You are here

Reforma pravosuđa

Srbija se dvanaestu godinu nalazi u procesu evropskih integracija. Čitava decenija morala je biti dovoljno dug period za stvaranje institucionalnog pamćenja o beskorisnosti stalnih pokušaja prevare evropskih partnera.

Krajem 2008. godine donet je set pravosudnih zakona sa ciljem da se sprovede sveobuhvatna reforma pravosuđa. Izrada zakonskih predloga tekla je u saradnji sa evropskim ekspertima. Na tekstove koji su poslati na ekspertizu, evropske institucije su iznele niz primedbi. Vlada je, umesto korekcije delova zakona koji nisu bili usklađeni sa evropskim pravnim tekovinama, u procesu njihovog usvajanja izmenila i neke druge, već usaglašene odredbe na način da na kraju ni one nisu ispunjavale evropske standarde.

 

Uz ignorisanje svih prethodnih sugestija, tokom 2009. i 2010. godine sprovedena je reforma pravosuđa. Evropska komisija je u izveštaju o napretku za 2010. godinu konstatovala brojne nedostatke u ovoj oblasti. Usklađivanje pravnog okvira i preispitivanje donetih odluka o reizboru sudija i tužilaca, postalo je jedan od „deset briselskih zapovesti“. Pored saradnje sa Haškim tribunalom i rešavanja odnosa između Beograda i Prištine, revizija reforme pravosuđa je postavljen kao treći prioritet, od čijeg ispunjavanja je zavisilo mišljenje o našoj kandidaturi za članstvo.

Nakon što je (i) našim zvaničnicima postalo jasno da bez sveobuhvatnog preispitivanja reforme pravosuđa nema ništa od statusa kandidata, Vlada je krajem 2010. godine preložila Skupštini usvajanje neophodnih izmena zakona. Izmenama zakona stvoreni su uslovi za reviziju svih odluka o reizboru sudija i javnih tužilaca. U javnosti je ostao još jedan gorak ukus zbog višemesečnih pritisaka sa strane.

Reforma pravosuđa je bila samo jedna od brojnih pitanja, čije je rešavanje išlo samo uz velike pritiske. Ne čudi stoga raspoloženje građana prema evropskim integracijama. Rezultati istraživanja javnog mnjenja govore o tome, da građani, kao najvažniji razlog koji oteževa ulazak naše zemlje u Evropsku uniju, percipiraju stalna uslovljavanja i ucene koje EU primenjuje prema Srbiji. Na prstima jedne ruke se mogu izbrojati domaći političari koji pokušavaju objasniti javnosti da Evropljani u stvari samo insistiraju na evropskim pravilima.

U međuvremenu su započeti postupci preispitivanja odluka o reizboru sudija i tužilaca. Posle hapšenja jednog i ostavke drugog člana, Visoki savet sudstva je izgubio kvorum, pa je pravosudna reforma ponovo dospela u ćorsokak.

Načinom na koji je Vlada sprovela reformu pravosuđa, proizvela je dve posledice. Pomogla je evroskepticima i to jačanjem utiska u javnom mnjenju da Evropska unija konstantno uslovljava i ucenjuje. Pored toga Vlada je uspela da uruši i kredibilitet Evropske komisije. EK je 12. oktobra u mišljenju o našoj kandidaturi navela da je nezavisnost pravosuđa ojačana, da se preispitivanje odluka o reizboru sprovodi na zadovoljavajući način i da je samo ostalo da se proces preispitivanja završi. Kada je Evropska komisija formirala svoje mišljenje o kandidaturi, ona je imala obećanje da će se ovi procesi okončati u roku od nekoliko meseci. Zbog blokade rada Parlamenta, popunjavanje upražnjenih mesta u VSS nije moguć. Po svemu sudeći završetak procesa revizije odluka o reizboru, ali i izbor predsednika sudova, sačekaće formiranje nove vlade. Sve ovo znači novo polugodišnje zakašnjenje.

U proteklim mesecima smo u Komisiji imali izuzetno blagonaklonog partnera. EK je, koristeći kao argument uspešno sprovedene reforme, aktivno ubeđivala države članice da smo zaslužili status kandidata. Neozbiljnošću, koju smo ponovo demonstrirali, uspeli smo da izbijemo iz ruku Komisije jedan važan argument za našu kandidaturu.

Razlika između evropskih i naših institucija jeste, da one evropske imaju itekako duboko institucionalno pamćenje o svemu što se proteklih godina događalo. A naše se ponašaju kao da imaju amneziju.