You are here

Šanse – dve nedelje, četiri godine, osam godina

Dve vodeće političke opcije u zemlji svojski se trude da ubede ljude da glasaju za velike stranke. Iz dana u dan ubeđuju birače da su samo oni sposobni da vode državu. Stranke srednje veličine svoje potencijalne simpatizere pokušavaju privući stvaranjem slike o tome da će od njihovog stava zavisiti da li će Vladu Srbije formirati demokrate ili naprednjaci. Male mađarske stranke se trude da demotivišu građane da podrže SVM, tvrdeći da političke organizacije vojvođanskih Mađara nemaju nikakvu težinu u ovoj zemlji.


Ubeđen sam da ni jedno od ova tri razmišljanja nije zasnovano na realnosti. Pre svega, ni jedna od velikih stranaka neće biti u prilici da sama obezbedi skupštinsku većinu. Stoga će male (i srednje) stranke igrati itekako važnu ulogu. Rezultati izbora će odrediti da li će demokrate ili naprednjaci predvoditi buduću vladu. Iz toga aspekta, manevarski prostor stranaka srednje veličine je u dobroj meri ograničen. Formiranje vladajuće koalicije, naime, nije samo matematičko pitanje. Na prvi pogled socijalisti imaju najširi koalicioni potencijal. Mogu da podrže i jednu i drugu stranu. Krajnji ishod izbora će u značajnoj meri skučiti i njihov manevarski prostor. Ukoliko pobede demokrate ili izgube sa malom razlikom, koalicija oko SPS-a će podržati opstanak dosadašnje koalicije. Ako pak naprednjaci sa velikom razlikom poraze DS, u tom slučaju će se socijalisti naći pod pritiskom da stanu uz pobednika.

Ukoliko se obistine prognoze istraživača javnog mnjenja, vladajuća koalicija će imati tesnu skupštinsku većinu, bila ona u jednom ili drugom sastavu. U tom slučaju će pasti u vodu i tvrdnje prema kojoj glas SVM-a neće značiti ništa. Znači će itekako. Istine radi, bezbroj puta smo rekli da ne želimo mi odlučiti koja će strana oformiti vladu. Ujedno smo tome dodali da SVM želi nastaviti saradnju sa dosadašnjim koalicionim partnerima. Da ne bude zabune, nismo zaboravili sve ono što se dešavalo proteklih godina. Tačno znamo da je republička vlada predvođena Demokratskom strankom oštetila pokrajinski budžet za više stotina miliona evra. Nismo zaboravili ni retorziju u Subotici i Senti, kada smo krajem 2009. godine glasali protiv državnog budžeta sa namerom da skrenemo pažnju na zakidanje Vojvodine. Sećamo se i toga, ko je i na koji način, pokušao pre nekoliko meseci da primenom principa kolektivne krivice isključi iz procesa restitucije deo građana Srbije.

Logično se nameće sledeće pitanje. Zašto kažemo, nasuprot svemu ovome, da želimo nastaviti saradnju sa demokratama? Odgovor je jednostavan. Iz razloga što smatramo da su sa njima veće šanse za ubrzanje procesa evropskih integracija, za uspeh borbe za prestanak zakidanja Vojvodine, za nastavak izgradnje kulturne autonomije manjinskih zajednica. Mišljenja smo da bi šanse za ostvarenje ovih ciljeva bile manje sa vladom koju bi formirali SNS i DSS.

Ne želimo odrediti ni krajnji ishod predsedničkih izbora. U bezbroj navrata smo naglasili da u drugom krugu želimo podržati dosadašnjeg predsednika republike. Ali ne po svako cenu. Tačnije uz određene uslove. Ključni uslov jeste prihvatanje najvažnijih elemenata našeg izbornog programa „Za Vojvodinu – u normalnoj Srbiji”.

Izborni program vredi onoliko, koliko se on može ostvariti. Iz niza razloga imamo dobre šanse da obezbedimo političke instrumente za njegovo sprovođenje. Prva prilika će se pružiti u dve nedelje nakon prvog kruga predsedničkih izbora. Zahvaljujući glasovima koje će osvojiti predsednički kandidat SVM-a, bićemo u poziciji da pregovaramo o podršci za drugi krug. Drugu šansu ćemo tražiti u tesnoj parlamentarnoj većini. Ukoliko će, za formiranje vlade, i ovog puta biti neophodni glasovi poslanika Saveza vojvođanskih Mađara, u naredne četiri godine ćemo imati puno prilika da efikasno zastupamo vojvođanske i manjinske interese. Treću mogućnost za ostvarenje naših prioriteta predstavlja proces evropskih integracija. Nakon početka pregovora o članstvu, brojna pitanja od značaja za manjinske zajednice ili Vojvodinu će se naći na pregovaračkom stolu. Na osnovu iskustava stečenih u procesu donošenja zakona o restituciji i rehabilitaciji, možemo sa izvenošću tvrditi, da će zastupanje i čuvanje vojvođanskih i manjinskih interesa nalaziti u sigurnim rukama u narednom osmogodišnjem pregovaračkom procesu sa EU, koji će se odvijati uz učešće SVM-a.

Zbog toga vredi 6. maja poveriti glas Savezu vojvođanskih Mađara.