You are here

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor, koji je i lider Saveza vojvođanskih Mađara, u intervjuu za „Dnevnik” najavio je da će sledeće nedelje sazvati sednicu Skupštine, najverovatnije za 6. mart, na čijem dnevnom redu će biti desetak tačaka.

– Na dnevnom redu će biti sve ono što je stiglo ili će se stići u poslovničkim rokovima u parlamentarnu proceduru – naveo je Pastor.

Pokrajinska vlada je nedavno usvojila informaciju o izvršenju prošlogodišnjeg budžeta Vojvodine. Da li će ona biti na dnevnom redu sednice?

– Neće, niti mislim da je to zakonski u ovom trenutku u toj fazi. Ako dobro znam, s jedne strane, treba napraviti izveštaj o izvršenju budžeta, s druge, mora da se pribavi mišljenje angažovane revizorske kuće. Godišnji izveštaj o izvršenju budžeta obično dolazi na dnevni red parlamenta pre letnjih meseca, u maju ili u junu.

Poslanička grupa SRS-a je nedavno dostavila Skupštini inicijativu o formiranju ruskog humanitarnog centra u Vojvodini, da li će se ta inicijativa naći na dnevnom redu?

– Formalnopravno ispunjava poslovničke zahteve da se nađe na dnevnom redu i naći će se na dnevnom redu, pa će se poslanici izjasniti o njoj.

U kojoj meri odnosi u vladajućoj koaliciji mogu doprineti realizaciji projekata u Vojvodini?

– Mislim da doprinose zbog toga što je situacija u vladajućoj koaliciji generalno konsolidovana i nekonfliktna. To ne znači da možemo realizovati sve ono što bismo hteli i što bi bilo potrebno. Realizacija projekata se radi u skladu s finansijskom situacijom i dogovorenim prioritetima. U periodu od blizu dve godine od konstituisanja ove parlamentarne većine i Pokrajinske vlade nije bilo nikakvog razmimoilaženja niti bilo kakvog problema. Mislim da je atmosfera u vladajućoj koaliciji tako konsolidovana da se u njoj može raditi.

U periodu od blizu dve godine od konstituisanja ove parlamentarne većine i Pokrajinske vlade nije bilo nikakvog razmimoilaženja niti bilo kakvog problema

Kao član srpske delegacije imate priliku da učestvujete na zajedničkim sednicama vlada Srbije i Mađarske. Kakvi su utisci?

– Kao pripadniku manjinske zajednice veoma mi je bitno što sam uvek imao priliku da kao član srpske delegacije prisustvujem tim zajedničkim sednicama. To je veoma pozitivna i jaka poruka Vlade Srbije mađarskoj zajednici u Srbiji. Ova zajednička sednica dveju vlada je bila četvrta po redu. Takvih sednica Vlada Srbije ima i s drugim vladama u okruženju. Nekoliko dana pre zajedničke sednice u Budimpešti, bila je i zajednička sednica Vlade Srbije i Slovenije.

Tako da je to, smeo bih tako da kažem, noviji vid spoljne regionalne politike koji je, po meni, bitan zbog toga što je to institucionalno povezivanje i nije susret samo nekih od ministara i nije samo susret predsednika i premijera. Bitno je to što se na tim zajedničkim sednicama završavaju stvari u smislu da i jedna i druga vlada formalno donose odluke, potpisuju niz sporazuma, kao što se desilo i sad. Potpisano je pet-šest sporazuma, postignut je i sporazum da se napravi zajednička firma, ako se ne varam, u Arilju, za preradu malina. Bitno je da se ta saradnja ne koncentriše samo na Vojvodinu nego da se produbljava.

Ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto je nedavno potvrdio da su mađarske kompanije zainteresovane za javno-privatno partnerstvo u izgradnji Fruškogorskog koridora; imate li informacije o tome da li je u međuvremenu sporazum potpisan?

– Po mom saznanju, nije. Mislim da bi bilo i nerealno očekivati da se to desi u tako kratkom vremenu. Koliko znam, izraženo je interesovanje konzorcijuma mađarskih firmi za potencijalno učešće u izgradnji auto-puta preko Fruške gore. Ima tu još milion detalja koje treba dogovarati i razraditi, ali sam potpuno siguran u to da će se to realizovati. Mislim da se u taj proces sada i krenulo i to će se sigurno odvijati u predstojećim mesecima.

SVM očekuje pobedu SNS-ana beogradskim izborima

Šta očekujete od beogradskih izbora?

– SVM je partner Srpske napredne stranke na državnom, pokrajinskom i lokalnim nivoima i mislim da je potpuno prirodno što smo pokušali da uspostavimo partnerski odnos i na lokalnom nivou u Beogradu, bez obzira na to koliko smo kao stranka sićušni u beogradskom političkom životu. Zadovoljstvo mi je što su to naši partneri prihvatili i što je predsednik našeg beogradskog odbora na 43. mestu izborne liste. Nadamo se da će uspeti da osvoji odbornički mandat i nadamo se da će izborna lista Srpske napredne stranke imati apsolutnu pobedu i preuzeti odgovornost za upravljanje Beogradom i u sledećem periodu.        

Ova godina je izborna za nacionale savete manjina.  Imate li saznanja o tome da li će izbori biti održani po novom ili zakonu o nacionalnim savetima po starom?

– Mandat nacionalnim savetima, ako me pamćenje ne vara, ističe u novembru, znači, realno je očekivati da će izbori biti organizovani na jesen. Da li će oni biti po novom ili starom zakonu, zavisi od toga da li će se novi zakon do tada usvojiti. Mislim da u novom zakonu neće biti krupnijih promena u odnosu na proceduralna izborna pravila, tako da s tog aspekta i ne igra ulogu da li će izbori biti organizovani po starom zakonu ili po novom.

Mislim da možemo očekivati da će se novi zakon, zajedno s okvirnim zakonom o kolektivnim manjinskim pravima, naći u parlamentarnoj proceduri negde na proleće i nadam se da će biti usvojeni do leta. Tu još ima dosta posla jer je o zakonu o nacionalnim savetima bila organizovana javna rasprava i sada ministarstvo mora sagledati ideje iz javne rasprave. O tome se vode razgovori. To pitanje mora da se reši, ne toliko zbog izbora nacionalnih saveta, koliko zbog obaveze koje proizlaze iz manjinskog akcionog plana i poglavlja 23 u pristupanje EU. Tu smo malo u zakašnjenju, iz tog razloga mislim da će taj zakon imati prioritet u prolećnom zasedanju Narodne skupštine.

Vlada Mađarske je pre tri godine sa Savezom vojvođanskih Mađara započela realizaciju ekonomskog programa za osnaživanje malih i srednjih privatnih preduzeća u Vojvodini. Da li ste zadovoljni realizacijom zajedničkog programa? 

– On se realizuje u skladu sa zamišljenom dinamikom, 22. februara je objavljeno ukupno osam novih konkursa sa značajnim finansijskim potencijalom. Maksimalno sam zadovoljan i što se tiče dinamike realizacije i zainteresovanosti ljudi. To je trogodišnji projekat, a ova godina je treća u realizaciji. Do sada je povučeno oko 160 miliona evra za dodelu bespovratnih sredstva i povoljne kredite. Mislim da će do kraja godine biti povučeno više od 200 miliona evra. Taj novac ostaje tu, tu stvara novu vrednost i egzistenciju porodicama, tako da mislim da je program veoma dobar da pomogne ljudima koji žele ovde da nastave svoj život.

Autor: 
Dnevnik, Eržebet Marjanov