You are here

Pametan čovek uči na tuđim greškama

Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta je 1. marta sa 62 glasa „za“, četiri „protiv“ i pet uzdržanih podržao Nacrt rezolucije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija. Rasprava na plenarnoj sednici EP i usvajanje dokumenta će uslediti u narednom periodu. Bez obzira što Evropski parlament, osim ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i potvrđivanja Ugovora o pristupanju na kraju integracionog procesa, nema formalnih nadležnosti u oblasti proširenja, njegovi stavovi bitno utiču na političku atmosferu koja prati procese priključenja kandidata i potencijalnih kandidata.

Ovogodišnja rezolucija o Srbiji biće nesumnjivo najpozitivnija u poređenju sa ranije donetima. Ukoliko pak, uzmemo u obzir i okolnost da se Srbija više od jedne decenije nalazi u procesu evropskih integracija, imamo dosta razloga i za zabrinutost. „Pametan čovek uči na tuđim greškama“ - kaže narodna izreka. Pojedine tačke Nacrta rezolucije nam govore, da mi ne umemo da učimo ni na svojim najvećim promašajima.

Tu je npr. tačka 10. predloženog dokumenta, koja se bavi pitanjem javnih nabavki. Oblast javnih nabavki je u svim dokumentima Evropske unije identifikovan kao jedan od najvažnijih izvora sistemske korupcije u Srbiji. U našoj zemlji se prema umerenim procenama u postupcima javnih nabavki godišnje izgubi cirka 800 miliona evra. Radi poređenja, godišnji budžet Republike Srbije iznosi oko 8 milijardi evra.

Prema Nacrtu rezolucije o Srbiji, Evropski parlament „izražava zabrinutost zbog usvajanja Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o javnim nabavkama, koji nije u skladu sa našom vlastitom Strategijom razvoja javnih nabavki, kao ni sa međunarodnim standardima.“ EP posebno skreće pažnju da se „izmenama zakona ne sme oslabiti telo, koje prati postupke javnih nabavki.“

O čemu je zapravo reč?

Vlada Republike Srbije je posle višemesečnih priprema usvojila i 13. januara dostavila Narodnoj skupštini Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o javnim nabavkama. Kao što to u Srbiji sa ključnim zakonima obično biva, zakonski predlog je utvrđen bez adekvatne javne rasprave. Predloženi tekst ignoriše najvažnije preporuke evropskih eksperata sa kojima je vladina radna grupa mesecima radila na pripremi teksta. Ključna tačka sporenja je predloženo ukidanje samostalnosti Uprave za javne nabavke, tj. njegova integracija u Ministarstvo finansija.

Sve ovo umnogome podseća na već viđeno u postupku donošenja zakona, na osnovu kojih je sprovedena reforma pravosuđa. I tada su evropski partneri našim vlastima stavili do znanja, da predviđena regulativa za reizbor sudija i tužilaca, nije u skladu sa evropskim standardima. U veri da će Evropljani do okončanja procesa zaboraviti na svoje zamerke i da će prihvatiti krajnji rezultat, sprovedena je pravosudna reforma. Budući da su tela Evropske unije ostala nepokolebljiva, na kraju je zakonski okvir doveden u red i započeto je preispitivanje „reformskih“ odluka. Ispravljanje grešaka je u toku.

Po svemu sudeći aktuelni saziv parlamenta do kraja mandata neće više razmatrati predloge zakona, što generalno nije dobro. Brojni važni zakoni se nalaze u skupštinskoj proceduri i čekaju na usvajanje. Neki od njih su bitni i za proces evropskih integracija. Blokada rada Skupštine ima i dobru stranu. Velika je verovatnoća da se predložena verzija izmena i dopuna zakona o javnim nabavkama nikad ne nađe na dnevnom redu parlamenta. Paradoksalno zvuči, ali će u ovom slučaju Narodna skupština nedonošenjem ovog „evropskog“ zakona dati doprinos procesu približavanja naše zemlje Evropskoj uniji.