You are here

Do migracione krize je došlo tokom leta 2015. godine, pre svega na Zapadnom Balkanu. Jedna od zemalja na putu kojim idu izbeglice je Srbija. Srbija se suočila sa velikim brojem migranata i izbeglica koji su u nju ušli sa ciljem da stignu do Evropske unije.

Priliv izbeglica i ekonomskih migranata je dosegao neprikosnovene razmere i doveo u pitanje naše kapacitete da se nosimo sa tim problemom.
Naime, najvažniji razlog zbog koga izbeglice traže zaštitu u Evropi su pre svega stalni sukobi koji ih primoravaju da napuštaju svoje domove.

Ekonomski migranti se nadaju da će pronaći bolji život uglavnom u zemljama Zapadne Evrope. Republika Srbija čini sve što je u njenoj moći da ispuni svoje međunarodne obaveze i istovremeno primenjuje nacionalne propise koji regulišu ovu oblast.

Zapadno-balkanska ruta po broju migranata, uključujući izgleglice koje njome prolaze postaje značajnija u odnosu na mediteransku rutu, međutim do sada nije bila prepoznata u istoj meri, a naročito nisu bile prepoznate potrebe zemalja ove rute, koje nisu članice Evropske unije.

Nadalje, Republika Srbija je zemlja koja sprovodi ozbiljne strukturne reforme i suočava se sa različitim budžetskim ograničenjima, pa je ovo dodatni i neplanirani teret za državu. Najnoviji događaji ukazuju na potrebu da Evropa i Evropska unija nastave sa političkom i materijalnom podrškom za zemlje tranzita i, gde je to potrebno, povećaju tu podršku.
Ovo je svakako izazov za celu Evropu i potrebno nam je evropsko rešenje za to. Ove probleme možemo jedino zajedno rešiti uz pomoć naših partnera iz čitavog sveta. Samo sveobuhvatna reakcija Evrope koja uključuje različite mere može dovesti do pomaka.

Potreban nam je zajednički evropski pristup. Samo integrisan pristup politike može dovesti do uspeha. Nažalost, svi koraci koji su do sada preduzimani su očigledno bili neadekvatni za obim i prirodu izazova sa kojima se Evropa trenutno suočava. 

S druge strane, postoji i potreba da se zaštite naši građani od tokova migracija. Ukratko, potrebno je pozabaviti se i rešiti stalne probleme koji izazivaju zabrinutost u vezi sa ljudskim pravima migranata i izbeglica, ali i lokalnog stanovništva.

Kako bi migraciona politika bila delotvorna, mora se sagledati iz globalne perspektive: sve zemlje iz kojih, kroz koje i u koje migranti putuju moraju međusobno sarađivati i koordinisati svoje aktivnosti. Važno je da oni koji kreiraju javno mnjenje, posebno političari i mediji, deluju odgovorno tako što će predstavljati jedan uravnotežen stav prema migracijama i migrantskim zajednicama.

Takav stav se odražava na zaštitu osnovnih prava i na pristup osnovnim pravima kao što su zdravstvena zaštita, obezbeđivanje stabilnosti i dostojanstvo.

S obzirom na stratešku, političku i ekonomsku važnost njenog odnosa sa Evropskom unijom, Srbija ima jasne interese da sarađuje sa Evropskom unijom u upravljanju migracijama i pitanjima azila pod uslovima koje postavlja Evropska unija.