You are here

KORHEC: Vojvodina treba da pokrene ustavne promene

Nekadašnji pokrajinski sekratar za upravu i propise i profesor Ustavnog i upravnog prava Tamaš Korhec izjavio je da je odlukom Ustavnog suda o poništavanju dela odredbi Zakona o nadležnostima APV osporen i Statut Vojvodine, te da će ta odluka imati ozbiljne i pravne i političke posledice. On je u intervjuu za „Dnevnik” ocenio da ta odluka USS-a može ipak biti fitilj da iz Vojvodine potekne inicijativa za promenu Ustava, pre svega onih njegovih odredbi koji se odnose na autonomiju Vojvodine.

– Statut je faktički već osporen pred Ustavnim sudom i u tom pogledu očekuje se da će se taj sud vrlo skoro izjasniti i o tom predmetu – ukazao je naš sagovornik. – Može se očekivati da će mnoge odredbe najvišeg pravnog akta Pokrajine takođe biti poništene jer to proizlazi iz odluke o oceni ustavnosti Zakona o nadležnostima APV. I to će svakako izavati dalje političke konsekvence i turbulencije.

Korhec, koji je inače kao član Pokrajinske vlade u prethodnom sazivu bio jedan od autora i predloga zakona o nadležnostima i statuta APV, kao i jedan od onih koji su te akte branili u raspravi pred Ustavnim sudom, ocenio je da je ukidanjem dela nadležnosti Vojvodine Ustavni sud zapravo stao u zaštitu centralizovanog državnog aparata nauštrb zaštite prava građana na pokrajinsku autnomiju.

 Očekujete li zbog toga jačanje tenzija u Vojvodini, odnosno revolte, kako to smatraju neki analitičari?
– Ne verejum da će odluka USS-a u Vojvodini izazvati revolte uličnog tipa, ali sam uveren u to da će ovde i dalje da se širi ubeđenje da postojeći ustavni okvir nije afirmativan za razvoj Pokrajine i njene autonomije. Jer, čak je i taj minimalni politički kompromis između Novog Sada i Beograda koji je prethodno postignut oko Zakona o nadležnostima i Statuta Vojvodine doživeo je delimičan krah pred Ustavnom sudom. Tako da je to pitanje svakako zrelo za razmatranje. A Ustav je svakako zreo za reviziju, ne samo zbog ove odluke Ustavnog suda, već zato što su odredbe o pokrajinskoj autonomiji od samog starta protivrečne. I ne bi bilo loše da odluka USS-a bude fitilj da se u Vojvodini pokrene ozbiljan inicijativa za ustavne promene i otvori ozbiljna politička rasprava o tome koji stepen autonomije je Vojvodini potreban, zašto je to potrebno, kako to građani vide... Naravno da je za to potrebno obezbediti dvotrećinsku većinu u Skupštini Srbije, ali svakako da takva ustavna inicijativa treba da potekne iz Vojvodine. To 2006. godine nismo imali, i sve oko Ustava rađeno je površno i pomalo u tajnosti i sad smo svedoci toga da to pitnje nije rešeno kako treba.

S obzirom na to u kojoj atmosferi su usvajani Zakon o utvrđivanju nadležnosti APV i pokrajinski Statut i polemiku koja je u javnosti otvarana o tim aktima i nakon njihovog usvajanja, da li je za vas odluka USS-a bila iznenađenje?
– Za mene to nije bilo prvorazredno iznenađenje jer je ta opcija uvek bila „u šeširu”. I pokazalo se na kraju da je Ustavni sud očigledno izabrao da tumači inače dosta protivrečne odredbe Ustava o autonomiji Vojvodine na veoma konzervativan način, koji ne štiti pravo građana na pokrajinsku autonomiju nego mnogo više štiti centralizaciju državnog aparata. S mnogim zauzetim stavovima USS-a se ne slažem u stručnom smislu, ali svakako da konačnu reč ima odluka većine sudija Ustavnog suda. Iako se većina profesora i eksperata koji su saslušani u proceduri pred Ustavnim sudom više zalagala za tumačenje Ustava koje ide u pravcu zaštite prava građana na pokrajinsku autonomiju, za razliku od njih, većina sudija USS-a ipak je stala u zaštitu centralizovanog državnog aparata, odnosno centralizovanog državnog uređenja.

 Možete li nam ta neslaganja predočiti konkretnim primerima?
– Stvarno ima nekih obrazloženja u odluci USS-a koja predstavljaju silovanje i jezika i prava, a jedno od njih je vezano za proglašenje neustavnom odredbe da u Vojvodini postoje geografske regije Banat, Bačka i Srem. To je toliko apsurdno jer je to notorna geografska činjenica. To je otprilike kao kad bi Ustavni sud proglasio da ljudski život neograničeno traje. S druge strane, to je apspurdno i zbog toga što razni podzakonski akti u Srbiji sadrže te geografske pojmove, kao na primer Uredba o upravnim okruzima, koja je prethodno podržana od Ustavnog suda u jednom drugom predmetu. Takođe, za mene je i prilično zabrinjavajuća odluka po kojoj Novi Sad ne može biti glavni grad AP Vojvodine jer nijedna ustavna odredba o tome ne govori ništa. Ustavni sud se u obrazloženju te odluke poziva čak na to da ni u drugim zemljama pokrajine nemaju glavne gradove, što nije tačno. Lično sam pročitao u statutima Katalonije i Južnog Tirola da imaju glavne gradove.

Mislite li da postoji politički kontekst te odluke, ili da je važan tajming njenog donošenja, jer se očekuje formiranje nove republičke vlade?
– Ustav je svakako i pravni i politički akt i naravno da takva odluka ima političke konsekvence i političku pozadinu. Jer, prilikom tumačenja pravnih normi pravnici se rukovode i određeni moralnim i političkim vrednostima i u tom pogledu ni ova odluka nije izuzetak. Posebno zbog toga što je u pitanju tako krucijalno važan zakon koji je izazvao veoma snažne i kontradiktorne ocene još prilikom donošenja, dok sama vojvođanska autonomija izaziva različite stavove u javnom životi Srbije već više decenija. Zato je i to svakako i politička odluka koja ima veoma ozbiljne političke konsekvence.

A kakve konkretno konskvence nastaju za Vojvodinu, njenu administraciju?
– Odredbe Zakona koje su poništene mogu se podeliti u dve grupe. U jednoj su one čijim poništavanjem se ništa ne menja i neće biti nikakvih konkretnih posledica na dosadašnje pravne odnose i pojedinačne pravne norme. Tu spada, na primer, zaštita stečenih prava u pogledu dostignutog nivoa autonomije, ili odredba o tome da Pokrajina samostalno uređuje lov i ribolov, ili odredba da je Novi Sad glavni administrativni centar Pokrajine, pa čak i ta da je Vojvodina sastavljena od geografskih oblasti Banata, Bačke i Srema... Jer, na osnovu tih odredbi u Pokrajini nisu doneti nikakvi pojedinačni ili opšti akti i tu neće biti nikakvih posledica. Jedino što će to značiti da ni u budućnosti Pokrajina neće moći da uređuje te oblasti. Međutim, kada je reč o drugoj grupi poništenih pravnih odredbi, tu odluka UŠ-a može izazvati pravnu nesigurnost jer se postavlja pitanje konkretnih pravnih akata koji su zasnovani na tim osporenim odredbama. Na primer, vezano za ostvarivanje određenih dodatnih socijalnih prava majki i nekih kategorija ugroženog stanovništva. Isto tako, problemi mogu nastati oko upravljanja Nacionalnim parkom „Fruška gora„ jer je osporeno da to može biti pokrajinsko javno preduzeće.

 Da li se ozbiljnije posledice mogu očekivati i u pogledu funkcionisanja vojvođanske kancelarije u Briselu, Vojvođanske akademije nauka i umetnosti?
– Naravno. A naročito će se ta pitanja postaviti u narednom koraku, kad se i statutarna osnova tih pravnih odnosa stavi van snage. I naravno da će to biti problematično i da će morati hitno da se rešava jer je odluka USS-a stupila na snagu.

Na koji način je to moguće hitno rešiti?
– Postoje različita rešenja, tako što će se te odredbe zakona nadomestiti nekim drugim zakonskim odredbama koje bi bile u okvirima koje je odredio Ustavni sud. U tom pogledu, Pokrajina može inicirati donošenje nekih zakona koji će biti usklađeni sa shvatanjem Ustavnog suda i na taj način ipak omogućiti da ta pitanja od javnog interesa ne budu pravno neregulisana. Naravno da to opet zavisi od volje većine u republičkom parlamentu. Drugi deo aktivnosti može biti usmeren na promenu pokrajinskih propisa i akata i njihovo usaglašavanje sa zakonima. Naime, u mnogim situacijama nije samo Zakon o nadležnostima služio kao pravni osnov za ovlašćenja Pokrajine. Tako, na primer, u oblasti nauke postoji republički zakon koji predviđa slična ovlašćenja APV kao i Zakon o nadležnostima, a taj zakon i dalje važi. 

APV može i treba da se obrati USS-u zbog problema u finansiranju

Kako vidite najavu da bi Pokrajinska vlada kao svojevrstan odgovor na odluku USS-a mogla inicirati ocenu ustavnosti akta o realizaciji ustavnih odredaba o finansiranju Vojvodine?
– Mnoge odredbe Ustava o Vojvodini nisu poštovane kad su donošeni različiti republički zakoni. Tako zakon o izvornim prihodima do danas nije donet, uprkos ustavnoj obavezi. To je, dakle, protivustavno stanje. Isto tako imamo protivustavno stanje kad je reč o realizaciji ustavne odredbe po kojoj Vojvodini pripada sedam procenata republičkog budžeta, od čega je tri sedmine namenjeno za investicije u APV. To ni u jednom republičkom budžetu nije ispoštovano, ali Pokrajina nikad to pitanje nije iznela pred Ustavni sud, iako joj to Ustav omogućava. To očigledno nije činjeno iz političkih razloga u proteklih pet-šest godina. Mislim da je takva inicijativa Vojvodine pred Ustavnim sudom svakako i moguća i potrebna.

Dnevnik

Autor: