You are here

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor, koji je i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, kaže za „Dnevnik“ da će 22. marta u podne potpisati dokument o raspisivanju izbora za 24. april.

To praktično znači, navodi, da će se do kraja držati pravila i da će pokrajinski izbori zbog racionalnosti biti organizovani istog dana kada budu izbori na ostalim nivoima u Srbiji.

Da li će 22. marta biti raspuštena i Skupština Vojvodine?
– To ne znači raspuštanje parlamenta, koji može da zaseda do momenta konstituisanja novog saziva. Obično se to ne dešava, ali ako ima neke preke potrebe, za koje danas ne mogu da kažem čak ni primer, onda je moguće da se sazove sednica Skupštine APV. Ona, dakle, potpuno legitimno i legalo može da zaseda i da donosi odluke u starom sazivu, bez obzira na to što su raspisani izbori. Istovremeno, do momenta konstituisanja novog saziva parlamenta svi skupštinski odbori potpuno normalno rade. Mislim da ako bude takvih pitanja oko kojih skupštinski odbori moraju da se sastaju, oni će se sasvim sigurno i sastajati. Tako da sam čin raspisivanja izbora, ili donošenje odluke o raspisivanju izbora ne znači ni u kom slučaju suspneziju sadašnjeg saziva parlamenta, niti njenih radnih tela.

Imaćemo kratku kampanju od svega 32 dana?
- Ona je u okvirima onoga što je potpuno legitimno i legalno. Naime, od momenta raspisivanja do momenta održavanja izbora ne može da prođe manje od 30 i više od 60 dana. S obzirom na to da će od momenta raspisivanja do momenta održavanja izbora proći 32 dana, znači nalazimo se u okvirima onih pravila koja su fiksirana Odlukom o izboru poslanika Skupštine AP Vojvodine.

Čini nam se da u ovoj kampanji stranke nisu toliko aktivne kao pre. Da li ima dovoljno novca za predizborne aktivnosti?
– Imamo onoliko novca, koliko je potrebno da se posao korektno uradi. Ta sredstva su planirana u buyetu zbog toga što se tačno znalo da je ova godina izborna, i u tom smislu ja ne vidim nikakav problem. Uostalom, ne mislim ni da nivo predizbornih aktivnosti zavisi od novca.

Od čega onda zavisi?
– Za republički parlament i lokalne samouprave izbori su već rspisani, kampanja lagano dobija zamah, ali kao što je uvek i sada u ovoj prilici stranke su pre svega zauzete pripremnim radnjama. Najznačajnija pripremna radnja jeste prikupljanje potpisa za isticanje kandidatskih lista. Ono što vidim je da veliki broj potencijalnih učesnika na izborima ima ozbiljnih problema što se tiče prikupljanja potpisa. To možda upućuje na raspoloženje birača, ali sigurno upućuje na utegnutost stranaka. One stranke koje nisu dovoljno radile ili nemaju dovoljno živu infrastrukturu, imaju ozbiljan problem da prikupe potpise. Ovo znam iz iskustva kao predsednik Saveza vojvođanskih Mađara.

Da li je SVM imao poteškoća u prikupljanju potpisa?
– Mi smo prikupili potpise u veoma kratkom roku kao što je to bilo i na prethodnim izborima, za tri i po dana. I ja sam ponosan na to i zahvaljujem se onima koji su potpisali i onima koji su organizovali prikupljanje potpisa. Znam da je to ogroman posao i video sam i u odnosu na našu stranku da tamo gde stranka nije dovoljno efikasna na lokalnom nivou, tamo je posao mnogo težak, ponekad dolazi i do podbačaja što se tiče realizacija onih brojki koji se opredeljuju kao kvote. S druge strane mislim da smo mi u permanentnoj kampanji i zbog toga neke velike razlike između normalnih dana u političkom smislu i kampanjskih dana verovatno neće biti, bar što se tiče generalne slike. Osim toga sve što treba dnevno rešavati u izvršnoj vlasti verovatno odvlači značajnu pažnju.

Šta očekujete od kampanje?
– Očekujem da će u predstojećih mesec dana svako, bar što se tiče pokrajinskog nivoa na neki način biti podnet račun o tome šta je rađeno i šta se misli o budućnosti. Savez vojvođanskih Mađara spada u krug onih malobrojnih stranaka koji imaju izborni program. Nije u Srbiji običaj da stranke imaju izborni program, a mislim da je to strašno važno upravo iz tih razloga da bi čovek mogao da položi račune i da bi mogao da kaže šta želi da radi. Naš izborni program nosi naziv „SVM tačka poverenja. Dosledno autonomno i odgovorno“. Mislim da su to pridevi koji su do sada na neki način karakterisali naše političko delovanje, a voleli bi da to ostane i ubuduće. Izborni program je jedinstven, znači u njemu se ne govori posebno o državnom, pokrajinskom i lokalnim nivoima, iako će biti i posebnih programa za opštine što je potpuno normalno. Program nosi u sebi elemente dosadašnjeg učinka i onoga što se iz ove perspektive može kao programsko opredeljenje definisati.

Koji su glavni elementi izbornog programa SVM-a?
– Naš izborni program ima pet ciljeva. To je izgradnja institucije pravne države i pitanje vladavine prava, buduće da smo mi autohtona vojvođanska stranka nama je od posebnog interesa sve ono što je u vezi sa APV. Tako da u tom smislu poseban akcenat treba da dobije niz godina otvorenih set pitanja. Pre svega oko zakona o nadležnostima i zakona o finansiranju, ali u okviru predstojećih ustavnih promena sigurno će se morati povesti ozbiljan razgovor o redefinisanju ustavno pravne pozicije Vojvodine. Mislim da na to u ovom izbornom ciklusu dugoročnije treba staviti tačku na zadovoljavajući način. Da to ne bude permanento kamen spoticanja u političkom smislu, nego da se oko toga pokuša postići široki konsenzus.

Ima li izgleda da se postigne široki konsenzus o redefinisanju ustavno-pravne pozicije Vojvodine?
– Verujem da ima. Jer, da ne verujem, verovatno se ne bih bavio ovim poslovima. Ako smo neka druga pitanja mogli rešavati, tražeći kompromisna rešenja, pokušavajući pomerati te kompromise do ruba onoga što je prihvatljivo, onda mislim da i na ovom polju ima šanse. S druge strane, moram da vam kažem i to da je svako rešenje bolje od nikakvog rešenja. Na primer, bilo koje rešenje je bolje od ove situacije u kojoj osam godina nemamo zakon o finansiranju, pa ne znamo da li smo na nebu ili na zemlji. Tako da mislim da je moguće i neophodno da postignemo kompromis ne samo zbog Vojvodine, nego je to jako važno za čitavu državu. Na kraju krajeva oko toga država ima preuzete obaveze i prema građanima i prema sebi. Obaveza rešavanja ovih pitanja je zapisana i u onim dokumentima na bazi kojih se Srbija približava EU.

A kada je reč o položaj manjinskih zajednica?
– U našem programu je i promocija zaštite ljudskih i manjinskih prava. Mislim da je to nešto što je potpuno normalno, jer smo manjinska stranka, regionalna, građanska, ali manjinska i u tom korpusu pitanje manjinskih prava jeste nešto što je za nas veoma značajno. Ali, kao i u prethodnom, tako i u predstojećem periodu mislimo ta pitanja da rešavamo dogovorno bez pravljenja političkih konfilkata, bez obaranja ugleda sopstvene države čiji smo građani, tražeći partnerstvo.

Jeste li uspeli u proteklom periodu da nađete partnerstvo u tome?
– Postigli smo da po ovim pitanjima nađemo partnerstvo i da gradimo zakonska rešenja, koja dižu ugled Srbije kao države ne samo u regionu, nego i šire. Zbog toga što su to zakonska rešenja koja mogu da posluže kao primer drugim državama, ne vidim razlog zašto taj put ne bismo mogli nastaviti dalje, najviše zbog toga što je republička Vlada dan uoči raspisivanja izbora usvojila manjinski akcioni program. U njemu je zapisano sve ono što bi u predstojećih nekoliko godina trebalo realizovati. Znači, kada kažemo da je jedan od ciljeva unapređenja promocije zaštite ljudskih i manjinskih prava, ni na šta drugo ne mislimo nego na ono što je zapisano u onim dokumentima koji su prihvaćeni od strane Vlade Srbije, a na kojima smo imali i mi priliku da radimo.

U Vojvodini će prvi put svi poslanici Skupštine biti birani po čistom proporcionalnom sistemu. Kako će to uticati na sastav budućeg saziva parlamenta?
– Nisam bio zagovornik ovih izbornih pravila, koji su danas na snazi. No, bez obzira što se nisam s njima slagao, prihvatam ih. Jer, to je pitanje elementarnog poštovanja pravila parlamentarne demokratije. Ipak, mislim da smo generalno napravili sa ovim promenama izbornih pravila korak nazad u odnosu na nekakvu ideju pravičnosti izbornog sisitema. Možda je pre trebalo ići na finiju doradu postojećeg, možda je trebalo nekakve korekcije raditi u odnosu na proporcije i na brojčano izjednačavanje izbornih jedinica u kojima se bira po većinskom principu... Ali, sada je to teoretsko pitanje. U svakom slučaju, uveren sam u to da nas u u predstojećem mandatnom periodu čeka veliki posao redefinisanja političkog sistema na republičkom, a sigurno i na pokrajinskim i opštinskim nivoima.

Inače, pošto se sada za svih 120 mesta u Skupštini Vojvodine učesnici na izborima takmiče po proporcionalnom sistemu, mislim da će ugled, jačina, privlačnost stranke uticati na to ko će koliko mandata imati. Tu izbor između pojedinih kandidata, pre svega na lokalnom nivou, neće dolaziti do izražaja, zbog toga što stranke sastavljaju liste. I plašim se da će se desiti ista situacija koja se već decenijama dešava u republičkom parlamentu - da će biti niz područja u Vojvodini koji ni iz jedne stranke neće imati niti jednog poslanika.

Bilo je predloga u Skupštini Vojvodine da se ova izborna pravila koriguju.
– U protekla tri-četiri meseca je pre svega od strane DS-a postojala namera da se izborna pravila koriguju. Mi smo o tome u više navrata razgovarali, pri čemu sam ja, bez ulaženja u celishodnost rešenja koja su bila u tom dokumentu i kvalifikovanja samog dokumenta, imao principijelan stav da je naprosto neprimereno menjati izborna pravila uoči raspisivanja izbora. Imali smo na raspolaganju dovoljno vremena, i da smo hteli, mogli smo na vreme to pitanje staviti na dnevni red. Ta je prilika propuštena u septembru pretprošle godine.

Eržebet Marjanov

Postizborno sa SNS

Da li SVM razmišlja o postizbornim koalicijama?

– Ništa novo ne mogu da vam kažem u odnosu na ono što sam već govorio proteklih nedelja. Mislim da bi bilo sada neozbiljno i licemerno kada bi se čovek otrgao od realnosti. A ta realnost je da će se najverovatnije i na pokrajinskom nivou stvoriti konglomerat političkih snaga koji je u prethodne dve godine bio prisutan na republičkom nivou i u najvećem broju lokalnih jedinica. Mi smo svesni toga. Nama je bitno da imamo sopstveni rezultat, na to se fokusiramo i spremni smo da tu stratešku saradnju, koju smo dugi niz godina oprezno i pipavo gradili sa Srpskom naprednom strankom, a u zadnje dve godine smo bili partneri na republičkom nivou i nizu lokalnih samouprava, posle izbora nastavimo. Normalno, pod uslovom da to i Srpska napredna stranka želi, i, naravno, pod uslovom da oko političkih opredeljenja možemo naći nekakav konsenzus. Ima tu sigurno i određenih specifičnih pitanja, koji su za nas posebno značajni, iako smo o tome u protekle dve godine uspeli ne samo da postignemo dogovor, nego smo i značajne rezultate stavili na zajednički sto.

Autor: 
Dnevnik