You are here

Proglašenjem glumaca sezone na sceni „Jadran" i tradicionalnom završnom gala priredbom Drama na srpskom jeziku Narodnog pozorišta je prošle nedelje završila jednu od najuspešnijih sezona.

Glumci su se tek vratili iz Zagreba gde su nastupili na Danima satire i pred njima su još tri festivala, „Osječko leto kulture", Festival antičkog teatra u Makedoniji i Tvrđava teatar fest u Smederevu. Gostovali su i na Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine u Kikindi, Danima komedije u Jagodini i ostvarili su četiri premijere.

- Četiri premijere imala je i Drama na mađarskom jeziku. Izbor pozorišnih komada uradili su umetnički direktori obe drame, ali se direktorka Drame na srpskom jeziku uvek konsultuje sa mnom, jer ako želimo da razvijamo pozorište to bi trebalo da bude praksa. Smatram da je spoj iskustva i mladalačke energije uvek dobitna kombinacija što je i deo filozoije poslovanja koje ima Narodno pozorište - kaže mr Ljubica Ristovski, upravnica Narodnog pozorišta.

Prema njenim rečima Narodno pozorište je okrenuto mladim autorima, bilo da su u pitanju scenografi, reditelji, kostimografi, dramaturzi. Za stalne članove su angažovali reditelja Nikolu Zavišića i scenografkinju Mariju Kalabić, jednu od najboljih u svojoj branši u državi.

U toku pozorišne sezone Drama na srpskom jeziku je premijerno izvela „Čudo u Poskokovoj Dragi" Ante Tomića u režiji Snežane Trišić, „Mala radnja horora" u režiji Marka Manojlovića, Aristofanove „Žene u Narodnoj skupštini" u dramatizaciji Maje Pelević u režiji Nikole Zavišića i „Brak Bet i Bu-a" Kristofera Duranga u režiji Olivere Đorđević.

Drama na mađarskom jeziku je imala premijeru „Iskusna žena" autora i reditelja Ištvana Tašnadija, „ Miška magnat" u režiji Zoltana Mezeija, „Nije smrt bicikl (da ti ga ukradu)" Biljane Srbljanović u režiji Tanje Miletić i „Kralj Ibi" u režiji Andraša Demetera.

- Potrudili smo da kao i ranijih godina publici ponudimo širok opus naslova da bi svako pronašao nešto za sebe. Subotica ima oko 100.000 stanovika i ima dva pozorišta, a misija Narodnog pozorišta je da zadovolji potrebe različitih kategorija stanovništva, pogotovo što smo mešovita sredina. Kao odličan izbor pokazala se predstava „Čudo u Poskokovoj Dragi" autora iz Splita kojom smo želeli da zadovoljimo i kulturne potrebe Hrvata. Pozorišni komad je umetnički na visokom nivou i plasirao se na brojne festivale. Nažalost, i dalje smo u fabrici i jedino što nas veseli je da je rekonstrukcija objekta Narodnog pozorišta nastavljena što nam daje nadu da ćemo moći da se vratimo kući - kaže mr Ljubica Ristovski.

Kada je finansiranje u pitanju Pokrajina je prema subotičkom Naordnom pozorištu izuzetno fer i trudi se da olakša uslove rada nabavkom nove svetlosne, tonske i druge opreme. Uz pomoć pokrajinskog budžeta ovog leta biće uređen „Jadran", a za produkcije su sredstva uvek tri puta veća od predviđenih iz lokalnog budžeta zbog čega su uslovi za rad na predstavama koje se rade uz pomoć pokrajinskih para uvek bolji. U Teatru su zabrinuti što se od njih očekuje da i od male podrške uštede. Recimo, od grada za produkciju dobiju 180.000 dinara i od tih para treba da naprave rekvizite, kostime, opremu i sve drugo, a kada se radi ansambl prestava toliki budžet gotovo da nije dovoljan ni za cipele.

- Imali smo problem odlaska u Zagreb, ali je gradonačelnik ispunio obećanje i realizovao je pomoć. U opštinskom budžetu nijedan dinar nije planiran za međunarodnu saradnju Pozorišta i svako naše gostovanje izvan zemlje je problematično i može da se ostvari jedino ako domaćini snose troškove. U Makedoniju ne nosimo scenografiju, jer je organizatorima jeftinije da naprave dekor nego da plate prevoz za njega - kaže mr Ljubica Ristovski.

Upravnica Teatra mr Ristovski kaže da je fascinirana načinom na koji je publika u Zagrebu primila predstavu „Čudo u Poskokovoj Dragi" pogotovo što domaćini iz Pozorišta „Kerempuh" imaju isti komad na repertoaru.

- Glumci su na kraju doživeli neviđene ovacije, nisu mogli da siđu na scene. Publiku je oduševilo što su im naši glumci uzvratili aplauzom. Veoma nam je važna komunikacija i sa našom subotičkom publikom. Naredne sezone ćemo obnoviti Školu za publiku, jer je obrazovanje publike jedna od filozofija za koje se zalažem. Zadovoljna sam posećenošću, predstavama i ansamblom koji se maksimalno angažuje i profesionalno radi - zaključuje mr Ljubica Ristovski.

Autor: 
SuMedija, Subotica.com