You are here

,,Kontakt Kft.“ iz Adorjana, Mlin Boršoš će da proširi svoj kapacitet nabavkom mašina za pakovanje i prevoznim sredstvima

,,Kontakt Kft.“ učestvuje u konkursima Prosperitati Fondacije za razvoj u vidu kredita. Čaba Boršoš, vlasnik privatnog preduzeće će proširiti kapacitete Mlina Boršoš, pomoću sredstava Fonda, delom nepovratnih i delom u vidu kredita i sopstvenim učešćem u visini od dva miliona evra, što će omogućiti nabavku mašina za pakovanje, sredstava za prevoz kao i otvaranje novih radnih mesta.

Integratori koji su podstaknuti preko Prosperitati Fondacije znače vezu između proizvođača i velikih preduzeća za preradu. Ovo znači sigurnu pijacu i cenu za proizvođače žitarica, voća i povrća, koji omogućuju ugovoreni proizvođački odnos sa integratorima, i na taj način će na proleće da im se otvori nova mogućnost za dobijanje sredstava na konkursima Prosperitati.

Kako si postao preduzetnik?

-Moji roditelji su se bavili proizvodnjom raznog zeleniša, nosili smo robu na pijacu. U Senti sam završio trgovačku školu, mada sam pre završetka sam već otvorio radnju mešovite robe, zatim još jednu, posle toga pržionicu kafe, pa „Kontakt“ preduzeće.

Zašto je „Kontakt“ kontakt?

-Kad sam 1995. godine počeo da trgujem sa brašnom, imao sam maloprodaju, a bilo je potrebno imati Doo. Tada je ragistracija preduzeća koštala hiljadu maraka, i bilo je jeftinije kupiti preduzeće koje je već registrovano. Zbog toga sam od Šandora Lerinca preuzeo „Kontakt“. U tom periodu mlinovi su još bili u društvenom vlasništvu. Ja sam kupio pšenicu i u mlinovima u Kanjiži, Adi, Sivcu, Somboru zamenio za brašno i tako sam prodavao pekarama. U međuvremenu, 1996. godine sam počeo sa otkupom stoke, radio sam sa mnogim klanicama, što i danas radim. Sve do 2010. sam se uglavnom bavio trgovinom stoke. Otkupljivao sam na više mesta u okolnim mestima, ali su ljudi postepeno odustajali od uzgoja stoke. Ranije sam otkupljivao oko 70000 svinja koje sam prosleđivao klanicama, dok sada jedva 30000.

Kako ste uspeli da opstanete na stočnoj pijaci?

-Uvek sam vodio računa o tome da pazim s kim radim, da ne predajem stoku onim firmama koje imaju velike kredite u bankama ili velike dugove. I ovako su mi ostajali dužni sa cenom za više stotina grla, pa sam na kraju uspeo izvući dug u robi. Ja kada otkupljujem stoku od uzgajivača, plaćam odmah. Ako nisam siguran u prodaju, tada ni ne kupujem stoku. Rizik uvek postoji.

Sadašnja cena stoke od 140-160 dinara garantuje dobit za uzgoj. Problem je što je stočna pijaca klimava, a otvaranje prema EU znači da je klanicama jeftinije uvesti svinje iz inostranstva. Zbog te nesigurnosti sam se i ja više okrenuo prema proizvodnji biljaka, uzgoju životinja, ovčarstvu. Uvezao sam iz Nemačke sorte ovaca za razmnožavanje, i sad ih već imam u velikom broju. I dalje otkupljujem stoku, ali to više nije glavni profit „Kontakta“.

Nakon skladištenja žitarica, sada si počeo i sa preradom.

-Prve silose sam izgradio 2011.godine, zatim sledeće godine sušaru. Pre dve godine smo proširili kapcitet za skladištenje. 2014. Bilicki Mlinu sam predao puno žitarica, ali zbog problema sa plaćanjem, preuzeo sam njihov Mlin u vrednosti duga. Sa ovim mlinom sam uspeo da zatvorim proces proizvodnje od sirovina do završnog proizvoda.

Država je dozvolila uvoz kukuruza jer je jeftiniji u inostranstvu nego ovde, cena pšenice se smanjuje na svetskom tržištu, što nam otežava da budemo konkurenti u našoj zemlji a naše sušne godine uzrokuju velike probleme, malo je zemljišta koje se navodnjava. Dogovorena proizvodnja žitarica na pet godina, pored krhkog tržišta, takođe znači garanciju, garantovanu cenu i tržište za poljoprivrednike. Integratori su u obavezi da obezbede seme, đubrivo, proizvode za zaštitu bilja i najvišu dnevnu kupovnu cenu. Integrator mora da isplati vrednost isporučenih useva u roku od 60 dana. „Kontakt Kft“ na osnovu prethodne prakse, određuje vrednost primljenog zrna u roku od dve nedelje. Ako neko nudi više od toga, mi priznajemo da je ispunjena ugovorna obaveza i može da se preda onome ko daje više. Ugovor o proizvodnji kukuruza, pšenice, suncokreta, soje i drugih zrna su prinosi Vojvodine izraženi kao obaveza snabdevanja u odnosu na date useve. Cena prihoda od prošle jeseni se već može ugovoriti sa integratorom.

Sa kojim proizvodima se pojavljuje na tržištu novi Mlin Boršoš?

- Zahvaljujući razvojnom projektu koji je podržala Prosperitati Fondacija, u fabrici za beljenje broj zaposlenih se povećao na 16. Ja sam se obavezao da otvorim 22 nova radna mesta, što znači da se broj zaposlenih povećava na 43. Već imamo mašinu za pakovanje brašna. Ranije smo sirovine skladištili ze nedelju dana, ovo smo proširili, a uspeli smo da skladištimo i brašno. Pravimo skladište, deo za pakovanje i najmoderniju laboratoriju. Uskoro će se brašno pakovati na automatskoj mašini, a griz će se pakovati na polu-automatskoj mašini. Postoji nekoliko vrsta brašna, hlebno brašno, dve vrste brašna za kolače, griz, u različitim pakovanjima. Dnevno možemo samleti 60 tona brašna, što znači 16 000 tona pšenice godišnje.

Ranije je bilo jako veliko interesovanje za naše brašno, uglavnom su ga pekari tražili iako ga nismo nikome nudili. Kvalitetna roba se prodaje. Mi meljemo brašno isključivo od visokokvalitetne pšenice, sortiramo žitarice čim ih primimo, što je omogućeno savremenim i brzim testiranjem. Kvalitetna sirovina kasnije postaje kvalitetno brašno – rekao je Čaba Boršoš, vlasnik „Kontakt Kft“.

Autor: 
Mađar so