You are here

4.maj 2017. godine

Balint Pastor (Bálint Pásztor), pravnik, narodni poslanik, predsednik Poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara

Zahvaljujući izbornom rezultatu Saveza vojvođanskih Mađara na parlamentarnim izborima u Srbiji, ova politička partija je postala deo vladajuće koalicije u Srbiji.

Šta znači za mađarsku zajednicu u Srbiji učešće jedne nacionalne partije u vlasti, a šta za Srbiju znači učešće jedne manjinske partije u političkom životu zemlje, pitali smo narodnog poslanika Balinta Pastora.

- Za nas Mađare to znači da imamo šanse da utičemo na procese i da realizujemo neka svoja programska opredeljenja, bilo da se radi o pitanjima manjinske autonomije ili da se radi o nekim takozvanim životnim pitanjima, među koje ja ubrajam razvoj infrastrukture, poljoprivredu, privredne teme itd. Ovo je jedan vrlo interesantan period zbog toga što Srbija ide ka Evropskoj Uniji, otvaraju se poglavlja, a u toku su pregovori sa Evropskom Unijom, i dešavanja iz našeg regiona nas uče da manjinska zajednica ima šanse da neke svoje probleme rešava pre nego što država uđe u Evropsku Uniju. To smo videli na primerima Mađarske, Rumunije, Slovačke i Hrvatske i zbog toga je veoma značajno da u ovom periodu, do ulaska Srbije u Evropsku Uniju, autentični predstavnici nacionalnih manjina budu deo sistema, učestvuju u radu institucija, Parlamenta i Vlade, odnosno u pojedinim ministarstvima jer, što se sada ne reguliše, kasnije se više neće moći regulisati. Sa druge strane, kada je reč o životnim problemima ljudi, s obzirom na to da smo mi najbrojnija nacionalna zajednica, ali ipak jedna mala zajednica, znamo šta su konkretni problemi ljudi, kao na primer, onih koji se bave poljoprivredom i onda te probleme rešavamo.

Učešće u vlasti, osim mesta u Parlamentu, Savezu Vojvođanskih Mađara je donelo i mesta državnih sekretara u nekoliko ministarstava. Kakva je njihova uloga i značaj za političke procese u zemlji?

- Imamo četiri državna sekretara i to je relativno novo iskustvo. Državne sekretare smo prvi put imali za vreme prethodne Vlade, znači od 2014. godine. Sada, u drugom mandatu, imamo četiri državna sekretara - u Ministarstvu poljoprivrede, Ministarstvu građevine, Ministarstvu prosvete i u Ministarstvu zdravlja. Ono što mene posebno raduje je da su državni sekretari uključeni u neke državne projekte nevezane za mađarsku nacionalnu zajednicu ili za nacionalne manjine, nego su od državnog značaja. To znači da naše ljude u ministarstvima cene i da ih ne doživljavaju kao državne sekretare mađarske nacionalne manjine nego mogu da učestvuju u rešavanju problema koji su bitni za sve građane Srbije.

U ekonomskom smislu, kao nacionalna manjina, mađarska zajednica u Srbiji prednjači u nekim projektima i aktivnostima ekonomske prirode. Sa druge strane, Mađarska Vlada je poslednjih godina uložila dosta novca u ekonomsko osnaživanje pripadnika ove nacionalne manjine u Srbiji kroz Fondaciju “Prosperitati” ali i druge fondacije. Kažite nam nešto o tome.

- Mađarska je uvek vodila računa o svojim sunarodnicima izvan granica Mađarske, ali se uvek više odnosilo na neka kulturna pitanja ili pitanja u vezi sa očuvanjem identiteta, sve do pre godinu ili dve kada je ta pomoć počela da bude značajna i sa ekonomskog aspekta. Neki preduslovi su, naravno, morali da budu ispunjeni za to. Prvi preduslov je bio taj što smo mi izradili jednu vrlo ozbiljnu studiju o razvoju Vojvodine, prvenstveno onih lokalnih samouprava u kojima mađarska nacionalna zajednica tradicionalno i u većem broju živi. Na osnovu te studije smo tražili pomoć Vlade Mađarske i oni su odobrili, u prvom koraku, 160 miliona evra za pomoć poljoprivrednim proizvođačima, malim i srednjim preduzećima. To su bespovratna sredstva u većem delu, a sa druge strane radi se o veoma povoljnim kreditima i cilj tih sredstava je da pripadnici mađarske nacionalne zajednice ostanu ovde gde žive generacijama i da mogu da razviju svoj privatni biznis. Jako je značajno što Vlada Srbije veoma blagonaklono gleda na to od samog početka. Nismo osećali nikakve prepreke i to je veoma dobro jer to znači da su, sa jedne strane, odnosi između Mađarske i Srbije na istorijskom maksimumu u poslednjih nekoliko decenija, a sa druge strane, sredstva će se potrošiti u Srbiji, gde će se plaćati porezi. To znači da će svaki građanin Republike Srbije imati benefit od tih sredstava, a najviše, naravno, imaju pripadnici mađarske nacionalne manjine zato što ako se bave poljoprivredom onda mogu da kupe neku novu mašinu, da obnove poljoprivrednu mehanizaciju... Kada je reč o malim i srednjim preduzećima, oni zahvaljujući tim sredstvima mogu da stvaraju nova radna mesta.

Dobijanje dvojnog mađarskog državljanstva je takođe aktuelna tema poslednjih nekoliko godina. Koliko su državljanstva matične zemlje značajna za pripadnike mađarske zajednice u Srbiji?

- Svi koji ispunjavaju date uslove mogu da zatraže državljanstvo mađarske. Tu se pre svega radi o emocionalnoj vezi prema matici i još uvek postoji interesovanje i još uvek se organizuju ti Konzularni dani izvan sedišta Generalnog Konzulata Mađarske u Subotici. Nedavno su primali te molbe u određenim lokalnim samoupravama i mislim da se ne radi ni o čemu specifičnom, u smislu da i ostale države pružaju tu mogućnost dobijanja dvojnog državljanstva. Jako je pozitivno i dobro što Srbija pozitivno gleda na te procese i nema bilo kakvih prepreka. To govorim zbog toga što ima određenih država u našem regionu u kojima je institucija dvojnog državljanstva zakonom zabranjena. Takođe, po zakonu Republike Srbije, svi pripadnici srpskog naroda koji žive van granica zemlje imaju pravo da zatraže državljanstvo Republike Srbije, što znači da se radi o veoma sličnim rešenjima.

Iz svega ovoga što ste naveli, možemo li da zaključimo da su odnosi Srbije i Mađarske na izuzetno dobrom nivou?

- Kada o ovome govorimo, jako je značajno što su dve Vlade održale dve zajedničke sednice u poslednjem periodu. Na tim sednicama je bilo reči o zajedničkim infrastrukturnim projektima. Javnost zna za realizaciju pruge Beogad-Budimpešta. Bez obzira što je to veoma značajan projekat, ne radi se samo o tome. Ovih dana je Skupština ratifikovala jedan sporazum između dve zemlje o plovidbi rekom Tisom, koji podrazumeva da ova reka postane i međunarodni plovni put i to je veoma značajno za potiske opštine u Srbiji i sa ekonomskog i sa turističkog aspekta. Ima još nekih infrastrukturnih projekata zajedničke prirode. Ono što je jako značajno za nas kao pripadnike mađarske nacionalne zajednice jeste da smo uspeli da zatvorimo neka poglavlja prošlosti, što su izgrađeni spomenici u Čurugu, što je Skupština usvojila Deklaraciju o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva 1944. i 1945. godine i što je premijer Vučić, odnosno njegova Vlada, ukinula dve Odluke iz 1945. kojima je mađarska nacionalna zajednica na osnovu principa kolektivne odgovornosti bila proglašena ratnim zločincima. Jako je bitno za nas što su ta poglavlja zatvorena i da se to nije desilo, odnosi između dve države sada sigurno ne bi bili ovakvi kakvi jesu.

Valentin Mik

Autor: 
http://www.komsijskenovosti.rs