You are here

Pastor: Biću jedini vojvođanski kandidat za predsednika

Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor izjavio je da su svi lideri stranaka koje su podnele izborne liste za parlamentarne izbore prinuđeni na to da se kandiduju na predsedničkim izborima nakon odluke predsednika Srbije Borisa Tadića da podnese ostavku. Pastor je u intervjuu za „Dnevnik” potvrdio da će se i sam kandidovati u trci za šefa države jer, kako je ocenio, jedino na taj način i stranka može jasno da se identifikuje pred biračima.

– Ostavka predsednika je kompletnu političku strukturu Srbije gurnula na drugačiji kolosek u odnosu na onaj kojim smo kretali do sad – kazao je on.

Lider SVM-a smatra da je argumentacija koju je Tadić ponudio najavljujući podnošenje ostavke racionalna, ali napominje da je prevremenim raspisivanjem predsedničkih izbora ipak učinjen presedan koji vodi slabljenju bitnih principa parlamentarne demokratije.

– Tačno je da je ovo ekonomičnije i jeftinije, kao i da je racionalnije da se svi izbori obave sada da ne bi cela godina prošla u izborima... Sve to stoji, ali dugoročno, ta odluka je problematična jer nanosi štetu gradnji stabilne i predvidive demokratije u Srbiji. Ona potvrđuje i da ovde ništa nije sveto jer oni koji su stvorili pravila sad ih krše, pa se tako Ustav i zakoni natpisuju dnevnopolitičkom argumentacijom – kazao je Pastor, koji je i potpredsednik Vlade Vojvodine.

Dodao je da predsednici ostavke obično podnose kad nastane određeni moralni deficit, navodeći tako nedavne primere u Nemačkoj i Mađarskoj, uz ocenu da je u Srbiji posredi nešto drugo, odnosno da je prevagnula „partijska dnevna politika”.

Imate li ipak neku ambiciju kad drugi put ulazite u predsedničku kampanju s unapred poznatim ishodom?

– Potpuno je izvesno da SVM ne može imati kandidata za drugi krug. Međutim, verujem da ću imati veliki broj glasova iz Vojvodine i da ću najverovatnije ponovo biti jedini vojvođanski kandidat u predsedničkoj trci. I glasove koje osvojim želim da stavim u funkciju realizacije programskih opredeljenja koja ću zastupati u kampanji, odnosno da uoči drugog kruga izbora postignem dogovor s Borisom Tadićem. Akcenat ćemo staviti na regionalna pitanja, odnosno insistiraćamo na poštovanju ustavnog statusa Vojvodine te garancija vezanih za pokrajinski budžet, na trajnom definisanju njenih izvornih prihoda, razvoju infarstrukture te na pitanjima vezanim za poljoprivredu. Jer, ovo što se dešava poslednju godinu u resoru poljoprivrede neuporedivo je sa svim do sada, aktuelni resorni ministar u roku od deset meseci uspeo je da izvede gotovo kompletnu mehanizaciju vojvođanske poljoprivrede na ulice. Takođe, moramo se dogovoriti i o velikim infrasturkturalnim sistemima, kao što su železnice, putna mreža, kanali, ali i javna imovina. Ovih dana istekao je zakonski rok od 180 dana u kojem je, po amandmanu LSV-a koji je Vlada Srbije prihvatila, uredbama trebalo da se reši pitanje određenih delova imovine Vojvodine. To nije ispoštovano. Mi jesenas nismo glasali za taj zakon jer naši amandmani nisu prihavćeni, i jer su rešenja koja su njime definisana nepovoljna za Vojvodinu, a usvojen je uz podršku poslanika LSV-a i LDP-a.

Hoćete li u predsedničkoj kampanji pratiti aktuelne trendove i obilaziti seoska gazdinstva i štale?

– Nažalost, poslednjih dana nemam vremena da obilazim ni sopstvenu štalu. Dakle, ne morama da idem u kamapnju da bih išao u štalu. Ne može se odnos prema poljoprivredi meriti po tome na koliko bilborda se neko slika s rasadom paradajza u ruci ili koliko puta ulazi u štalu, već se meri u odnosu na ono šta je neko radio proteklih godina i meseci.

Da li su ovo još jedni sudbonosni izbori, kako se to predstavlja u delu političke elite?

– Mislim da su kod nas svaki izbori sudbonosni, posebno ako se održavaju istovremeno na svim nivoima. To znači da su sve karte bačene na sto. Sudbonosni su i zbog toga što bi bilo tragično ukoliko bi izborni rezultati doveli do još nižeg nivoa efikasnosti upravljanja, što bi se desilo ukoliko bi se na različitim nivoima postavile različite političke opcije. Mislim da je jedan od osnovnih problema Srbije u tome što gotovo da nema pitanja o kojem postoji nacionalni konsenzus, bez čega se teško mogu praviti neki značajni koraci i u procesu evrointegracija i u rešavanju kosovskog pitanja.

Da li vaša odluka vezana za podršku u drugom krugu predsedničkih izbora zavisi od ishoda parlamentarnih izbora koji će tad biti poznati? I mislite li da je možda realna i opcija "velike koalicije"?

– Mi želimo da budemo partneri s DS-om. Za mene nema alteranative u tom izboru, bez obzira na sve nesporazume i probleme koje smo imali prethodnih godina. Međutim, u odnosu na Statut Vojvodine, zakone o nadležnostima i o javnoj svojini, kao i u odnosu i na Vojvođansku konvenciju pre nekoliko dana – naprednjaci imaju negativan odogovor. O čemu onda možemo postići dogovor s njima? Ne verujem u priču o „velikoj koaliciji„. Mislim da je ta tema u funkciji stvaranja političke magle. Ne isključujem, međutim, da će u narednim mesecima i godinama ipak doći do legitimacije naprednjaka koju će omogućiti, ne SVM, već pre svega velike političke snage kao što je Demokratska stranka, i to najpre na lokalanim nivoima. I to bi onda mogla biti uvertira za naredne izbore.

Da li je Vojvođanska konvencija, na kojoj je predložen i koncept federalizacije Srbije, a na kojoj je, uz ogradu od ponuđenog koncepta, učestvovao i SVM, štetna jer dolazi u izbornoj kampanji, kako to ocenjuje lider LSV-a Nenad Čanak?

– Ta Čankova ocena izraz je nemoći i ograničenosti slobode manevra. To mi liči na traženje alibija da se lična pozicija u koalicionom dogovoru s DS-om ne dovede u pitanje. Te njegove poruke nisu upućene nama već onima s kojima je on u koaliciji. Pa izbori jesu momenat kad se moramo svi legitimisati. Mi smo se legitimisali učešćem na ovoj vojvođanskoj konvenciji, gde smo ponovili svoje stavove da Vojvodinu ne vidimo kao federalnu jedinicu, već kao autonomiju sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću, imovinom i izvornim prihodima.
Odlazim iz Vlade Vojvodine

Pošto ste većinski kandidat za pokrajinskog poslanika, znači li to da ćete, ukoliko osvojite taj mandat, za postavljanje na funkciju u Vladi APV morati odmah da ga vratite, što bi iziskivalo nove izbore za to poslaničko mesto?

– Želim da budem pokrajinski poslanik. I to su za sada moje ambicije. Ne bih podneo ostavku na poslanički mandat jer bih time sebi pucao u koleno, pošto bi se već osvojeni mandat stavio pod znak pitanja jer bi se izbori morali ponoviti. Namera mi je da napustim izvršnu vlast u Vojvodini, u kojoj sam 12 godina. Sve da su za tih 12 godina tekli med i mleko, bilo bi previše da ponovo uđem u Vladu Vojvodine. Uostalom, došlo je vreme i da napravimo prostor za mlađe članove stranke jer, ako stalno isti ljudi zauzimaju pozicije, oni drugi nemaju ni priliku da se dokažu. Došlo je vreme da mesta u izvršnoj vlasti preuzme druga generacija, a na nama je da im pomažamo s nekih drugih pozicija.

Ima li s tom odlukom da napustite Banovinu veze vaše očekivanje da SVM dobije mesto predsednika Skupštine Vojvodine i u narednom sazivu?

– To očekivanje izneo sam na osnovu pretpostavke da ćemo imati dobar izborni rezulatat. Kad vidmo koliko smo mandata dobili na proporcionalnoj listi i na većinskim izborima, onda ćemo, u zavisnosti od odnosa snaga i na republičkom i na pokrajinskom nivou, doneti odluku o popunjavanju i te pozicije i svih ostalih pozicija. Unutar stranke, postoji dogovor da su naši kandidati na lokalnim listama koji su na prvom mestu i potencijalni kandidati za predsednike opština, ali u odnosu na sve ostale funkcije ne postoji nikakav dogovor o tome ko će šta da bude.

Dnevnik

Autor: