You are here

Pokrajina dobija "Puteve Vojvodine"

Jedina realna šansa za unapređenje saobraćajne infrastrukture Srbije i Vojvodine jeste približavanje naše zemlje EU, nedvosmislena je ocena prvog čoveka Pokrajinskog sekretarijata za privredu Ištvana Pastora, koji je ujedno i potpredsednik Vlade APV.– Sa sticanjem statusa kandidata otvaraju se mogućnosti apliciranja na izdašnije pretpristupne fondove iz kojih se dižu ukupni kapaciteti buduće članice EU i približava onome što se naziva evropski prosek. Preko ovih fondova može se samostalno ili sa susedima aplicirati za projekte održavanja, rekonstrukcije i izgradnje postojećih ili novih saobraćajnica. A za to moramo biti spremni i imati gotovu dokumentaciju, od prostornih planova kojima su definisani željeni putni pravci, do projektne dokumentacije – navodi Pastor u razgovoru za „Dnevnik”.Ištvan Pastor kaže da za dosadašnje megalomanske želje o izgradnji brojnih autoputeva i magistrala kod nas „ne vidi vremensku dimenziju”, i to prvenstveno zbog nedostatka novca. Po njegovim rečima, želje bez pokrića su sve priče o boljem povezivanju sa susedima, vezama koridora, posebno 4 i 10, pa još i sa rekom Dunav, o izgradnji Banatske magistrale iz smera Mađarske od graničnog prelaza Đala preko Čoke, Kikinde, Zrenjanina i Pančeva prema Kovinu i Negotinu, zatim o poprečnoj magistrali iz pravca Temišvara koja bi išla preko Banatskog Dvora, Zrenjanina, Novog Sada, tunelom kroz Frušku Goru, Rumu i izlazila na autoput Beograd - Zagreb, zatim autoputskom pravcu od Beograda preko Vršca do Temišvara...– Uzalud bilo kakvi projekti i elaborati u vreme kada srpski putari godišnje ne mogu da izgrade više od 20 kilometara autoputa, kada zbog velike ekonomske krize ni Srbija ni Evropa nemaju unutrašnjeg potencijala za takve zamisli, a tanak Republički budžet ne dozvoljava dodatno zaduživanje – kaže Pastor. – Kada je reč o međunarodnim projektima, treba imati na umu da pravila upravljanja njima ne definišemo mi, nego EU koja daje novac. A ko plati muziku, taj je obično i naručuje. Mi smo do sada pokušavali da bar s jednim čovekom učestvujemo u izboru prioriteta projekata, što nam je omogućeno, ali je naš uticaj realno veoma mali.Istovremeno, činjenica je i da su sredstva koja se dodeljuju za prekograničnu saradnju relativno skromna, jer to nije novac za realizaciju nekog zamašnog projekta, već za prenos iskustava i slično. Uostalom, dosadašnja prekogranična saradnja i jeste zamišljena kao poligon za učenje posredstvom koga se stiču znanja za ozbiljnije i izdašnije evropske aplikacije i upravljanje projektima.Tako je, na primer, iz IPA programa prekogranične saradnje između Mađarske i Srbije, za izradu Studije izvodljivosti železničke pruge od Segedina preko Subotice do Baje izdvojeno je 279.000 evra. Ali, to je tek studija. Skromno je i ono što se konkretno realizuje iz tog fonda, kao na primer, izgradnja kilometar-dva puta na graničnom prelazu kod Bačkih Vinograda. Drugim rečima, samo fondovi sadrže sredstva za ozbiljniju izgradnju, ali, kako kaže naš sagovornik, treba do njih stići.Pastor objašnjava da lopticu treba okrenuti na drugu stranu i razvoj započeti od lokala. Ako hoćemo razvijenu Vojvodinu, moramo, po njegovim rečima, imati razvijenu lokalnu, regionalnu i magistralnu infrastrukturu i kada se radi o putevima, i kada je u pitanju železnica. Jedno bez drugog, kaže, ne ide.– U Vojvodini danas ima oko 200 kilometara industrijskih koloseka po njivama, koje nam je još Franc Jozef ostavio u amanet. Ako želimo razvijenu poljoprivredu u Vojvodini i da tu ogromnu količinu proizvoda ekonomično transportujemo, onda najpre treba revitalizovati tih 200 kilometara poljskih pruga i tu mrežu još proširiti – navodi Pastor.Potpredsednik pokrajinske vlade objašnjava da razvoj koridorske infrastrukture, o kojoj se stalno priča, nije alternativa ovim potrebama. Drugim rečima, samo ravnomernim razvojem svih segmenata moguće je približavanje dugoročnim potrebama države, što znači da se najpre moramo dobro povezati unutar zemlje, pa onda i sa komšilukom.– Nema razvijene regije, zemlje ili njenog dela ako nije razvijena infrastruktura – naglašava Pastor. – Međutim, ako je to već tako, zašto se svi i ne ponašaju u skladu s tim, nego se i pri samom pomenu to kvalifikuje kao nekakva ili nečija politička ambicija, što s realnošću nema nikakve veze. I tako je, nažalost, poslednjih godina. Takođe, iz godine u godinu je budžet za finansiranje održavanja i razvoja saobraćajnica sve slabijiji, a svaka ambicija decentralizacije ili dekoncentracije u smislu brige i gazdovanja putevima doživljava se sa „autonomaškom” konotacijama i tako se komentariše. A u takvoj atmosferi razvoj je prosto bio blokiran.Pastor kaže da kod vankoridorske infrastrukture Vojvodina ima i ustavnu i zakonsku mogućnost da tu priču smesti u sopstvenu nadležnost. Radi se o 1.700 kilometara putne mreže koja je u problematičnom stanju i trebalo bi uložiti mnogo novca u održavanje i proširivanje. U zadnjih 20 godina je ta mreža permanentno devastirana i propadala, nešto se malo radi, ali izostao je sistemski pristup za bolje održavanje. Zato je na bazi ustavnih i zakonskih mogućnosti, prvenstveno Zakona o javnoj svojini, i pripremljen predlog da se oformi vojvođansko javno preduzeće kao jezgro institucije koja će se permanentno baviti lokalnim i regionalnim saobraćajnicama, a u sledećih mesec-dva očekuje se i donošenje odluke.– Međunarodne koridore, autoputeve i magistrale treba da razvija republičko javno preduzeće, a regionalne i lokalne buduće pokrajinsko. To ne znači nikakvo slabljenje i rastakanje, nego stvaranje pozicije za povlačenje efikasnijih poteza koji će dovesti do toga da imamo neuporedivo bolje puteve – objašnjava Pastor.A ključno pitanje vezano za vankoridorsku putnu infrastrukturu jeste način finansiranja. Naš sagovornik objašnjava da je to nekada bilo rešavano na bazi određenog procenta od prodate litre goriva, što je, smatra, i danas moguće, pri čemu to rešenje svakako mora da bude deo budućeg zakona o finansiranju APV. Drugim rečima, bez trajnog rešenja finansiranja, nema dovoljno ni čvrste podloge za razvoj vojvođanskih saobraćajnica.– Danas se deo novca od prodate litre goriva ne troši namenski; uvek ima prečih potreba, pa smo u proteklim godinama po pravilu, umesto planiranih četiri, pet ili šest milijardi dinara za rekonstrukciju i popravku lokalne putne infrastrukture, dobijali tek milijardu – kaže Pastor. – A negativni efekat su se nagomilavali. U tom smislu bi bilo važno da se način finansiranja institucionalno zaokruži. Potpuno je sigurno da je suludo očekivati od republičke vlasti da vode računa o lokalnim i regionalnim putevima. Glupavo je i to što se očito neko boji da predat te puteve na upravljanje Pokrajini - pa niko ih neće ukrasti ili iz Vojvodine negde odneti.Novi granični prelaziIštvan Pastor ističe poseban značaj graničnih prelaza kao dodirnim mestima sa susedima, koji omogućavaju efikasniji protok roba i ljudi... Kaže da su definisani planovi razvoja graničnih prelaza prema Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji, a ima i ideja vezanih za proširivanje postojećih prelaza. Neki jesu rešeni, poput Horgoša, što je važno za odvijanja saobraćaja na Koridoru 10, ali se javlja potreba revitalizacije starog graničnog prelaza koji je sada praktično zarastao u korov. Tu je i potreba proširivanja prelaza kod Bajmoka i Đale, a u planu je i otvaranje novog graničnog prelaza kod Bačkih Vinograda i, ako sve bude išlo po planu, on bi mogao da proradi sredinom ove godine.

Dnevnik

Autor: