You are here

Slučaj fiskulturne sale u Mihajlovu

Pre nekoliko dana smo se dogovorili sa urednikom Mužljanskih novina  da pokušamo da oživimo Mihajlovačku stranu. Žitelji Srednjeg Banata se sigurno sećaju da je pre 7-8 godina postojala ova strana u Mužljanskim novinama, ali je kasnije ukinuta. 

Kao što je u to vreme nestao Mihajlovački informator, nestao je i elan za razvojem sela. Na žalost, kao što je to većina nas iskusila, nije samo ovo malo banatsko postalo zapušteno, već i cela naša pokrajina. Kao što sam o tome već pisala u jednom od ranijih blogova, 7% od sredstava prikupljenih od nas, poštenih poreskih obveznika se već godinama ne vraća u Vojvodinu. S druge strane, za Kosovo se iz Beograda redovno prebaci 50 milijardi dinara godišnje. Zbog ovih uskraćenih sredstava, Vojvodina je u proteklih pet godina oštećena za 62 milijarde dinara. Ove pare više nikada nećemo dobiti; one su izgubljene. Samo ilustracije radi: odovih para je moguće sagraditi više stotina škola sa fiskulturnom salom.

Kad smo već kod fiskulturne sale... na predlog Saveza vojvođanskih Mađara je upravni odbor Fonda za kapitalna ulaganja odobrio, odnosno već dva puta planirao izgradnju nove fiskulturne sale pored škole u Mihajlovu.  Na žalost, gradnja iste nije mogla da počne ni predprošle, ni prošle godine, pošto centralna vlast nije prebacila ni Ustavom zagarantovana minimalna sredstva koja pripadaju Vojvodini. O ovome je govorio jedino SVM. Protiv ove nepravde se borio jedino SVM. Ovo pitanje, omaložavanje Vojvodine nije bilo bitno ni za demokrate, ni za ligaše. Oni su samo obećavali i pre prošlih izbora isto kao i sada. A posle su odlučili da su vojvođanski Mađari kolektivni krivci. Tužno i razočarujuće.

Ali vratimo se na pitanje fiskulturne sale u Mihajlovu. Računajući na naše poreze u zrenjaninskom gradskom budžetu su planirana sredstva za kapitalna ulaganja. Zahvaljujući predstavnicima SVM ovaj novac će se uložiti u Mihajlovu, naime ovo je bio zahtev funkcionera naše stranke prilikom razmatranja gradskog budžeta. Jedini problem je u tome, što su se prilikom postavljanja kamena temeljca ove fiskulturne sale slikali Bojan Pajtić i još nekoliko visokih zvaničnika Demokratske stranke iz Zrenjanina, izigravajući širokorukog Deda Mraza. Trenutni predsednik pokrajinske Vlade nije ni spomenuo SVM, mada bi priličilo da se Mihajlovčanima da do znanja da se SVM borio za izgradnjufiskulturne sale. Pokrajinski premijer zapravo nije ni imao nikakva prava da se slika, pošto će se ovo kapitalno ulaganje isplatiti iz gradskog budžeta.

Mi iz SVM-a smatramo izuzetno značajnim da se za Mihajlovo čuje kako u Vojvodini, tako i van granica naše zemlje. Između ostalog smo zbog toga postavili tablu na zid crkve kao znak poštovanja prema Kalmanj Lajošu.

Pomažemo nevladinim organizacijama koje funkcionišu u selu kako bi uspešnije konkurisale, a ne zaboravljamo ni poljoprivrednike. Na žalost, država samo obećava, ali ne nudi sigurni, unapred proračunljiv sistem podrške. Ovakav pristup republičkog rukovodstva poljoprivredi je nenormalan. Mi pomažemo poljoprivrednicima, povrtarima organizovanjem tribina sa više funkcionera iz oblasti poljoprivrede, od kojih se gazde iz prve ruke mogu informisati o načinu konkurisanja za povoljne kredite ili o drugim za njih značajnim pitanjima.  

Da sumiram, jedni se slikaju i obećavaju, dok drugi zaista pomažu u tome da nam život bude lakši. Pitanje je, ko od njih zaslužuje poverenje građana?