You are here

Završen prvi krug javnog poziva tokom koga je na raspolaganju bilo prvih 400 miliona dinara, ili petina od ovogodišnje bespovratne pomoći iz trogodišnjeg paketa od 160 miliona evra

Subotica – Pred sedištem  Fondacije Prosperitati u Subotici poslednjih dana marta otegao se dugačak red građana koji su konkurisali za nepovratnu pomoć mađarske vlade. Slična situacija bila je u svih osam kancelarija Prosperitati u Vojvodini  i, prema rečima Balinta Juhasa, rukovodioca Fondacije, do 31.marta i završetka prvog kruga javnog poziva pristiglo je više od 1.600 prijava za prvih 400 miliona dinara bespovratne pomoći mađarske vlade. Konkurs se odnosi na tri oblasti: kupovina kuće, pomoć poljoprivrednicima, i mikro i malim preduzećima, unutar kojih je definisano 10 javnih poziva za kupovinu opreme, ulaganje u matične zasade i stada, postavljanje protivgradne zaštite...

Mađarska vlada odobrila je 18. novembra prošle godine da se Vojvodini u naredne tri godine uputi ukupno 50 milijardi forinti, odnosno nešto više od 160 miliona evra. Preračunato u domaće prilike, to znači da Mađarska  ulaže u ekonomsko osnaživanje vojvođanske mađarske zajednice dva puta veću sumu nego što je budžet  AP Vojvodine, ili petogodišnji budžet pokrajinskog Fonda za razvoj ili, kako kaže Juhas – devetnaestogodišnji budžet Sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova u kojem je zamenik sekretara.

Od predviđene sume, 60 odsto, odnosno 30 milijardi forinti je kredit, dok je 20  milijardi forinti nepovratna pomoć, od koje će ove godine biti podeljeno pet milijardi, a u naredne dve godine po 7,5 milijardi forinti. Sada je završen konkurs za prvu petinu ovogodišnje pomoći. Što se tiče kredita, objašnjava Juhas, na potezu je Vlada Mađarske, koja treba da odredi banku koja će ih plasirati, kao i uslove kreditiranja, koji bi trebalo da budu povoljniji od trenutnih na tržištu. Prosperitati će tu pružati stručnu pomoć, dok će novac plasirati banke.

Vlada Mađarske svojevremeno je usvojila „Vekerle program“ kao plan pomoći Mađarima koji žive izvan Mađarske. Da li je ova pomoć deo tog programa?

„Vekerle program“ je prvi dokaz ozbiljne namere da se promene razmišljanja i politika prema  nacionalnoj zajednici koja živi izvan matice, jer se uz važne teme kao što je informisanje, obrazovanje, kultura, očuvanje identiteta i vere, razmišlja i o ekonomskim pitanjima. SVM pokrenuo je inicijativu za izradu strategije i akcionog plana  za područje Vojvodine s ciljem da ekonomski ojača zajednicu kako bi ljudi ostali da žive gde su rođeni. U izradu strategije bio je uključen veliki broj stručnjaka, među kojima i profesori Šandor Šomođi i Imre Nađ, i mađarska vlada je prihvatila taj akcioni plan.Ovo je i prvi program u svim okolnim zemljama gde žive pripadnici mađarske zajednice koji se realizuje uz podršku Vlade Mađarske. Zato je naša odgovornost veća, jer nije u pitanju samo uspeh na teritoriji Vojvodine, već i signal za ostale regije – kaže Juhas za „Politiku“.

Da li je ova finansijska pomoć i protivteža dvojnom državljanstvu, zahvaljujući kojem  je znatan broj ovdašnjih stanovnika odlučio da posao potraži unutar EU?

Nemamo egzaktne podatke o iseljavanju, ali na terenu vidimo da ljudi traže mogućnost za profesionalnu afirmaciju i obezbeđivanje egzistencije za sebe i porodicu. Ovaj program želi da stvori nova radna mesta, da da alat u ruke ljudima koji žele ovde da privređuju i žive. Ne očekujemo od prvog kruga da će apsolutno promeniti sliku, ali realizacija trogodišnjeg programa, može bitno da utiče na ovaj nepovoljan proces.

Do sada nezabeležena finansijska injekcija prošla bez sumnji, pre svega u njenu transparentnost i partijsku naklonjenost ...

Optužbe mogu kategorično da odbacim, među našim osnivačima su navedeni i profesori, Organizacija mađarskog jedinstva, koja je dugogodišnji partner mađarske vlade, uključili smo i Savez agrarnih udruženja Vojvodine, a i donatori – Vlada i Ministarstvo spoljnih poslova i ekonomije – predložili su svog  predstavnika. Optužbe su izrečene pre objavljivanja konkursa i bile su zasnovane na pretpostavkama i dezinformacijama. Prilikom informativne kampanje, kada smo obišli celu Vojvodinu, rekli smo da članska karta bilo koje partije nema nikakvog uticaja. Sada smo raspisali konkurs za stručne evaluatore programa, javilo se 100 kandidata i od njih ćemo formirati stručnu bazu i pojedince pozvati na vrednovanje projekata.

Ili nacionalnu, jer pravo na prijavu imaju samo vlasnici dvojnog srpsko-mađarskog državljanstva?

U Srbiji niko o ovom programu danas ne govori kao o negativnoj pojavi, jer će on imati pozitivan uticaj ne samo na mađarsku zajednicu u Vojvodini, već i na sve građane, kroz uplatu poreza, ali i kroz angažovanje pružalaca usluga, izvođača radova i dobavljača, koji nisu nužno mađarske nacionalnosti. Novac će se trošiti ovde i to će imati pozitivan uticaj na celokupnu privredu regiona. Hteli smo da nađemo objektivan kriterijum raspodele unutar Vojvodine i mađarske zajednice. Državljanstvo je egzaktan kriterijum i između aplikanata se ne pravi razlika po nacionalnoj osnovi, poznato je po kom kriterijumu se dobija državljanstvo. Legitimna je težnja jedne države da pomaže svoje državljane, nezavisno od toga da li žive unutar ili van njenih granica. Moram da dodam da je Fondacija Prosperitati osnovana u Srbiji i ona ovde deluje poštujući sve njene zakone i propise.

 

 

Autor: 
Politika, Aleksandra Isakov