You are here

Egereši: Ključevi su još u Beogradu

 

Skupština Vojvodine u 2011. godini ima tri strateška cilja: dalju demokratizaciju, decentralizaciju, suštinsku regionalizaciju i evropeizaciju cele države, očuvanje multietničnosti Pokrajine, kao i jačanje međunarodnog ugleda Srbije i pozicije Vojvodine u okviru njene kancelarije u Briselu.Kod ostvaranja prvog cilja, Šandor Egereši, predsednik vojvođanske skupštine smatra da će biti najviše posla, ističući da je potrebno da se konačno pređe s reči na dela. Jer, Srbija je i dan-danas veoma centralizovana država, ocenjuje Egereši u intervjuu „Dnevniku“.– Prošle godine puno se pričalo o potrebi da uđemo u proces decentralizacije i regionalizacije, ali jedno je o tome govoriti, a drugo je konkretno činjenje. I zato s pravom očekujem od Vlade Srbije da ove godine konkretno krene s decentralizacijom jer to isključivo ima veze sa evrokompatabilnošću naše zemlje – kaže naš sagovornik.Ipak, i četiri i po godine nakon donošenja Ustava, Egereši i dalje čeka dan kada će konačno profunkcionisati autonomija Vojvodine. I pored brojnih najava, još nije donet zakon koji bi vratio imovinu lokalnim samoupravama i pokrajini, pa ni onaj o finansiranju nadležnosti Vojvodine. Usvajanjem Zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine i potvrđivanje Statuta APV, krajem 2009, Pokrajina je ušla u proces preuzimanja više od 150 nadležnosti.Umesto licitiranja s brojem preuzetih nadležosti, predsednik vojvođanske skupštine navodi da je „politički gledano, Pokrajina preuzela sve nadležnosti“, ali da se bez zakonskog definisanja finansiranja tih nadležnosti ne može govoriti o punom funkcionisanju autonomije, onako kako je to zapisano u Ustavu, zakonu i Statutu. Šezdeset milijardi, koliko iznosi ovogodišnji pokrajinski budžet, potpuno je siguran u to, nije dovoljno za finansiranje svih ingerencija, tim pre jer više od polovine kase otpada na transfere.Kada ga pitamo na čemu onda temelji otpimizam da će se na tom planu ove godine nešto drastično promeniti, priznaje da na 2011. svetlo gleda samo kao predsednik Skupštine Vojvodine. Lično, očito, nije optimista.– Verujem, naime, da kroz dijalog možemo da dođemo do rešenja, jer se kroz dijalog puno toga može postići. Evo, proces usvajanja Statuta trajao je više od godinu dana, trpeli smo velike napade i kritike, ali smo ga na kraju ipak dobili. Tokom tog procesa obilazili smo gradove po Srbiji i objašnjavali da je decentralizacija potreba i Vojvodine i Srbije. Decentralizacija je evropski standard i ona omogućava da se odgovornost za razvoj spusti na niže nivoe vlasti, a veoma je bitno što je oko evropskih integracija postignut nacionalni konsenzus, što više dnevna politika nije opterećena tim pitanjem.Ključ je, dakle, u Beogradu, gde, kako ocenjuje, i dalje ne postoji politički konsenzus o usvajanju zakona neophodnih da se vojvođanska autonomija preseli s paragrafa u zbilju.– U jednom od prošlogodinjih susreta predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović mi je rekla da je usvajanje zakona prolongirano za prvu polovinu 2011, iako je bilo najavljeno da će biti doneti do kraja 2010. Iz toga sam zaključio da ne postoji politički konsenzus. Istinu govoreći, tog konsenzusa sve do nedavno nije bilo ni povodom naše ideje da otvorimo kancelariju u Briselu, pa evo, stigla su obećanja od ministra spoljnih poslova da će se to dogoditi ove godine.Briselski ofis, smatra, trebalo je otvoriti odmah nakon demokratskih promena 2000. godine i danas bi se, uveren je, i te kako osetili konkretni rezultati.– Kancelarija u Briselu je prilika da lobiramo za interese Vojvodine i Srbije, i zato je izuzetno važno što će do tog doći u bliskoj budućnosti, iako je po meni to odavno trebalo da se uradi. Važno je da tamo budu poslati mladi ljudi koji vole Vojvodinu, koji su sposobni i koji znaju jezike. I garantujem vam da će ta kancelarija u roku od dve godine postati samofinsirajuća.Kada je leta 2008. bio izabran za predsednika Skupštine Vojvodine, obećao je da će vratiti dostojanstvo najvišem predstavničkom telu u Pokrajini. Budžet, koji je pokrajinski parlament nedavno dobio po uzoru na Narodnu skupštinu, svakako, ali ipak samo donekle, utiče na popuštanje „čeličnog zagrljaja“ izvršne vlasti. No, Egereši iz ugla digniteta parlamenta važnijom smatra manifestaciju „Otvorena vrata“, kao i ulogu doma na čijem je čelu u očuvanju vojvođanske multietničnosti.– Posebno sam osetljiv na međunacionalne odnose i kao predsednik Skupštine s ponosom mogu da konstatujem da smo mnogo učinili na tom planu. Incidenata s nacionalnom osnovom u 2009. zabeleženo je 104, dok ih je u prvih deset meseci 2010. bilo 26 odsto manje. To je rezultat odlične saradnje sa MUP-om i Ivicom Dačićem, s kojim imam najbolju saradnju od svih ministara u Vladi.„Otvorena vrata“, podseća, pokrenuta su s namerom da poslanici napuste „zlatni kavez“, kako naš sagovornik krsti dom u kome krcka svoj šesti mandat, i da stupe u direktan kontakt sa građanima.– Za većinu problema tih građana Skupština Vojvodine nije nadležna, ali smatram da više ne možemo biti izolovani od spoljnog sveta, da je važno da saslušamo ljude i njihove inicijative i da, ako je moguće, nešto preduzmemo. E ta spremnost da delamo utiče najviše na ugled našeg parlamenta.Doprinos na evropskom putuOno što Egereši često voli da istakne jeste spremnost Vojvodine da pomogne Srbiji na putu evropskih integracija. Ako je do sada ta plemenitost za mnoge bila kurtoazna, da ne kažemo – imaginarna, predstojećih šest meseci, smatra naš sagovornik, biće odlična prilika da se u to svi uvere. Naime, od 1. januara Mađarska je preuzela predsedavanje Evropskom unijom i odmah je pružila snažnu podršku Srbiji u približavanju Briselu. Ostavljajući višim nivoima da vode visoku politiku, Egereši sa svoje strane planira trojni sastanak predsednika parlamenata Srbije i Mađarske, te vojvođanske skupštine, kao domaćina.– Podršku Mađarske našim evropskim integracijama treba iskoristiti. Tu saradnju treba učvrstiti i kroz parlamentarnu diplomatiju ali i kroz međuregionalnu saradnju Vojvodine i mađarskih županija. Tu, dalje, vidim kao značajnu i ulogu nas, vojvođanskih Mađara, kao dokazane spone između Srbije i Mađarske. Nastojaćemo da preko naših veza u matici pomognemo Srbiji u procesu evropskih integracija i da tako damo konkretan doprinos jačanju evropskih ideja u Srbiji – najavljuje Šandor Egereši.

Denis Kolundžija

Autor: