You are here

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor početak jesenjih sednica pokrajinskog parlamenta najavljuje za 15. septembar kada će, kako navodi, biti doneta odluka o simbolima Vojvodine.

Prvi čovek najvišeg predstavničkog doma APV ocenjuje da će Skupština raditi uobičajenim tempom i da će mesečno održati najmanje jednu sednicu.

– To zavisi od Pokrajinske vlade koliko će biti inicijativa za skupštinsku raspravu. A očekujem da će tih inicijativa biti i da će rezultati rada Vlade u vidu predloga skupštinskih odluka permanentno stizati. Sve je spremno i nema razloga da Skupština Vojvodine ne da pun doprinos rešavanju svih onih pitanja koja bi trebalo da se reše – naveo je Pastor, koji je i lider Saveza voijvođanskih Mađara.

Šta će biti tema na prvoj jesenjoj sednici?
– Za 15. septembar ću zakazati sednicu Skupštine Vojvodine. Na toj ćemo sednici, u skladu sa ranijim najavama, doneti pokrajinsku skupštinsku odluku o načinu korišćenja simbola i tradicionalnih simbola. Predlog te skupštinske odluke će sutra utvrditi skupštinski Odbor za ustavno-pravna pitanja. Osim toga na toj prvoj sednici će biti na dnevnom redu i izveštaj o realizaciji pokrajinske skupštinske odluke o budžetu AP Vojvodine za prvih šest meseci, zatim izveštaji nekih pokrajinskih institucija koji pre godišnjih odmora nisu bili dostavljeni Skupštini, biće i nekih kadrovskih pitanja, a predviđena je i verifikacija teksta parafiranog sporazuma između AP Vojvodine i Almatske oblasti. Pred kraj meseca verovatno će biti još jedna sednica, na kojoj će biti razmatrana odluka o izmenama i dopunama pokrajinskog budžeta za 2016. godinu.

Kao predsednik Odbora za pitanje ustavno-pravnog položaja APV, koji je nadležan da utvrdi predlog odluke o korišćenju simbola i tradicionalnih simbola Vojvodine, šta možete da kažete o tom dokumentu?
– U tekstualnom smislu je identičan sa ranijim predlogom. Mislim da je to dobro. Stav Odbora ne mogu da prejudiciram, ali mogu da pretpostavim da će podržati nacrt, odnosno da će ga pretvoriti u predlog i plasirati prema Skupštini, tako da u tom smislu ne očekujem ništa bombastično. Na kraju krajeva, moram da podsetim da je oko tog teksta praktično postignuta saglasnost u prethodnom sazivu. Ona nije bila potpuna, pa iz tog razloga pretpostavljam da ni sada neće biti potpuna, ali će biti sigurno zadovoljavajuća u kvantitativnom smislu da bi se predlog utvrdio i da bi se odluka na Skupštini donela - a treba, podsetiću, da bude doneta dvotrećinskom većinom od ukupnog broja poslanika.

Pojedine političke stranake u Skupštini Vojvodine smatraju da pokrajina ne treba da ima dva simbola i da je dovoljan samo jedan. Šta mislite o tome?
– To pitanje je rešeno Statutom, koji je usvojen. Statut kaže da Vojvodina ima simbole i tradicionalne simbole. Prema tome, može se o tome razgovarati, ali je taj razgovor neracionalan, jer imamo utvrđenu situaciju. Ovo što mi sada radimo nije uvođenje nečega novog, nego je to u suštini sprovođenje Statuta odlukom o načinu upotrebe simbola. Znači, mi ovom odlukom ne uvodimo simbole nego samo uređujemo način njihovog korišćenja. Ja razumem nečiju potrebu da to pitanje ispolitizuje, ali što se tiče slobode odlučivanja, ona je u značajnoj meri ograničena činjenicom da je to pitanje Statutom već uređeno. Možemo da razgovaramo i o broju simbola, ali Vojvodina je regija ili teritorija u kojoj imate veoma veliki broj simbola. Ne samo dva, nego mnogo više. Hoću da ukažem na to da prema pozitivnom zakonodavstvu Republike Srbije svaka nacionalna zajednica kroz svoj nacionalni savet ima pravo da utvrdi simbol nacionalne zajednice. I to je urađeno. To je potpuno legitimno i legalno. Te simbole država čuva svojom silom na isti način kao što čuva državne simbole. Ako, primera radi, mi Mađari imamo pravo da utvrdimo simbol mađarske zajednice odlukom nacionalnog saveta, što smo i učinili pre 10 godina, i taj simbol čuva država Republika Srbije punim kapacitetom svoje sile, onda ne vidim da priča o broju simbolima može svesti na dilemu da li su Vojvodini previše dva simbola. Mislim da je to mnogo mnogo šire pitanje i ja to doživljavam na takav način. Dakle, ne vidim nikakav problem u tome što, pored simbola, Vojvodina ima i tradicionalne simbole.

Ima razmišljanja u pokrajinskom parlamentu i o tome da Statut nije u skladu sa Ustavom i da ga treba ga menjati. Da li delite takvo mišljenje?
– U ta razmišljanja ne želim da ulazim. To je pitanje koje može permanentno da se pojavljuje, ali ono što je sigurno to je da mi sada imamo Statut. Usvojen je u proceduri, koja je bila stručno utemeljena i koja je uključivala sve aktere tadašnje političke scene. Statut je praktično rezultat veoma širokog kompromisa, koji je tražen u fazi utvrđivanja samog teksta. Statut je praktično prošao proceduru u Skupštini AP Vojvodine i u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ako neko smatra da je Statut neustavan, neka izvoli i pokrene postupak, zna se kako se neustavnost utvrđuje. Dok se to ne desi, taj tekst je na snazi i mora da se primenjuje.

Nedavno je Savez vojvođanskih Mađara potpisao koalicioni sporazum sa Srpskom naprednom strankom. Da li ste zadovoljni?
– Maksimalno sam zadovoljan. S jedne strane zbog toga što na partnerski način nastavljamo saradnju sa SNS, koju smo započeli pre nešto više od dve godine, i mislim da je to generalno gledano možda najbitnije. U ovakvim okolnostima, u ovakvim turbulentnim vremenima, partnerski odnos jeste nešto što je velika vrednost. I ja sam pre svega zadovoljan zbog toga što smo uspeli da sačuvamo taj partnerski odnos. Mi smo potpisali sporazum za državni nivo, ali smo praktično partneri na svim nivoima. To je bi cilj, to je bilo opredeljenje Saveza vojvođanskih Mađara i mislim da je važno da se opredeljenje realizovalo i nastavljamo tu saradnju koju smo započeli.

Na kraju krajeva ja sam za takav potez tražio i legitimitet kroz izbore, jer smo pre izbora jasno i glasno rekli šta nameravamo da radimo posle izbora. S druge strane želim da kažem i da je za nas prihvatljivo opredeljenje, koje smo imali priliku da čujemo u ekspozeu premijera. Dakle, trudićemo se da od našeg sporazuma realizujemo što više moguće, kao što ćemo se truditi da budemo partner u realizaciji svega onoga što je u ekspozeu rečeno. Jer, partnerstvo je u suštini to. Ono što je bilo osnovno težište u ekspozeu, to su opredeljenja koja se podudaraju sa interesima Mađara koji žive na ovom prostoru. Tako da ne vidim potrebu za razdvajanje i razgovore na temu „mi i oni” – jer su interesi potpuno isti.

Eržebet Marjanov

Zakon o finansiranju Vojvodine je životno pitanje
Da li imate približnije informacije o tome kada će Vojvodina dobiti zakon o finansiranju?
– Voleo bih da to usledi što pre, ako ništa drugo zbog toga da čovek ne mora stalno da se vraća na tu temu. Mislim da postoje svi potrebni preduslovi u političkom smislu da to usledi relativno brzo.

Šta je relativno brzo?
– Ja to ne mogu da definišem sada. Mislim da bi bilo dobro da to usledi u toku ove godine kako bi imali jasniju situaciju i kako bi relaksirali tu priču u generalnom smislu. To nije samo političko pitanje, nego istovremeno i funkcionalno i životno pitanje da znamo koja su ta sredstva, koji su ti okviri kojima se raspolaže. To je neophodno da bi se mogli planirati i programi.

Autor: 
Dnevnik, Eržebet Marjanov