You are here

Ko zapravo zastupa vojvođanske interese?

Na osnovu člana 184. Ustava Republike Srbije Vojvodini pripada najmanje 7% republičkog budžeta. Ne morate biti veliki matematičar da bi izračunali da ovih 7% treba da bude mnogo više. Ali to stoji u važećem Ustavu, koji se u jednoj normalnoj zemlji poštuje. 

U istom ovom Ustavu stoji i da bi 3/7 ovog novca trebalo trošiti na kapitalna ulaganja.  Ukoliko se ne poštuje ova ustavna obaveza, ne postoje izvori iz kojih se grade putevi, renoviraju zgrade kulturnih udruženja, crkve, škole. 

 

SVM se svim sredstvima bori za vojvođanske interese. Na kraju 2009. godine nismo glasali za protivustavan budžet. Zanimljivo, da već Predlog zakona o budžetu za 2011. godinu nijebio protivustavan.Uspeli smo da se izborimo za novac koji pripada Vojvodini. Bar na papiru. I sve ovo u jednom ratu, u kojem smo sa jedne strane ostali potpuno sami, a sa druge su se svi ujedinili protiv nas, ubeđujući javnost da mi destabilizujemo zemlju, namigujemo drugom koalicionom partneru... Ali uopšte nisu bili u pravu. Mi smo samo radili svoj posao.

Ostali narodni poslanici iz Vojvodine nisu imali u vidu interese građana pokrajine. Nikad nismo mogli da računamo na kolege iz Lige Socijaldemokrata Vojvodine ili Demokratske stranke, ali da su nam se ikada pridružili u ovoj borbi, Vlada bi bila primorana da izmeni protivvojvođanski Predlog zakona o budžetu. Ali oni su za vreme skupštinske rasprave ćutali, a u danu za glasanje samo pritiskali dugme. Zeleno, naravno.

Nije svejedno ni zašto samoproklamovani glavni borac za decentralizaciju Dinkić kao ministar ekonomije ili ranije finansija, čak i kao potpredsednik Vlade nije ništa učinio u cilju da Vlada poštuje ustavnu garanciju za finansiranje Vojvodine?  Možda zbog toga što je u to vreme još bio na stanovištu da bi Vojvođani trebali da se solidarišu i da izfinansiraju deo koridora X. između Horgoša i Novog Sada?

Prilikom skupštinske rasprave o Predlogu zakona o rudarstvu ministar Oliver Dulić je posle mog obraćanja priznao, da su u novom predlogu zakona zaboravili da bi određeni procenat od iznosa naftne rente trebao da pripadne i Vojvodini. Ovo se moglo ispraviti prihvatanjem našeg amandmana, a ne bilo koje druge kvazi vojvođanske stranke, jer oni nisu ni podneli nikakav amandman.

Uspeli smo da srušimo Zakon o železnici. Na ovaj način smo sačuvali mogućnost da Vojvodina preuzme upravljanje nad većim delom železnice na svojoj teritoriji.  

Ali vratimo se budžetu. Na kraju 2011. godine je delegacija SVM-a prvi put imala priliku da još pre sednice Vlade pregovara o budžetu, tako da je predlog postao prihvatljiv. Međutim, zabrinuti smo za njegovo izvršenje, pošto smo na žalost, iskusili da je bez obzira što je Predlog zakona o budžetu bio u skladu sa Ustavom, pokrajina u proteklih pet godina ostala uskraćena za 62 milijarde dinara, tačnije za jedan ceo vojvođanski budžet.

Zahvaljujući istrajnoj politici SVM-a u poslednja dva meseca 2011. godine je stiglo više novca u pokrajinu, nego u prvih 10 meseci iste godine ukupno.

Pre nekoliko nedelja je republička Vlada prebacila 1,75 milijarde dinara pokrajinskoj vladi za Fond za kapitalna ulaganja. Međutim, novac je prebačen na pogrešan račun, sa kojeg je nemoguće isplatiti dugove izvršiocima radova. Slučajnost? Nemoguće. Dakle, ko zapravo zastupa vojvođanske interese?