You are here

Predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine Ištvan Pastor prisustvovao je danas u Čurugu komemorativnom skupu povodom obeležavanja sedamdesetšeste godišnjice Čuruške racije i tom prilikom položio vanac nevino stradalim žrtvama racije.

Program obeležavanja godišnjice upriličen je u Muzeju žrtava racije u Čurugu, gde je održan parastos nevinim žrtvama Čuruške racije uz prigodan program, nakon čega su položeni venci i održani govori zvaničnika i predstavnika Memorijalnog društva „Racija 1942“ iz Čuruga, koje je organizator skupa. 

U ime Skupštine Autonomne poktrajine Vojvodine, venac nevino stradalim žrtvama položio je predsednik Ištvan Pastor, u ime Pokrajinske vlade venac je položio Miroslav Štatkić, pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama dok je u ime organizatora Memorijalnog društva „Racija 1942“ iz Čuruga, venac položio Milan Radmor, predsednik tog udruženja. 

Nakon polaganja venaca, predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor obratio se prisustnima sledećim rečima:  „Reč - uvek na početku i na kraju - stoji reč. I kao što nema rata koji nije počeo rečima – preglasnim i histeričnim da sakriju buduće strahote – tako nema ni pomirenja bez glasno izgovorenih reči kajanja i žaljenja.

Nema pomirenja bez odgovora na pitanje u ime kog cilja je čovek u ratu spreman da ubije ili pogine, šta je zločin a šta kazna u tom vremenu kada „zakoni ćute“. Odgovore na ova pitanja tražimo svakog 04. januara ovde u Topalovom magacinu, danas Muzeju žrtava racije. Jer nema pomirenja bez činova  oproštaja i saosećanja i zato je važno, iznova i svaki put dići glas protiv politike zločina i odati počast žrtvama “hladnih dana”.  I podsetiti, da se samo iz oproštaja i saosećanja, rađa čovek. I da se dragocena i neuništiva čestica ljudskosti može roditi samo iz kajanja i žaljenja. I iz samoće. Jer kada se u Topalovom magacinu nađete sami, jednog običnog tmurnog novembarskog dana, kada kao poslednji čovek stojite usred čuruške masne, preorane zemlje, okruženi tišinom, bez govora i molitvi, sami sa svojom savešću i porukom u srcu stojite pred žrtvama -  bez govora i velikih reči koje rasteruju strah od tišine.

Stojite sami pred onima koji su pre 76 godina ovim putevima dovođeni bespomoćni, iznemogli, uplašeni  i poniženi. Samo zato što su bili drugačiji.  Čovek zna, da žrtve samo možemo moliti za oproštaj.   A odgovorna politika zna da nema pomirenja ako ćutimo o stradalnicima a bilo ih je na svim stranama –  jer ako prećutimo tuđe žrtve, uvredili smo i vlastite. Ćutanje o tuđim žrtvama ne predstavlja  pijetet prema stradalnicima svog naroda, već upravo suprotno, to je kukavičko skrivanje vlastitih zločinaca.

Odgovorna politika zna da mržnja nije odgovor na počinjeno zlo i nanesenu nepravdu. I da ne postoji to vreme koje može da izleči rane. I decenijama kasnije, patnje kojima su žrtve bile izložene obeležiće i živote preživelih, ostaće trajna trauma za porodice žrtava i čitave zajednice. Prošlost uznemiruje, stvara nelagodu - prošlost ne ostavlja na miru ni žrtve ni počinioce.

Zato, pre godinu dana, kao nastavak procesa istorijskog pomirenja koji su predsednici Srbije i Mađarske započeli u junu 2013., na ovom istom mestu pozvao sam da ustanovimo neku vrstu sećanja ne samo na žrtve već i priznanja za sve ljude koji su pokušali da spasu, koji su rizikovali svoje živote da bi spasli svoje komšije, koji su bili pravednici među ljudima, kako 1942, tako i 1944-45. godine.   Jer samo su dve greške na putu do istine: uopšte ne krenuti ili ne ići do kraja. A Memorijalno društvo “Racija 1942” u potrazi za istinom i pomirenjem,  ide korak po korak, i siguran sam da će deo proširenog Muzeja žrtava čuruške racije o znamenitim Čuružanima i o čuruškim Mađarima  biti posvećen pravednicima, onima koji su i u mračna vreme kada su “zakoni ćutali” bili i ostali ljudi.

Od njih, pravednika među ljudima smo naučili da rat nije ni veliki ni veličanstveni poduhvat - ni za pobednike, ni za poražene, već samo - duboki pad u varvarstvo i civilizacijsko posrnuće.  I nemojmo zaboraviti: žrtve ne mogu da biraju između zaborava i sećanja, između normalnog života i patnje. Mi živi, mi biramo, mi kreiramo politike sećanja.

Mi odlučujemo kako ćemo se sećati i kako ćemo vrednovati istorijske događaje. Propuštajući da osudimo počinjena zlodela, mi se ponašamo kao da zločina nije ni bilo, dopuštamo da se zločin može razumeti i opravdati.  I zato smo uvek i na početku i na kraju odgovorni za svaku izgovorenu reč, za svaki čin istine i politike pomirenja.  Jer nema i nikada neće biti opravdanja za počinjene zločine!  Neka je večna slava nedužnim žrtvama hladnih dana“, poručio je u svom govoru predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine Ištvan Pastor.

Obeležavanju 76. godišnjice Čuruške racije prisustvovali su i predstavnici Grada Novog Sada, Skupštine opštine Žabalj, Ambasade Republike Mađarske u Srbiji, predstavnici Vojske Srbije i građani Čuruga.

Autor: 
skupstinavojvodine.gov.rs