You are here

Pokrajinski izbori će biti održani u skladu sa jasno propisanim pravilima prema kojima je krajnji rok za njihovo raspisivanje 22. mart 2016.

A licitiranje datumima je slobodna umetnička disciplina na kojoj počinje građenje bezmalo svake predizborne kampanje, i to ne samo u Srbiji nego u praktično svim demokratijama, izjavio je za „Dnevnik” predsednik Skupštine Vojvodine i lider SVM Ištvan Pastor komentarišući različite najave po kojima bi građani APV mogli na birališta u decembru ove godine, ili 24. januara 2016, 24. aprila, 22. maja...

– Normalno je da, kada je reč o samom datumu izbora, ima različitih ambicija, kao što je normalno i da se te ambicije iznose u javnosti. Ali najvažnije je to da do sada ni u jednom razgovoru, bez obzira na to s kog nivoa bio sagovornik, od mene nije traženo da izađem van pomenutih pravnih okvira. To je principijelno veoma značajno zbog stabilnosti institucija, zbog legaliteta i legitimiteta samih izbora i zbog ozbiljnosti države. I ja, kada sam svojevremeno rekao da ću doneti odluku o raspisivanju izbora po svojoj savesti, podrazumevao sam upravo slobodu unutar tih propisanih pravila – pojasnio je Pastor.

Da li ste o datumu izbora razgovarali sa predsednicom Narodne skupštine Majom Gojković, s obzirom na to da se pokrajinski izbori vezuju za lokalne, koje ona raspisuje?

– Nikakav konkretan, formalan susret ni sa kim o izborima nisam imao, iako se načelni razgovori vode stalno, ne samo sa predsednicom parlamenta nego sa svim akterima političkog života, naprosto jer je to tema koja se jednostavno ne može zaobići. U svakom slučaju, mislim da jeste krajnje i logično i racionalno da se pokrajinski i lokalni izbori održe istog dana, kako iz ekonomskih tako i iz razloga političke prirode. I ja ću sigurno zagovarati tu opciju.

Premijer Vučić je potvrdio da se razmišlja i o prevremenim parlamentarnim izborima?

– Oni formalno-pravno nisu neophodni jer je parlament u ovom sastavu tek negde na trećini svog mandata i još pri tome sasvim normalno funkcioniše. Takođe ne mislim ni da bi se tim izborima bilo šta na političkoj sceni u značajnoj meri promenilo. No, ipak tu mogućnost ne isključujem, jer kao što je u jednom momentu bilo moguće skratiti predsednički mandat, ne vidim zašto ne bi bilo moguće skratiti i mandat Narodne skupštine, pri čemu pretpostavljam da će oni koji imaju kapacitet odlučivanja voditi računa o svim aspketima tog poteza. Ono što može biti motiv za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora jeste činjenica da je pređen značajan put u makro-ekonomskoj stabilizaciji države i to je bez sumnje izuzetno dobar rezultat. Ali tek sada predstoje korenite, strukturalne promene srpskog društva, koje su neizbežne, i mogu zamisliti političku logiku koja u izborima s jedne strane vidi polaganje računa građanima za dosadašnji rad, a sa druge od njih traži podršku za nastavak reformi kroz ojačavanje mandata.

Može li se motiv za raspisivanje izbora za Narodnu skupštinu povezati i sa potrebom donošenja novog Ustava Srbije?

– Složiću se da je promena Ustava zadatak koji stoji pred našim društvom i potpuno je sigurno da se to pitanje u periodu od sledećih nekoliko godina neće moći zaobići. Ali nisam siguran u to da ćemo biti u stanju da u predstojećih nekoliko meseci, do tih eventualnih vanrednih parlamentarnih izbora, iskristališemo stav o tome u kom pravcu, na koji način, do koje dubine... treba menjati Ustav. Jesu započeti razgovori o promeni političkog sistema, i oni su veoma značajni zbog toga što u političkom i društevnom smislu tematizuju tu priču. Ali bojim se da je iluzorno očekivati da se ti razgovori u nekoj bližoj budućnosti završe konkretizacijom platforme o kojoj postoji značajna saglasnost većine relevantnih političkih faktora. I stoga iskreno sumnjam da bi priča o novom Ustavu mogla figurirati kao povod za izlazak pred birače.

Kada govorimo o potrebi promene Ustava, u njemu je, između ostalog, sporna i ta famozna odrednica koja Vojvodinu tretira kao buyetski trošak težak 7 procenata. U međuvremenu nije donet ni Zakon o finansiranju APV, što će nam Evropska komisija, kako „Dnevnik” saznaje, zameriti i u ovogodišnjem Izveštaju o napretku. Istina, nedavno je ministar finansija Dušan Vujović najavio da je na tom planu konačno napravljen iskorak, ali ne navodeći detalje. Znate li ih vi?

– Ništa tu novo ne mogu da kažem niti imam informacije o tom predlogu koji je najavio ministar. U pitanju je, inače, obaveza s kojom je republički parlament u docnji još od 31. decembra 2008, do kada je Zakon o finansiranju APV morao biti donet. U protekle dve godine i lično sam činio dosta značajne napore da se to pitanje stavi na dnevni red, jer ono ne može da čeka novi Ustav. Nažalost, ni neke šanse da na temelju širokog političkog dogovora u Vojvodini, kao što smo uradili kod izmene Statuta APV, krenemo sa zakonodavnom inicijativom prema republičkom parlamentu, nisu iskorišćene. Naši partneri u pokrajinskoj administraciji doneli su za moj pojam lošu odluku da se ne uđe u taj proces već se, umesto toga, krenulo sa jednostranim predlozima, koji su a priori bili opterećeni velikom dozom verovatnoće da od njih neće biti ništa. Da li bilo efekta da smo pokušali drugačije – to ne znam, ali gore od situacije u kojoj smo sada nije moglo da bude.

Vojvođanska administracija zatražila je 4,4 milijarde dinara iz buyetskih rezervi Republike kako bi se omogućilo „izvršenje pokrajinskog buyeta”. Hoće li se SVM založiti za taj zahtev kod svojih partnera na republičkom nivou?

– Na tu temu ni sa mnom lično i ni sa SVM-om kao strankom niko nije obavio nikakve konsultacije. Dakle, uključićemo se u te razgovore kad to pitanje dođe na red, pa ćemo na bazi njih i zauzeti stav. Ali činjenica je da je sve ovo posledica nesistemskog rešavanja problema. Jer čim sistemski nemate rešeno neko pitanje, traže se alternativni putevi i onda se ulazi u ovakve situacije koje same po sebi donose političke napetosti. Inače, moram da kažem i to da finansiranje Vojvodine ne može da bude pitanje budžetske rezerve, i to je suština čitave priče.

Miroslav Stajić

Nema ksenofobije na severu Bačke

Odluka lokalnih vlasti u Kanjiži da obezbede autobuse kojim će deca ići u školu kako ne bi morala da se voze zajedno sa izbeglicama naišla je na široku osudu, a pojedinci su išle čak dotle da tvrde kako je u pitanju aparthejd?

– Kanjiža je u fokusu kao opština na samoj granici s Mađarskom i poslednja stanica izbeglica pre no što pokušaju da uđu na teritoriju Evropske unije, ali je zapravo reč o izuzetno složenom pitanju koji pogađa čitavu državu. Pitanju na koje realno drugačije reaguju oni koji se s njim sreću samo kroz medije od onih kojima je ono postalo deo života. Dobro je da se zajednički osnovni pristup srpskog društva temelji na empatiji prema tim ljudima koji su morali da napuste svoje domove bežeći od rata i razaranja. I u tom smislu ne postoji nijedan političar iz SVM-a, bilo da ima republičku, pokrajinsku ili lokalnu funkciju, koji je ksenofobičan, odnosno koga ta empatija zaobilazi. Ali mi moramo naći i balans između te empatije i potrebe da se život u sredinama koje su pogođene izbegličkim talasom odvija koliko toliko normalno.

I sama Kanjiža i naše društvo u celini puno su učinili da izbeglicama stvore uslove da pre nego što nastave put mogu da se odmore, okrepe, okupaju, napune mobilne telefone... rečju, da imaju ljudski tretman. Isto je, međutim, važno i rešavati nastalu situaciju tako da ne trpi lokalno stanovništvo, kako zbog interesa tih građana i njihove dece koji ne mogu biti ostavljeni po strani, tako i zbog samih izbeglica i odnosa prema njima, odnosno zbog očuvanja ukupne stabilnosti prilika. I ljudi koji rukovode opštinom bukvalno su, zajedno sa policijom, Komesarijatom za izbeglice, medicinskim službama, civilnim sektorom, donatorima... 24 sata posvećeni pronalaženju tog balansa. Pri čemu vremena za predah ni nema, jer sada treba razmišljati i o tome da dolaze jesen i zima i da zbrinjavanje izbeglica u šatorima neće biti dovoljno.

Razgovori sa Pajtićem i Čankom

Pre nekoliko meseci učestali su razgovori lidera pokrajinske koalicije ali je nakon nekoliko susreta sve utihnulo. Hoće li te konsultacije Bojana Pajtića, Nenada Čanka i vas biti nastavljene, ili sada zbog približavanja izbora one više nemaju smisla?

– Ti susreti su bili fokusirani na načiun funkcionisanja koalicije i rešavanje nekih operativnih pitanja. To se postiglo, odnosno razgovori su urodili onim plodom koji smo i očekivali. Da li će biti dodatnih krugova tih razgovora uoči izbora – verovatno hoće, ali o tome još ne postoji nikakav konkretan dogovor.

I privreda kao poligon

Kada se govori o ekonomskim prilikama u APV, ocene su različite: pokrajinska vlast ukazuje na pokazatelje po kojima je vojvođanska privreda u boljem stanju od one u državi, sa republičkog nivoa tvrde da je ovde stanje nikad gore...

– To je deo dnevnopolitičke bitke u kojoj se koriste samo oni podaci koji potvrđuju stav s kojim izlazite pred građane. Ali generalno gledano -situacija nije dobra.

Autor: 
Мirоslаv Stајić, Dnevnik