You are here

Prva sednica Skupštine Vojvodine posle godišnjih odmora biće održana u septembru.

Na dnevnom redu će biti izveštaji pokrajinskih javnih preduzeća i institucija koji će popuniti dnevni red te prve sednice posle odmora, a posle ćemo ulaziti u normalan rad i ritam rada u zavisnosti od toga šta će stizati iz vlade kao predlog, naveo je za „Dnevnik” predsednik pokrajinskog parlamenta Ištvan Pastor.„U ovih više od godinu dana otkad je konstituisana novi saziv Skupštine, mislim da je ona ušla u normalan, uobičajeni ritam rada. Mislim da je generalno dobro i što se tiče dinamike rada i atmosfere u parlamentu, kao i funkcionalnog odnosa Pokrajinske vlade i Skupštine.“

Pokrajinska vlada gradi partnerski odnos s lokalnim samoupravama u Vojvodini tako što finansijski podržava njihove razvojne projekte i radi zajedno s gradskim i opštinskim vlastima na realizaciji tih projekata Da li biste se složili s takvom ocenom?

„Mislim da je to domaćinski pristup. Jer, u uslovima kada su budžetski okviri ograničeni na svim nivoima vlasti, jedino je moguće preduzeti određene investicione korake da bi se izvori finansiranja na neki način koncentrisali. Veoma je bitno što je ta ideja oživela i nije bila izneta samo u programu kandidata za predsednika Pokrajinske vlade gospodina Igora Mirovića, nego je bilo dovoljno upornosti da se to i realizuje. Ima mnogo započetih investicija iz prethodnog perioda i potrebno ih je okončati i krenuti u nove investicione poduhvate. Mislim da je veća šansa za njihovo okončanje ako se koncentrišu finansijske mogućnosti s opštinskog i pokrajinskog nivoa vlasti, a po potrebi i državnog. Mislim da je to jeste racionalan način.“

 

Nedavno ste bili u rumunskom mestu Tušvanjoš na tradicionalnom političkom skupu Mađara iz okruženja, koji organizuje mađarski Fides. Šta je svrha manifestacije?

“Sad sam 11. put učestvovao kao predsednik Saveza vojvođanskih Mađara u radu te omladinske političke radionice koja je ove godine organizovana 28. put. Na događaju od nedelju dana se osvetljavaju aspekti mađarske nacionalne politike. Kao deo te politike veoma značajno mesto pripada pitanjima koja se odnose na položaj i političke i životne situacije Mađara van matične države. To je prilika da za istim stolom predsednici mađarskih zajednica van teritorije Mađarske daju ocenu o situaciji sopstvene zajednice. Ja sam to činio prethodnih godina stalno, tako sam učinio i sad, trudeći se da budem realan i racionalan i da oslikam stanje kakvo jeste.“

I kakvo je realno stanje?

„Što se tiče neke moje generalne impresije po tom pitanju, nije drugačije u odnosu na nekoliko poslednjih godina. Mi u Srbiji smo u drugačijoj situaciji nego naši sunarodnici u Slovačkoj, Ukrajini, Rumuniji, Sloveniji ili Hrvatskoj, u pozitivnom smislu reči. To sam rekao i ovaj put. To se nije mnogo dopalo nekim političkim akterima, ili onima koji sebe smatraju političkim akterima, ovde u Srbiji jer, nažalost, mi smo poznati po tome da je samo ono loše dobro i kad čovek izgovara realno ono što nije loše, to se želi prikazati kao izraz nacionalne izdaje, ulizivanje, popustvljivost dakle, nešto što je negativno. Ali, to je sudbina svakoga ko se bavi javnim poslom i izgovara rečenice.“

Po čemu se položaj nacionalnih manjina u Srbiji razlikuje od položaja tih zajednica u drugim državama?

„Za mene je od suštinskog značaja da, za razliku od onog što vidim kao realnost u Slovačkoj i Rumuniji, gde se Mađari doživljavaju kao faktor političke nestabilnosti, mi u Srbiji možemo da kažemo da se ne doživljavamo tako nego da se doživljavamo kao sastavni i poštovani deo ukupne populacije Republike Srbije. Ovde se manjinskim pitanjima prilazi bez Pavlovljevog refleksa.

Mi u Srbiji smo u drugačijoj situaciji nego naši sunarodnici u Slovačkoj, Ukrajini, Rumuniji, Sloveniji ili Hrvatskoj, u pozitivnom smislu reči
Mislim da na tu okolnost treba stalno ukazivati jer je to velika vrednost. Sećam se i vremena kada to nije bilo tako i kada smo i mi u Srbiji doživljavani kao strano telo. Na sreću, danas nije tako, i to treba stalno i izgovarati. Jer, ako je moguće da mi tako živimo u Srbiji, koja nije članica EU, koja je balkanska zemlja i koja je dosta dugo bila prikazivana kao sinonim necivilizovanosti, onda bi valjda bilo normalno očekivati da manjiske zajednice tako žive i u drugim državama, članicama EU.“

Mađarski premijer Viktor Orban je na tom skupu pozvao Mađare s dvojnim državljanstvom da u što većem broju učestvuju na parlamentarnim izborima Mađarskoj naredne godine. Kako se SVM odnosi prema tom pitanju?

„Mi smo nagovarali vojvođanske Mađare da uzmu mađarsko državljanstvo i da se koriste pravom glasanja. Taj proces ćemo od jeseni osnažiti jer ima vrlo mnogo mađarskih državljana koji se nisu registrovali kao glasači, misleći da je to po automatizmu. Nije. Oni koji žele da koriste glasačko pravo, moraju da se registruju. Što se tiče same suštine pitanja parlamentarnih izbora u Mađarskoj, SVM je s Fidesom strateški partner i potpuno je normalno da u tom strateškom partnerstvu čovek radi na uspehu svog strateškog partnera. Tako da ćemo, s jedne strane, pomoći ljudima da se registruju, a s druge ćemo ih nagovarati u izbornoj kampanji da glasaju za listu Fides. Mislim da je ovih sedam godina, kako je Fides na vlasti u Mađarskoj, pokazalo značaj tog partnerskog odnosa, ne samo na mađarsko–mađarskoj relaciji nego i na mađarsko–srpskoj relaciji. Ako ste već pomenuli Orbana, on je u svom govoru u subotu rekao i to da se ne može zamisliti stabilnost EU bez integracije Balkana u evropske tokove. U tom delu je eksplicitno rekao da će Mađarska i dalje veoma energično podržavati i zagovarati ubrzanje procesa srpskog priključenja EU. I to nije slučajno. To je zbog partnerskog odnosa, ne samo SVM-a i Fidesa nego i partnerskog odnosa SNS-a i Fidesa.“

Eržebet Marjanov

Glasačko pravo je pitanje državljanstva

Da li se glasačkim pravom u Mađarskoj mogu koristiti i Srbi koji imaju dvojno državljanstvo?

„Glasačko pravo se odnosi na sve mađarske državljane, nezavisno od toga da li su Mađari ili nisu. Ima mnogo Srba koji imaju mađarsko državljanstvo i na njih se takođe odnosi mogućnost učešća na izborima u Mađarskoj. Jer to nije nacionalno pitanje, nego je pitanje državljanstva.“

Autor: 
Dnevnik, Eržebet Marjanov, Foto: dnevnik.rs/ B. Lučić