka među potpisnicima jedne izborne liste. Tokom dubinske kontrole sumnja u falsifikat se pojavila prvo u slučaju pečata šabačkog suda, a kasnije se ista sumnja pojavila i u slučaju pečata dva beogradska i jednog zrenjaninskog suda, naglasio je Ladocki, dodajući da su se od odbijenih izbornih lista, ovlašćena lica šest lista obratila Sudu za javnu upravu gde je njihov slučaj ili već u procesu ili će se naći u procesu.

U vezi pitanja da li su sve, već ranije proglašene liste, i dokumentacija vezana za njih, detaljno pregledane nakon što je pečat šabačkog Osnovnog suda postao sumnjiv, ili samo one koje RIK još nije proglasio, Ladocki je podvukao da sa pravosnažno proglašenim listama se ne može mnogo učiniti.

- U ovom momentu bi eventualno bilo mogućnosti za vanrendnim pravnim lekom, ali istovremeno, to je dug proces, i ne znamo kakav bi bio kraj. Moramo obaviti izbore, moramo odštampati glasačke listiće, nakon toga ih moramo razneti po biračkim mestima, pa ne možemo odugovlačiti do beskraja ceo proces. Zbog toga smo odlučili da u slučaju već proglašenih lista nećemo koristiti mogućnost vanrednog pravnog leka. Još neproglašene liste smo podvrgli veoma detaljnoj kontroli i zahvaljujući tome, u šest slučajeva smo pronašli pomenute nepravilnosti. Podnosioci svih šest lista su predali žalbu na odbijajuću odluku RIK-a, ali je većinu tih žalbi RIK jednoglasno odbio. U slučaju sumnjivih pečata predsednici dotičnih sudova su napismeno potvrdili da se ne radi o pečatu te ustanove, ili da se taj pečat ne koristi uopšte za overe. Predsednici sudova su ukazali i na činjenicu da i falsifikovani formulari dokazuju da sudovi nemaju primerak ovih dokumenata i da podnosioci liste nisu ni platili sudsku taksu – nabraja Ladocki.

Čulo se više ocena, pa i da se nakon ovakvih dešavanja treba poništiti dosadašnji proces republičkih izbornih radnji i početi sve ispočetka, jer se u suprotnom dovodi u pitanje legitimitet izbora. Ladocki se ne slaže sa ovim viđenjem jer, kao što objašnjava, u tom slučaju bi se oštetili oni koji su u procesu učestvovali pošteno i koji su na pošten način skupili potpise podrške.

Čula su se brojna mišljenja i u vezi političkog pritiska i sumnje u iste, te da su se mogli zaobići, i to ukoliko članove izbornih komisija ubuduće ne bi delegirale političke stranke. Kao što je Ladocki ukazao, RIK trenutno ima 35 članova, svi su pravnici i rade na najrazličitijim poljima, među njima ima i advokata i doktora prava.

- Sad već svaki učesnik u izborima ima prava da učestvuje u radu izborne komisije. U vezi nepravilnosti, skoro svaku odluku smo doneli jednoglasno. Niko ne može da misli ozbiljno da su odlučivali politički, a ne stručni stavovi. To su neozbiljne tvrdnje. To je kao kad nekome provale u stan, vlasnik uhvati provalnika pa na kraju provalnik zbog toga optuži vlasnika nekretnine. Verujem da se pojedincima uopšte ne sviđa što su zloupotrebe otkrivene, ali se ipak oni koji na nezakonit način podnose izborne liste moraju isključiti iz izbornog procesa. Ne treba sada RIK da bude kriv, već treba preispitati sopstvena dela – rekao je Ladocki.

U vezi izbora, veliku buru je izazvala izjava ministra unutrašnjih poslova, Nebojše Stefanoviča, da će na dan izbora zakonitost i pravilnost izbora nadzirati i policajci, „policajci koje po svom izgledu neće moći da identifikuju kao predstavnike službi". Naš sagovornik je ukazao da je opšte poznata stvar ko se uopšte može zadržavati na glasačkom mestu: građani koji glasaju, članovi izborne komisije i, ako za to imaju dozvolu, posmatrači izbora i predstavnici medija. Nema zakonske osnove da se druge osobe, pa bili to i policajci, zadržavaju na biračkom mestu, naglasio je član RIK-a dodajući da svako ima pravo da se zadržava van biračkog mesta, naravno, u slučaju da ne pokušava da utiče na glasače.

I predsednik RIK-a je zaprepašten.

Predsednik RIK-a, Dejan Đurđević, je nepravilnosti uočene prilikom kandidovanja izbornih lista primio sa zaprepašćenjem. Tokom nedelje je svoje negodovanje više puta izrazio. Što se tiče potpisa overenih sa sumnjvim pečatima, RIK je stupio u kontakt sa nadležnim sudovima u cilju da rasčisti detalje. Prema rečima Đurđevića utvrđeno je da dotični sudovi, odnosno službenici koji u tim sudovima rade, nisu izvršili kršenje zakona, a ni nepravilnosti, jer su „pečate falsifikovali nepoznati počinioci".

Đurđević, koji nije samo pravnik sa diplomom već i vrlo poznati pravnik, predaje na Pravnom fakultetu u Beogadu, visoki je funkcioner Srpske napredne stranke, direktor Republičkog sekretarijata za donošenje zakona, član dva odbora ministarstva prava i jedna od osoba za čije ime se vezuje osnivanje mreže javnih beležnika u Srbiji i samo njihovo obrazovanje. Bio je član pregovaračkog tima ministarstva prava koje je tokom jeseni 2014. i zime 2015. godine pokušalo da nađe zajednički imenitelj sa srpskim advokatima koji su 127 dana štrajkovali.

 

Autor: 
Mađar so