You are here

S obzirom na aktuelnost teme, ove nedelje ću u blogu izneti naše mišljenje o rebalansu, odnosno o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji su trebali da ukažu na izlazak iz teške ekonomske krize. Da se potsetimo, kada su krajem prošle godine prihvaćene izmene Zakona o budžetskom sistemu, mi smo upozorili da od sada nažalost neće biti moguće pratiti, ni proveriti strukturu sredstava koji po Ustavu pripadaju Vojvodini. I sada tvrdimo isto. Sama osnovica je sa ovim rebalansom smanjena sa 837 na 760 milijardi dinara, ali problem nije u ovome, nego u tome što su sredstva namenjena za kapitalna ulaganja samo brojke na papiru. Ovde mislimo naročito na sredstva koja su predviđena za izgradnju auto-puta Novi Sad – Ruma – Šabac – Loznica.

Stoga smo u petak, u Danu za glasanje, glasali protiv ovih zakona. Najpre zbog toga što smatramo da se mora dati realna slika o finansijskoj situaciji, težiti smanjenju deficita, a nikako ga ne povećavati. Kao drugo, sredstva za razvoj Vojvodine nisu ispoštovana u realnosti, samo na papiru. Zatim, i dalje se plaćaju gubici javnih preduzeća. I na kraju, najvažnija mera – rekonstruisanje javnog sektora, ponovo je odložena. Realno, jedina pozitivna strana rebalansa je da je Vlada ovim konačno priznala da je situacija neodrživa i da se mora doneti rebalans.

U Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu su ugrađene mere koje bi trebale da uvedu red i kontrolu u javnom sektoru. Pozdravljamo one koje se odnose na uvođenje centralnog registra za zaposlene u javnom sektoru. Pitanje je međutim da li će to biti primenljivo u praksi. Videli smo slučaj Zakona o javnim preduzećima. Naime, taj zakon je donet, ali se slabo primenjuje, odnosno skoro i ne primenjuje. Opšte je poznato da je 30. juna bio krajnji rok za raspisivanje konkursa za direktorska mesta u javnim preduzećima, a kod mnogih to još uvek nije odrađeno.

Zakon o budžetskom sistemu će prouzrokovati veće probleme u javnom sektoru od Zakona o javnim preduzećima, jer se odnosi na veći broj ljudi. Ovde konkretno mislim na one koji su radna mesta dobili zahvaljujući stranačkim knjižicama ili kao zaslugu za svoj rad u strankama. Pošto je ovim zakonom predviđen centralizovan obračun zarada i kontrola primanja u javnom sektoru, kao i broj i struktura radnih mesta, nameće se pitanje kako će se od sada nagrađivati verni partijski vojnici. Zbog ovog će se ovaj zakon vrlo teško primenjivati u praksi.

Što se tiče rebalansa budžeta, ako ga gledamo metaforički, to je jedna vaga, kod koje su na jednoj strani prihodi, a na drugoj rashodi. Ova vaga bi trebala da bude u ravnoteži, odnosno trebalo bi da trošimo onoliko koliko zarađujemo. Nažalost, kod nas situacija nije takva, jer mi trošimo mnogo više nego što zarađujemo, što znači da imamo veliki deficit.

Ako pogledamo samo globalne cifre u rebalansu budžeta, kao što su ukupni prihodi, ukupni rashodi i budžetski deficit, i uporedimo ih sa Zakonom o budžetu, onda dolazimo do sledećih činjenica: u Zakonu o budžetu za 2013. godinu ukupni prihodi su bili projektovani u visini od 966 milijardi. Po rebalansu, ova kategorija je 873 milijarde dinara. To znači da imamo smanjenje prihoda za 93 milijarde. Ukupni rashodi po Zakonu o budžetu su bili 1.078 milijardi dinara, a po rebalansu su sada 1.040 milijardi dinara. Imamo dakle smanjenje rashoda od oko 38 milijardi dinara. Budžetski deficit je bio predviđen na 112 milijardi dinara, a po rebalansu ova kategorija iznosi 167 milijardi dinara. Kako god da gledamo, to je povećanje deficita za oko 56 milijardi dinara. Možda u medijima dobro zvuči tvrdnja Vlade i ministra finansija da se sa rebalansom dolazi do uštede od oko 38 milijardi dinara, ali ovde se zapravo radi o budžetskom deficitu od 56 milijardi dinara.

Što se tiče sredstava za Vojvodinu, mi, predstavnici Saveza vojvođanskih Mađara smo više puta isticali da ćemo se uvek boriti za finansijska sredstva koja po Ustavu pripadaju Vojvodini, dakle za 7% budžeta i za tri sedmine, koje treba da se usmere na kapitalna ulaganja. Dakle, pošto se osnovica smanjila na 761 milijardu dinara, to znači da bi Vojvodina trebala da dobije oko 53 milijarde dinara.

Sve u svemu, suštinu ovog rebalansa je najbolje formulisao profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Dr Đuričin. On je rekao da je ovaj rebalans kompromis političke moći, s obzirom na relativno široku koaliciju i na kontradiktorne interese predstavnika koalicije. Nažalost, profesor je u pravu.