You are here

Protivgradni sistem se vraća u nadležnost Hidrometeorološkog zavoda – U Subotici je u funkciji samo polovina raketnih stanica – Ima dovoljno raketa, ali niko ne prihvata ovaj posao za te pare

U Subotici i okolini ima ukupno 24 protivgradnih stanica, od kojih je u funkciji samo polovina. Razlog je taj što obučeni ljudi koji bi mogli da rukuju raketama ne prihvataju da za 2400 dinara dežuraju 24 sata dnevno. Promene može doneti samo izmena zakona o poljoprivrednom zemljištu, ali će se rezultati osetiti tek u sledećoj sezoni.

Šimon Ostrogonac, član gradskog saveta zadužen za poljoprivredu, izjavio je da i ovih 12 stanica dežura samo zbog toga što su meštani voljni da iz svog džepa dopune honorar stručnjaka kako bi platili 7 hiljada dinara, koliko je država prošle godine plaćala za ovaj posao.

- U junu je bilo ozbiljnih šteta od grada u malinicima u okolini Čačka, a onda je iz rezervi po hitnom postupku oslobođeno toliko sredstava da se protivgradni sistem stavi u funkciju. Naravno, 90 posto ljudi za ove pare neće da radi, za 2400 dinara da redovno izlaze, dežuraju 24 sata i povremeno spavaju napolju. Grad nema mogućnosti da od svojih sredstava doplaćuje ono što država nudi, zbog toga smo problem pokušali da rešimo sa mesnim zajednicama. U slučaju 12 stanica smo u tome i uspeli, ali sa drugom polovinom nismo. Na stanicama gde nema osoblja nema ni raketa. Prošle godine je grad sa 5 miliona dinara pomogao kupovinu raketa – objašnjava Ostrogonac dodajući da ove godine ne moramo strepeti od nedostatka raketa.

- Od prošle godine nam je ostalo više od 400 raketa, što će biti dovoljno i za ovu godinu. Godišnje u proseku jedna stanica ispali 4-5 raketa. Protivgradni sistem spada pod nadležnost MUP-a i naravno, mi na gradskom nivou nemamo pravo da se mešamo, to se rešava na republičkom nivou. Nov predlog zakona o poljoprivredi ima pozitivne sadržaje među koje spada i to da se od rentiranja zemljišta u državnoj svojini 5 posto odvoji svakoj lokalnoj samoupravi da potroši na održavanje i funkcionisanje protivgradnih stanica. Nažalost nije precizirano na koji način to mora da se uradi. Ako smemo da kupujemo samo rakete, to nam neće rešiti probleme. Tu se radi o obučenim ljudima, ovaj posao ne može obavljati bilo ko. Obučeni ljudi za te pare ovaj posao neće da rade, a da budem iskren, ne bih ni ja, jer to nije aktivnost pored koje se mogu raditi i drugi poslovi. To je ogroman problem, jer imamo dobro opremljen protivgradni sistem koji bi mogao dobro da funkcioniše, ali mi nismo u stanju da ga držimo u funkciji – kaže Ostrogonac.

Protivgradni sistem u Subotici funkcioniše između Tavankuta i Bačkih Vinograda, jer su ljudi koji imaju voćnjake bili voljni da daju pare za odbranu svojih sabala.

- Godinama čekamo međuvladin dogovor koji bi omogućio da se rakete ispale i prema granici. U okolini Subotice je najveći problem taj što oluja stiže mahom sa severa i zapada i u većini slučajeva treba da sačekamo da stigne na ovu stranu granice da bismo mogli ispaliti rakete, a to je u više slučajeva već beskorisno i suviše kasno – dodaje Ostrogonac.

Arpad Fremond, poslanik Saveza Vojvođanskih Mađara u skupštini je za „Mađar so“ izjavio da je najveća promena u izmenama zakona ta da će protivgradna zaštita da se vrati u nadležnost Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

- Ranije, tačnije od 2011. godine je sistem bio u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, ali se to pokazalo neefikasnim. Sada, kada će upravljanje, nabavka, koordinacija i razvoj biti u jednom centru, nadamo se da će i protivgradna zaštita biti efikasnija. Pozitivno je da će i osiguravajuća društva morati 10 posto svojih premija da uplate za finansiranje protivgradnog sistema.

Novina je da će ubuduće lokalne samouprave i pokrajina moći da se uključe u rad, u razvoj infrastrukture, što je veoma važno jer praktično to određuje koliko će biti raketnih stanica, koje će se moći u buduće lokalno održavati i razvijati. U predlogu izmena zakona o poljoprivrednom zemljištu, naznačena je mogućnost da ministarstvo, lokalne samouprave i pokrajina mogu potrošiti 5 posto od prihoda ostvarenih rentiranjem poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na protivgradnu zaštitu. To bi rešilo problem kupovine raketa, plaćanje osoblja raketnih stanica, odnosno pitanje razvijanja i održavanja.

- Prošlo je više od tri godine od ideje da se sklopi međudržavni ugovor sa Mađarskom koji bi omogućio da se rakete ispale i u pravcu Mađarske, ali od tada se nije ništa učinilo na tom polju, mada bi Subotica i njena okolina imale koristi od ovakvog sporazuma. Ima li napretka na tom polju, da li ste Vi pregovarali sa nekim?

– Prema mojim saznanjima,u toku su stalne konsultacije između dve države na ovom polju i već je urađena i studija o učinku u cilju što efikasnije protivgradne zaštite. Pošto će ubuduće i pokrajina imati određene ingerencije na polju protivgradne zaštite, mislim da je situacija za saradnju povoljnija. Bilo bi važno da određene regije koje obuhvataju više opština, mogu da sklapaju sporazume. Mislim da je ova ideja najbrži i najefikasniji način za rešavanje ovog pitanja što se tiče protivgradne odbrane u prigraničnim regijama. Nadam se da će uskoro biti pomaka po tom pitanju.

- U Subotici trenutno ima dovoljno raketa, ali je u funkciji samo polovina raketnih stanica. Kakva je situacija u ostalim opštinama?

– Prema mojim saznanjima, lokalne samouprave konstantno izdvajaju sredstva za kupovinu raketa. Nemam tačne podatke, ali ni saznanja o ozbiljnijim problemima proteklih nedelja. Izmena zakona o poljoprivredi sigurno će olakšati situaciju.

- Možemo li se nadati da će se zahvaljujući ovim odredbama napokon moći koristiti u potpunosti dobro izgrađen sistem od sledeće godine?

– Nakon promena sistem svakako mora biti efikasniji. Sledeću godinu možemo dočekati sigurniji, ali za to prvo treba da se izvrše izmene zakona o poljoprivrednom zemljištu. Nadam se da će promene doneti očekivane rezultate jer ne smemo dozvoliti da ne bude dovoljno raketa na raketnim stanicama.

Autor: 
Mađar So (Fotó: Herceg Elizabetta)