You are here

Kada pogledamo ekonomski razvoj u prethodnih godinu i po dana, jasno možemo govoriti o jačanju identiteta i osećaja zajedništva kao i o egzistencijalnom boljitku.  O ovome smo razgovarali sa Ištvanom Pastorom, predsednikom Saveza Vojvođanskih Mađara.

Gospodine predsedniče, nedavno je u Kišvaradu rečeno da se 20-25 godina, organizacija bavi pitanjima Mađara koji žive van granica, i to očuvanjem identiteta mađarskih zajednica u inostranstvu, problemima očuvanja i obrazovanja, kuture, medija, upotrebom jezika. Sada je važniji zadatak bio kvalitet života, razvoj egzistencije i jačanje ekonomije. Ovo je trebalo započeti.

- Tokom leta, organizovano je mnogo otvorenih univerziteta širom Karpatskog basena, gde su većina učesnika mladi ljudi. Politička prilika se ogleda u tome da se u malo širem kontekstu rasvetle važna pitanja, jer je cilj da se upoznaju sa nacionalnom politikom, da dobiju jasnu sliku o politici Mađara koji žive van granica. Zaista, u proteklih 25 godina prioritet nam je bio da očuvamo identitet zajednice, ali ovo mora biti kontinuirani prioritet, da i u narednih 20-25 godina osnovni zadatak nacionalne politike bude očuvanje naše zajednice i njenih članova.

Ključne oblasti za očuvanje identiteta su obrazovanje, kultura, mediji i očuvanje jezika. U poslednje vreme postalo je jasno da nacionalna politika treba da proširi aktivnosti, jer su socijalna i egzistencijalna pitanja postala sveprisutan problem za svaku regiju van granica te su ukorenjena u manjinsku politiku. Imajući u vidu globalna dešavanja, probleme sa migracijama, jasno je da politika mora delovati u procesu usporavanja i vraćanja unazad.

Ljudima je potrebna pomoć, kako bi ojačali i ostali u svojoj domovini. SVM je ovo osetio, Mađarska vlada je pokazala otvorenost, i krenuli smo ka egzistencijalnom i ekonomskom razvoju, ali ovo ne znači da je pitanje očuvanja identiteta Mađarska vlada nastojala da izbegne. Ništa ne pokazuje bolje nego primeri koji su u toku svog razvoja, kao što su izgradnja medijske kuće u Subotici, ili nedavna odluka vlade o razvoju lista „Mađar So“.  Ako se uzmu u obzir samo ova dva primera, radi se o pet miliona evra što može dovesti do toga da RTV Pannon, Mađar So, Het Nap i štamparija „Mađar So“ dobiju drugačiju perspektivu na duži rok.

Da li se može očekivati nešto slično i u oblasti obrazovanja i kulture?

U sferi obrazovanja, sada počinje program za vrtiće koji uključuje iznos od više stotina miliona forinti kojim ćemo ojačati više desetina vrtića. U osnovnim školama je kontinuirana porška iz matične zemlje, u srednjim školama smo u prethodnih par godina uspeli da poboljšamo kvalitet nastavnih programa, u visokom obrazovanju postoji program stipendiranja, Europa Kollegium upisuje studente već treću godinu, renoviraće se i zgrada za obuku nastvanika u Subotici, a gradi se i centar za obuku. U oblasti kulture pojavilo se finansiranje kulturnog civilnog sektora, kontinuirano  se radi na očuvanju i unapređenju.

U toku je renoviranje zgrade od velike vrednosti koju smo nasledili u Subotici, katedrala Svete Tereze, sinagoga, gradska biblioteka. Ovde spadaju takvi sadržaji koji će se dugoročno graditi. Dvojnost mora biti stalno prisutna, osnivanje i osnaživanje egzistencije, kao i očuvanje identiteta.

OVO NIJE NEŠTO ŠTO SE PODRAZUMEVA

Premijer Viktor Orban vas je primio 6.jula u Skupštini gde ste razgovarali o rezultatima programa ekonomskog razvoja i o narednim koracima do kraja 2018.godine.

- Mađarska građanska partija Fides i Savez Vojvođanskih Mađara su strateški partneri. Da to nije tako, sve o čemu sam upravo govorio, ne bi bilo moguće. U ovom strateškom partnerstvu, s vremena na vreme, treba sesti i razmisliti gde smo. Geopolitički, regionalno-politički, sa Evropske tačke gledišta, po pitanju migracija, u saradnji sa Srednjom Evropom, osvrnuli smo se na odnos Mađarske i Srbije, gde smo trenutno, gde je unutar toga nacionalna politika a gde su mađarske zajednice u Vojvodini. Šta je ono što treba da se uradi i na koji način da nastavimo da radimo na očuvanju i jačanju ekonomskog identiteta. Često ljudi uzimaju zdravo za gotovo sve ovo što sam naveo, smatrajući da se to podrazumeva. Naglasio bih, da se to svakako ne dešava samo od sebe. To nije nešto što se podrazumeva. Ovo se dešava zbog toga što je sa namerom izgradnja nacionalne politike zasnovane na strateškim odnosima počela da se realizuje, što ne bi bilo moguće bez podrške Mađarske vlade i prijemčivosti sa naše strane. Da se nisu ovde rodile ideje o raznim strateškim planovima.

Ova podrška je stigla u zajednicu čiji smo članovi tako što smo bili sposobni i kompetentni da formulišemo ideje o našoj viziji. Ako ne znamo da kažemo šta želimo, ako ne umemo da potkrepimo argumente, ako ne možemo opravdati pomoć koju dobijemo, ako ne umemo sprovesti pokrenute ideje, onda ne bi dobili ni podršku. Ali to nije bio slučaj. Razgovor sa premijerom se vodio o rezulatatima strateškog partnerstva i starteškim pitanjima. Pokušali smo da sumiramo narednih godinu i po dana, koji su glavni pravci na koje treba obatiti pažnju, ali bavili smo se i pitanjima regiona i geopolitike koji mogu biti ugrožavajući. Koji to stav moramo zauzeti, u kojoj fazi realizacije su konkretni strateški projekti, šta je ono što želimo da uradimo. Što se tiče programa ekonomskog razvoja, radi se o trogodišnjoj razvojnoj mogućnosti na čijoj smo polovini. Ono što smo do sada uradili je toliki posao na koji možemo biti ponosni, a zaista ogroman posao nam predstoji. Na osnovu potvrde iz razgovora sa premijerom, sve ideje koje smo formulisali za narednih godinu i po dana, dobiće mogućnost realizacije. Zbog ovoga sam siguran u ishod vizije za razvoj, očuvanja identiteta i unapređenja zajednice.

SISTEM TRANSPARENTNOG TENDERA

Pored naših ideja i planova koji su bili uspešni i koji idu napred, bila je potrebna i podrška Prosperitati Fondacije.

- U celom procesu, Prosperitati Fondacija je alat koji služi za postizanje strateškog cilja. Od samog početka smo rekli da želimo da izgradimo sistem koji ispunjava zakonske uslove u Srbiji, Mađarskoj i Evropskoj Uniji. Jer se sav razvoj odvija iz resursa Mađarske a ona je članica EU. Želimo da osnujemo sistem transparentnog tendera.

Ovo se i ostvaruje. Do sada smo zatvorili 13 aplikacija, bilo ih je 7000 od kojih su 6200 bile uspešne. Iz perspektive sistema, koji je izdržao često nedobronamerna pitanja javnost, ovo je veoma bitan momenat, jer mu niko nije našao grešku, čak ni oni koji su zadužen za to. Onda to znači da je sa sistemom sve u redu. Da smo kojim slučajem naivni, očekivali bi od onih koji kritikuju ideje pre nego što se one realizuju, da kažu „Izvinjavamo se, pogrešili smo“. Trebali bi da budu zahvalni na realizaciji. Posebno oni koji su napadali ove ideje a sada ih uspešno primenjuju. Kako sad to? Nijedna pripadnost strankama nije uticala na konačnu odluku. Kao opipljiv dokaz su ljudi koji su se na ovaj način ponašali, uspešno su prošli na tenderu. U najmanju ruku, očekivali bi da kažu da je uredu. Ili da nisu bili u pravu. Vidim da se oni koji nisu zadovoljni svakodnevnim životom, neprestano  žale na ovu zajednicu, računaju ko je sve otišao a nijednog momenta nisam čuo da razmišljaju o tome šta bi sada trebalo uraditi.

Umesto toga, oni okrivljuju druge?

- Za sve nepravde je kriv SVM, ko drugi. Napad je u redu jer na kraju krajeva, to je deo javnog života, ali postoje dve stvari koje ljudi mogu mirne duše da očekuju. Jedna je: ako imate ideje, recite šta da uradimo. To se obično ne čuje. Druga je: ako je nešto dobro, onda se potrudite da kažete da je u redu. Ni ovo se ne dešava. Ovo je veliki problem, jer ovaj stav nije konstruktivan već destruktivan. Za Mađarsku zajednicu u Vojvodini, najveća pretnja je samouništenje. Bilo bi dobro kada bi se napori usmerili na drugo mesto a ne na uništenje zajednice.

NE ODUSTAJATI OD SVOG PODNEBLJA

Kod nas u Mađar So-u ume da se desi to da ako ne bude puna kuća, žalimo se i ogorčeni smo na one koji nisu došli. Tada obično kažem, da predavanje nije za one koji nisu tu već za one koji jesu ovde i koji se za nas zanimaju.

- To je potpuno tačno. U tom smislu, treba pomoći onima koji imaju dobrobiti, koji žele da pokušaju da sačuvaju identitet i ojačaju egzistenciju, koji žele da napreduju ovde. Oni koji to ne žele, oni koji donesu druge odluke, treba da uzmemo u obzir te uslove i treba ih poštovati, nikako ih zbog toga ne treba osuđivati. Treba da stvorimo takve uslove da, oni koji se odluče da privremeno odu, te se tako zadesi da se moraju vratiti nazad, imaju gde da se vrate. Stoga je važno da ne odustajemo od našeg podneblja, već da učvrstimo svoje korene ovde. Ako i nemamo dovoljno jake korene, ako nemamo dovoljno sposobnosti da ih razvijemo ovde, kao što to nisu uspeli ni oni koji su otišli pre 25 godina, bar još uvek ima pokoja stabljika za koju možemo da se uhvatimo. Ovo treba da jačamo.

Kako je u Srbiji usvojen program ekonomskog razvoja od strane vlasti i koji je njihov stav?

-Kada govorimo o vladi, želim da istaknem da je SVM deo ovog parlamenta i vladinog organa. Postali smo deo toga, jer sve stavari koje smatramo važnim, to su usvojili potencijalni partneri i političke snage. Ovo je stvorilo jednu konsolidovanu situaciju. Više puta sam rekao da, za razliku od situacije u kojoj sada žive Mađari u Rumuniji, Ukrajini, Slovačkoj, gde im je bezbednost rizična, mi smo u takvoj poziciji da našu Mađarsku zajednicu prihvata srpska država. Bez preterivanja mogu da kažem da Mađare u Srbiji poštuju i cene.

Program o privrednom razvoju je prihvaćen bez problema, dok je isti ovaj program naišao na velike teškoće u Ukrajini, Slovačkoj i Rumuniji. Stoga nije slučajno što su odnosi između dve zemlje zasnovani na uzajamnom poverenju, nema međusobne rezervisanosti.  Ovaj slučaj se u Srbiji tretira kako treba. Kada je doneta odluka o programu ekonomskog razvoja, razgovarao sam sa tadašnjim premijerom Aleksandrom Vučićem, sa Rodoljubom Šabićem, poverenikom za zaštitu podataka i svima onima koji su morali da budu deo ove implementacije. Nedavno sam razgovarao sa guvernerom Narodne banke Srbije o daljim koracima. Bilo mi je važno da ih obavestim o onome što mi želimo, koliko nam je to važno, da to prihvate i razumeju, te da je sve to u korist države. Stvorili smo takvo okruženje, u kome partneri mogu biti u upravnim procesima u različitim institucijama.

Autor: 
Mađar So, Varjú Márta