You are here

O promaji

Više od 4 nedelje nisam pisao blog. U međuvremenu je sprovedeno oba kruga izbora, i malo su se stišale strasti. Ponekad je dobro malo zastati, zamisliti se nad stvarima, nego onako opojni radošću ili melanholično „analizirati” stvari. Ovakva „umetnička dela” su uvek neupotrebljiva jer ne mogu da izdrže probu vremena.

Savez vojvođanskih Mađara je samostalno nastupao na izborima. Dobili smo 68.323 glasova na republičkom nivou. Za 6551 glasova manje nego pre 4 godine u bojama trostranačke Mađarske koalicije. To je činjenica. Kao što je i to da smo više očekivali. Razloge treba analizirati, greške ispraviti, ali za kukanje nemamo razloga.


Mađarsko politiziranje u Karpatskom basenu je u krizi – kažu neki. Ja vidim drugačije. Nije svugde tako. Ako uzmemo u obzir, naime negativne demografske trendove i to da ostale mađarske stranke ukupno još uvek imaju nekoliko hiljada pristalica, onda moramo zaključiti da je naš rezultat otprilike isti kao pre 4 godine. Za razliku od ovoga, u Slovačkoj je mađarska stranka ostala ispod cenzusa, u Rumuniji ćemo videti šta će se dešavati na jesen, ali zbog unutrašnjih podela sa velikom dozom zabrinutosti posmatramo tamošnja zbivanja, a u Ukrajini zbog nepovoljnog definisanja izbornih jedinica, borba se čini beznadežnom. I pre nego što neko napiše da su podele i u Vojvodini velike, konstatovao bih da je SVM dobio toliko skupštinskih mandata na republičkom i pokrajinskom nivou, koliko će ostale mađarske stranke ukupno imati odbornika u celoj Vojvodini. Konkretno, rezultat je: 118 : 5 : 3 : 2 : 2.

Ali da se vratimo na republički nivo. Lista koju je predvodila Demokratska stranka osvojila je 726.906 glasova manje nego pre 4 godine. I pre nego što se neko seti činjenice da se sastav liste Izbor za bolji život i Za evropsku Srbiju ne podudara, jer su sada Ujedinjeni regioni Srbije (devojačko prezime: G17) nastupali samostalno, konstatujem da i kad oduzmemo 215.666 glasova Dinkićevih i onda imamo gubitak od 511.240. Više od pola miliona. Više od 30%. A Boris Tadić je sakupio tačno 822.515 glasova manje nego pre 4 godine. Minus je 35,6%.

To su činjenice. Kao što je fakat i to da je u ovoj kampanji bilo svega. Zaista svega. Zbog toga nisam pisao 4 nedelje. Da se prljavština slegne.

Ima i onih koji često ističu da za postojanje manjinskih stranaka nema potrebe. To su relikti prošlosti. Birači ne misle tako, jer smo juče mogli da osnujemo samostalnu Poslaničku grupu Saveza vojvođanskih Mađara u Narodnoj skupštini. SVM samostalno (ne u predizbornoj koaliciji) još nikad nije stekao 5 mandata. A za oko 2 nedelje, proslavićemo 18. rođendan. Ali i nekadašnja jedinstvena Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara je poslednji put 1993. godine bila u prilici da obrazuje poslaničku grupu, takođe sa 5 poslanika. A to je bilo prilično davno. Zajednica je bila neuporedivo brojnija.

Juče je pored konstituisanja parlamenta i poslaničke grupe i novoizabrani predsednik Republike položio zakletvu. Treba se navikavati na to da se zove Tomislav Nikolić. Čestitao sam mu, jer to proističe iz vaspitanja. (Par minuta posle toga njegove pristalice su mi zviždali, ali sad to nije bitno). Dok smo rukovali, razmišljao sam o sledećem: da se DS u prethodnim godinama umesto pokušaja da udavi svoje koalicione partnere, bavio time da u užoj Srbiji ljudima objasni u čemu se sastoji politika Borisa Tadića, sada možda ne bi bilo 98.664 nevažećih listića (Nikolić je pobedio sa 70.111), i sada ne bismo trebali privikavati se na novo ime.

Ali, kolkio vidim, i Toma i BoTa je zadovoljan. Svugde idu ruku pod ruku. Ali oni to mogu, niko ih neće kritikovati. A nas ili optužuju da krišom podržavamo Tomu ili nas napadaju zbog toga što trenutno jedino Tadićevu buduću vladu smatramo vrednom podrške. Trebalo bi već shvatiti: iako se kontinuirano moramo boriti protiv uništenja, nećemo postati ničiji satelit. To bi bilo isplativije, ali mi jedino samostalno politiziranje smatramo prihvatljivim, onu baziranu na vrednostima. U skladu sa ovim ćemo delovati i u budućnosti.

A Tadiću poručujem: kažite, molim Vas vašem novopečenom prijatelju, ko u poslednje vreme izjavljuje da Srbiju zamišlja  kao kuću sa dvoja vrata - jedna prema Rusiji, a druga prema EU -, da su prostorije sa dvoja vrata promajne. A promaja je štetna po zdravlje!