You are here

Moguće usaglašavanje stavova dve članice EU o datumu za Srbiju

Nemačka ne voli da bude usamljena u Briselu dok se razmatraju kontroverzna pitanja, navode izvori Danasa u Hagu

Hag, Berlin, Beograd - Vlada Holandije još nije izrazila svoj stav o tome da li Srbija zaslužuje da ovog meseca dobije datum za početak pregovora o članstvu u EU ili samo takozvano zeleno svetlo za nastavak evropske integracije, ali gledište te države najverovatnije će biti identično konačnoj odluci Nemačke, saznaje Danas iz izvora bliskih holandskom parlamentu u Hagu.

Prema rečima naših sagovornika, pre dve sedmice održan je nemačko-holandski samit, „što se ne događa često“, i dve zemlje su „po svoj prilici usaglasile svoje napore kada je reč o evropskim pitanjima koja će se razmatrati u bliskoj budućnosti“.

„Nemačka ne voli da bude usamljena u Briselu dok se raspravlja o kontroverznim pitanjima“, navode izvori Danasa, koji dodaju da „nije ni potrebno da se Holanđani ovih dana eksplicitno izjašnjavaju kada su tu Nemci“.

U Ministarstvu spoljnih poslova Holandije, ni u Ambasadi te države u Beogradu juče nismo dobili odgovor na pitanje kakva se odluka o Srbiji može očekivati ovog meseca, dok je u kabinetu šefa srpske diplomatije Ivana Mrkića Danasu rečeno da im nije poznato da se „Holanđani usklađuju s Nemcima“. „Svakako očekujemo pozitivan ishod“, kažu u MSP Srbije.

Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, kaže za Danas da je „moguće da će Nemci tražiti saveznike kao što su Holanđani“ u slučaju da Bundestag usvoji stav da Evropski savet 28. juna ne treba da odredi konkretan datum početka pregovora Srbije sa EU.

„Nijedna članica Unije, osim Nemačke, nije javno rekla da ima određene zadrške kada je reč o dodeljivanju datuma Srbiji, ali činjenica je da svi pažljivo prate proces sprovođenja Sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, od čega najviše zavisi ishod samita Evropskog saveta. Primetno je da na tehničkom nivou ima teškoća i da je neophodno maksimalno angažovati i političke resurse kako bi u praksi bilo sprovedeno ono što je dogovoreno s Prištinom, jer je rok izuzetno kratak“, ukazuje Aleksandra Joksimović.

Predrag Simić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, kaže za Danas da je činjenica da je Holandija „bliska“ s Nemačkom, kada je reč o važnim pitanjima poput proširenja Evropske unije.

„Holandija, kao i Nemačka, spada u takozvanu severnu grupu država EU i članica je evrozone, a takve zemlje generalno imaju slične ili iste stavove. U tom kontekstu, postoji verovatnoća da će Holanđani slediti kurs Nemaca i ovoga puta, ali ne treba izgubiti iz vida ni uticaj Amerikanaca na njihova gledišta, kao što je bio slučaj pre nekoliko godina u vezi sa saradnjom Srbije sa Haškim tribunalom“, komentariše Simić.

Nemački savezni parlament Bundestag, na sednici zakazanoj za 27. jun, odlučivaće o tome da li će Berlin podržati početak pregovora o članstvu Srbije u EU. Odluka Bundestaga, koja će biti doneta dan uoči zasedanja Evropskog saveta, obavezujuća je za vladu kancelarke Angele Merkel.

Kako je ranije nagovešteno, Hrišćansko-demokratska unija, stranka nemačke kancelarke, predložiće Bundestagu da usvoji stav da datum za početak pregovora bude određen tek nakon što Sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine u potpunosti bude sproveden. Ipak, izvori Danasa u Berlinu objašnjavaju da postoji mogućnost izmene scenarija, odnosno da CDU, ključna stranka vladajuće koalicije, još nije „izašla u javnost sa zvaničnim stavom i da sve zavisi od primene briselskog sporazuma“.

U najvećoj nemačkoj opozicionoj stranci, Socijaldemokratskoj partiji (SPD), misle potpuno drugačije. Knut Flekenštajn, funkcioner SPD i poslanik Evropskog parlamenta, ocenio je u nedavnom razgovoru za Danas da Bundestag treba da pošalje „jasan signal Srbiji“ da je Nemačka želi u EU. „Odluka koja bi podrazumevala samo zeleno svetlo bila bi neodgovorna. Srbija je uradila svoj domaći zadatak i sada joj treba to priznati“, istakao je Flekenštajn.

Uslovni datum najrealnije rešenje

Poslanici vladajućih stranaka u nemačkom parlamentu još nisu utvrdili konačan stav pred zasedanje krajem juna na kojem će odlučiti da li su saglasni sa otpočinjanjem pristupnih pregovora EU i Srbije. Međutim, kako dopisnica agencije Beta saznaje od obaveštenih sagovornika u Bundestagu, poslanici vladajućih CDU, CSU i FDP blizu su dogovora da bi Srbiji trebalo odobriti datum u januaru 2014, pod uslovom da EU do tada podnese pozitivan izveštaj o sprovođenju dogovora Beograda i Prištine. Bundestag bi 27. juna trebalo da se izjasni o dodeljivanju datuma Srbiji, a 25. juna bi svoje stavove trebalo da definišu poslaničke grupe stranaka.

Autor: 
Marija Stojanović, Danas