You are here

Ko i kako

Položaj manjina u jednoj zemlji može se uzeti i kao pokazatelj demokratskih dostignuća. Učešće pripadnika nacionalnih manjina u političkom životu jedne zemlje je vrlo značajno. Za manjine, veće učešće u političkom životu znači povećanje stepena predstavljenosti u raznim telima, čime se povećava njihova uključenost u društvo i olakšava zaštita interesa. Učešće u političkom životu i predstavljenost nacionalnih manjina utiče ne samo na ostvarivanje njihovih prava i zaštitu interesa, već i na stabilnost samog društva. 

Mehanizmi koji obezbeđuju adekvatniju predstavljenost nacionalnih manjina imaju značajnu ulogu u ostvarivanju njihovih prava, omogućavaju adekvatnije političko predstavljanje, samim tim i bolje formulisanje interesa.


Manjine mogu biti organizovane u svoje stranke i predstavljene preko njih, pa samostalno izaći na izbore, ali u određenom broju predstavnici nacionalnih manjina mogu da se nađu i na listama većinskih stranaka, mada samo formalno, na papiru. Pišem formalno, jer ih ovoga puta nema baš na sigurnim pozicijama na republičkim listama drugih stranaka, koje bi im omogućile ulazak u parlament. A i inače se u proteklih nekoliko godina pokazalo da prilikom pitanja značajnim za Mađare ne možemo da računamo na „Mađare” koji sede u klupama Demokratske stranke ili Liberalno Demokratske Partije.  

Svrha političkih stranaka nacionalnih manjina je predstavljanje i zaštita interesa manjine koje zastupaju, a manjinama je definitivno mnogo lakše kada imaju sopstvene stranke i kandidate na izborima.

Političke stranke nacionalnih manjina prvi put definiše Zakon o izmenama i dopunama zakona o izboru narodnih poslanika Republike Srbije: „Političke stranke nacionalnih manjina . . .  su one stranke čiji je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacionalnih manjina i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalnih manjina, u skladu sa međunarodnim standardima, potom i Zakon o političkim strankama usvojen 2009. godine koji kaže da je delovanje ovih stranaka „posebno usmereno na predstavljanje i zastupanje interesa jedne nacionalne manjine i zaštitu i unapređenje prava pripadnika te nacionalne manjine u skladu sa ustavom, zakonom i međunarodnim standardima, uređeno osnivačkim aktom, programom i statutom političke stranke.“

Pitanje reprezentativnosti u parlamentu možemo gledati iz dva ugla. Sa jedne strane, može se posmatrati po tome ko zastupa interese, ali i kako se isti zastupaju.

U Srbiji je, na svu sreću, 2003. godine ukinut izborni cenzus za stranke nacionalnih manjina. Radi razjašnjenja nedoumica, moram naglasiti da ni tada, ni kasnije zakonom nije smanjen i broj potpisa za podnošenje liste, već je ostao 10.000. Stoga i mi za predaju liste sakupljamo isti broj potpisa, kao većinske stranke, što nije lak zadatak, ali ga mi, zahvaljujući onima koji nas podržavaju, ispunjavamo.

Političke stranke nacionalnih manjina dale su veliki doprinos političkim promenama, smeni režima, izboru prvog demokratskog predsednika Jugoslavije, prve demokratske vlade, potom izboru demokratskog predsednika Srbije. I svi, naročito dve najveće političke stranke su vrlo svesne ovoga. A stranke nacionalnih manjina su svesne toga da je za realizaciju ciljeva neophodna saradnja sa većinskim strankama. Ali, samo posle izbora.

Naša stranka, Savez vojvođanskih Mađara je stranka nacionalne manjine, drugačija od ostalih, pošto zastupanje interesa vojvođanske mađarske zajednice smatra bar toliko značajnim, koliko i druga državna pitanja. Jer smo i mi ravnopravni građani ove zemlje.