You are here

Evropski parlament, često pominjana institucija EU, po mnogo čemu se razlikuje od tradicionalnih nacionalnih parlamenta. Najpre po tome što je sedište te glomazne institucije sa 751 poslanikom i 5.000 zaposlenih

Evropski parlament, često pominjana institucija EU, po mnogo čemu se razlikuje od tradicionalnih nacionalnih parlamenta. Najpre po tome što je sedište te glomazne institucije sa 751 poslanikom i 5.000 zaposlenih u Strazburu i Briselu pa poslanici radi održavanja plenarnih sednica često moraju da se sele iz jednog mesta u drugo, dok je Sekretarijat parlamenta smešten u Luksemburgu. Ali, to nije suština po kojoj se Evropski parlament razlikuje od nacionalnih parlamenta. 

O suštinskoj razlici govorio nam je poslanik Evropskog parlamenta Andor Deli, koji je kao član SVM-a 2014. godine dobio petogodišnji poslanički mandat s liste vladajuće mađarske partije Fides. 

– Evropski parlament, bez obzira na činjenicu da su njegovi poslanici birani neposredno, nema sve legitimacije i ovlašćenja koje imaju tradicionalni parlamenti – navodi Deli, čiji smo gosti u Briselu bili tri dana početkom marta. – On nema slobodnu zakonodavnu inicijativu, koju imaju tradicionalni parlamenti. Dakle, sve što se ovde radi, potiče od Evropske komisije. To je prava i veoma važna razlika, koja je i izvor kritika. 

Ogromna zgrada briselskog parlamenta nema neku arhitektonsku vrednost poput gradske većnice ili kraljevske kuće na centralnom trgu glavnog grada Belgije. Zgrada u staklu sagrađena je na 15 spratova u visinu i pet u dubinu.

– Novinari često znaju da pres-službi parlamenta postave pitanje o tome koliko zapravo prozora i vrata ima parlament, ali ostaju bez odgovora jer to niko ne zna, odnosno i ne želi da se time bavi – ispričala nam je Maja Orel Švarc iz te službe.

S obzirom na to da je u Briselu vreme često kišovito – od 365 dana u godini čak je 200 kišovitih – pre našeg prvog susreta s parlamentom asistent Andora Delija Abel Pastor nam je poklonio kišobran s karakterističnim žutim zvezdicama poređenim u krugu na plavoj podlozi i oznakom EPP, koji simbolizuje Evropsku narodnu partiju, grupaciju stranaka desnog centra, koja slovi za najuticajniju političku grupaciju u Evropi. Toj grupaciji pripada i naš domaćin Deli, s obzirom na to da su Fides i SVM odranije članovi EPP-a, kao i stranka Angele Merkel i HDZ, a odnedavno je to i SNS.

Parlament svakodnevno prima veliki broj posetilaca – pri tom svaki poslanik ima pravo da u toku godine pozove u goste 101. Tako je Deli pozvao, primera radi, grupu studenata novosadskog Evropskog kolegijuma i grupu penzionera članova SVM-a. Posetioci parlamenta mogu pola sata da borave na balkonu Velike sale i da prate zasedanje, ali nijednim gestom ne smeju da ometaju tok sednice jer im istog trenutka obezbeđenje diskretno naredi da napuste salu, kao što je to bio slučaj i 1. marta, kada je počela debata o takozvanoj Beloj knjizi predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera i jedna grupa posetilaca je nagradila aplauzom poslanika koji je kritikovao EU zbog velikog centralizma i uvođenja zajedničke valute. 

Junker je u svom dokumentu, kako nam je objasnio Andor Deli, predstavio pravce kojima bi u budućnosti mogla ići EU.

– „Bela knjiga” je u žargonu EU strateški akt, koji je nastao povodom šezdesetogodišnjice osnivačkih ugovora EU, a centralna proslava godišnjice će biti ubrzo održana u Rimu – naveo je Deli. – Junker je izneo pet mogućih rešenja. Po varijanti A, Unija će i dalje raditi kako dosad, varijanta B govori o tome da EU treba da se svede samo na neku vrstu carinske unije i zajedničkog tržišta, bez ostalih elemenata, varijanta C ide u pravcu Evrope s više brzina, dakle, da postoje takozvane politike oblasti društvenog života, kod kojih neke države-članice spaja više saveza, a neke ostaju izvan toga – neka vrsta takvog saveza je članstvo u Šengenskoj zoni. Evropa s više brzina potencira zamisao da se mogu pojaviti i druge oblasti, primera radi, socijalna pitanja, u kojima države koje to žele mogu još više sarađivati. Četvrtu varijantu „Bele knjige” neki nazivaju američkim scenariom jer po toj varijanti postoje nadležnosti kojih bi se Unija odrekla pod uslovom da se u oblastima u kojima joj ostaje nadležnost pojača saradnja između država-članica i da u tome Unija dobije na značaju. Peta varijanta predviđa da se još više produbi postojeća saradnja država-članica, što je više federalistička zamisao.

Zanimljivo je da Junker nije zvanično stao ni iza jednog rešenja, što su mu u debati zamerili i poslanici, ukazujući na to da bi Komisija trebalo da ima jasne putokaze.

– S druge strane, s obzirom na situaciju u Evropi i činjenicu da će biti izbori u ključnim državama Unije – Francuskoj, Holandiji, Italiji i Nemačkoj – svako izletanje s konkretnim predlogom o tome koje bi rešenje bilo najbolje, pomoglo bi jednoj strani, a odmoglo drugoj u raznoraznim kampanjama koje se sad vode u Evropi, a to bi bilo samo dolivanje ulja na vatru – smatra Deli.

Na pitanje koliko može da lobira u procesu pridruživanja Srbije EU, odgovorio je da je parlament prepun lobističkih organizacija, dok je ono što on kao poslanik radi lobiranje u smislu promovisanja. Kako je naveo, svojim amandmanima dosta uspešno može da utiče na razne izveštaje o Srbiji da bi slika o našoj državi bila onakva kakva treba da bude i da se na taj način utiče na ubrzanje pristupnih pregovora. 

– Moju situaciju dosta olakšavaju dobri odnosi između Mađarske i Srbije u poslednjih nekoliko godina. Činjenica da su dve vlade uzastopno tri godine imale zajedničku sednicu, i da imaju takav kontinuitet u zajedničkom delovanju jeste unikat među članicama Unije. To je na neki način postao školski primer bilateralnih odnosa, koji sa susedima nekih država nedostaje. S druge strane, integracija Srbije u EU nema alternativu, bez obzira na ove nedaće u EU. Tako da me krug onih poslanika koji imaju kritičke amandmane na izveštaje o Srbiji i skupljaju potpise, obilaze jer znaju da ja nisam prava adresa za njih.

Eržebet Marjanov

Poslanička plata 6.000 evra, po hranu u Nemačku

Poslanici Evropskog parlamenta imaju plate oko 6.000 evra. U ranijim godinama su dobijali plate kolike bi imali u svojim nacionalnim parlamentima. Alen Legović iz hrvatske pres-službe poslaničke grupacije EPP-a kaže da ta plata, s obzirom na cene u Briselu, i nije mnogo ako se uzme u obzir da samo najam stana u Briselu košta oko 1000 evra, plus režijski troškovi i troškovi ishrane.

– Zbog skupoće, Hrvatska je povukla gotovo sve svoje izveštače iz Brisela, dok među poslanicima ima dosta onih koji hranu kupuju u Nemačkoj jer je ovde život preskup – naveo je Legović.

Autor: 
Dnevnik, Eržebet Marjanov