You are here

Na Srbiju danas već više niko ne gleda kao na izvor opasnosti, zemlju koja ugrožava stabilnost regije. Stav država-članica se menjao zbog pitanja izbeglica, ali Evropska Komisija se drži prošlosti, kako se ispostavilo tokom našeg razgovora sa Andorom Deli

Skoro svakodnevno se čuje od političara iz Evropske Unije, i van nje, da se Evropa suočava sa velikim izazovima. I zaista, svakodnevnicu kontinenta određuju dešavanja na koja se možda nikada ne može pripremiti na odgovarajući način. Kriza izbeglica i migranata već mesecima važi za aktuelan i nerešen problem. Teroristički napadi koji su potresali Uniju su u međuvremenu nepovratno promenili sve što su Evropljani do sada mislili o sigurnosti. Naša domovina se trudi da stigne u ovu Evropu, koja danas nikako nije u zavidnoj poziciji. Postavlja se pitanje da li su dovoljni napori za ispunjenje očekivanja Evropske Unije. O pomenutim temama razgovarali smo sa poslanikom Fidesa u Evropskom parlamentu, Andorom Delijem.

Kako ocenjuje Narodna stranka, i poslanička grupa Fidesa unutar nje, dosadašnje ostvarivanje dogovora između Turske i EU po pitanju rešavanja izbegličke krize?

– Iz vesti se nedvosmisleno može zaključiti da je svakako smanjen broj izbeglica koji prelaze grčko-tursku granicu i da se to može pripisati ostvarivanju dogovora između EU i Turske. Ta je linija vodila do balkanske rute, koja je prolazila i kroz našu državu, a u tom svetlu se poštovanje dogovorenog može smatrati važnim korakom ka napred. Istovremeno, činjenica je da na drugim punktovima, na primer prema Italiji, ovaj sporazum nema uticaja, tako da se i dalje treba potruditi za izradu rešenja koje bi bilo opšte i celovito. Zbog toga se pokazala potreba da mađarska vlada izradi, takozvani, predlog Šengen 2, sa kojim je mađarski premijer potražio ostale premijere EU ovih dana i zatražio od njih podršku za taj predlog. Za nastavak uobičajenog evropskog i privrednog života, koji se temelji pre svega na slobodnom protoku ljudi i roba, bi trebalo prvenstveno ojačati spoljne granice unije. Lek za to nije izmena sistema prihvata izbeglica, uprkos tome što Evropska komisija i dalje razmišlja u tom pravcu.

Šta je suština Šengena 2?

– Prioritet mora da bude zaštita šengenskih granica. U slučaju da tom zadatku neka od država Šengena ne može da udovolji, morala bi da računa čak i na zamrzavanje članstva. Važno je i da se osobe koje stižu na spoljašnje granice Šengena identifikuju na odgovarajući način, da se naprave punktovi gde se to može učiniti i treba da se izradi zajednička evropska lista koja je dostupna svima. To su najvažnije tačke predloga.

U kom pravcu se menjao stav u Evropi po pitanju izbegličke krize proteklih meseci? Kao da se taj stav približio mađarskom stavu koji su ranije mnogi osuđivali.

- To je zaista tako, ali je istovremeno i nerazumljiv i neprihvatljiv stav Evropske komisije koja i dalje pokušava da reši problem sistemom kvota, iako su to pokušavali još u maju prošle godine. Sad su ponovo predložili sistem kvota, kao da ovaj sistem predstavlja nekakvo rešenje. Zbog toga to smatram nerazumljivim: nakon što su se desile promene i u pojedinim državama-članicama i u Evropskom parlamentu, u pogledu ocene izbegličke krize, Komisija to, na zanimljiv način, ne namerava da uzme u obzir kada bude formulisala predloge po tom pitanju.

Zbog čega je Evropski parlament smatrao važnim da na svojoj sednici, održanoj pre nekliko dana, ukaže na opasnosti koje prete privredi, turizmu i prevozu roba, upravo zbog nerešenosti migrantske krize?

– To su značajne privredne grane koje važe za motore evropske privrede. Bez šengenskog sistema ne mogu funkcionisati na odgovarajući način, što znači da opstanak Šengena nije važan samo za Mađarsku, već je i jedan od kamena-temeljaca evropskih vrednosti. Da bi prevoz robe ostao nesmetan, treba da se reši situacija u kojoj se nalaze prevoznici. Stručnjaci su izračunali da se u slučaju jednog kamiona, jedan jedini sat čekanja i granične kontrole na austrijsko-nemačkoj granici radi o pedeset evra štete. Bilo je perioda kada su se i mediji mnogo bavili tim problemom, kad su u luci u Calaisu izbeglice pokušavale da se popnu na kamione, čak i na silu, i da tako pređu preko kanala. I turizam je važan, jer donosi 10 posto GDP-a Evropske Unije. Mnogo radnih mesta zavisi od turizma i zbog toga je bitno da turizam održi svoj zalet. Na evropski turizam iz Amerike i Azije se sručila velika konkurencija. Opasnost od terora je pitanje koje u najvećoj meri utiče na turizam kao privrednu granu. Komisija bi morala da razmisli o uvođenju određenih kompenzacija za one koji se bave turizmom.

Nedavno su održane rasprave u vezi migracije i terorizma u Evropskom parlamentu. U kojoj se meri promenila javna sigurnost u Evropi nakon terorističkih napada i kakvi su se glasovi čuli u vezi toga u Parlamentu?

– Mogu da govorim o svojim ličnim utiscima. Ne znam u kojoj meri se popravila javna bezbednost, ali je očigledno da su prisutne značajne preventivne mere. U Belgiji je prisustvo vojske na ulicama i danas uočljivo. Što se tiče institucija Evropske Unije, svako se slaže u oceni da je razmena informacija između sigurnosnih službi osnova za poboljšanje sigurnosti. Ali ne postoji potpuna saglasnost u tome kako se to treba raditi i na osnovu kojih pravila. U Parlamentu, u levičarskom, liberalno nastrojenom, poslaničkom klubu postoji nastojanje za očuvanjem prioriteta privatne sfere i podataka. Vode se velike polemike u vezi liste putnika avionskih kompanija i na osnovu kojih uslova se mogu podaci sa imenima predati službama bezbednosti. Po mom mišljenju, stvar bi se trebala urediti iz osnova. Ne vredi ništa privatna sfera, ako je istovremeno život pojedinca doveden u opasnost zbog neodgovarajućeg nivoa javne sigurnosti.

Prelazimo na temu vezanu za Srbiju: gde smo u pogledu evropskih integracija i da li se ovaj proces može ubrzati? Šta mislite, kolika je šansa da Hrvatska sprečava ovaj proces?

– Prošle godine je otvorena prva glava pregovora i sad se očekuju otvaranja novih u Srbiji. Jedino je Hrvatska sprečavala ovaj proces. Bili smo svedoci pojave u kojoj je Zagreb zbog nerešenih bilateralnih pitanja blokirao otvaranje dve nove glave pregovora pred Srbijom. Ta vrsta zloupotrebe od strane jedne države-članice prema jednoj državi-kandidatu u institucijama unije, bilo da je reč o Komisiji, Savetu, ostalih 27 država ili parlamentu, nije naišlo na razumevanje, jer su to prvenstveno koraci koji služe unutarpolitičkim ciljevima, koji istovremeno mogu da ruše saradnju unutar regiona i dobrosusedske odnose. Za prevazilaženje ovakvih prepreka potrebni su pomagači i tu vlada Mađarske dobija zapaženu ulogu. Mi u Parlamentu i mađarski članovi u Savetu konstantno radimo na tome da ove procese ubrzamo.

Kakvu pažnju stabilnosti Zapadnog Balkana posvećuje Evropa, to je bila jedna od tema o kojima se raspravljalo u Parlamentu proteklih nedelja.

– Sada je u centru pažnje Makedonija, veliko interesovanje je za stanje u toj zemlji. U tom pogledu Srbija važi za stabilan politički sistem i danas je niko ne smatra izvorom nestabilnosti u pogledu ravnoteže regiona.

Autor: 
Mađar so