You are here

Cilj Vlade (Mađarske) je da mađarska zajednica, koja živi u dijaspori očuva svoj identitet, jezik i kulturu, odnosno povezanost sa Mađarskom – rekao je zamenik predsednika Vlade Tibor Navračič.

Ministar pravde i uprave je izjavio da se mađarska unutrašnja i nacionalna politika u proteklih dvadeset godina najviše koncentrisala na Mađare koji žive u Srednjoj Evropi. U ovim državama su često morali da se suoče i sa raspadom zemlje, što nije svuda bilo jednostavno – na primer u Jugoslaviji.

U potpunosti se slažem da je naša obaveza da za mađarsku decu u dijaspori obezbedimo mogućnost pohađanja škole na maternjem jeziku. Potrebno je izraditi adekvatna rešenja za svaku sredinu i obezbediti ili domove učenika ili prihvatljiv sistem putovanja.

Neophodna je saradnja institucija, kao što su domovi učenika, fondacije, udruženja, koje funkcionišu u dijaspori i obezbeđuju specifične usluge, zajedničko zastupanje interesa i naravno, potrebno je konstantno pratiti, analizirati stanje u dijaspori, procedure koje se javljaju, promenljive okolnosti i izazove.

Što se tiče Vojvodine, Mađari koji žive u Banatu, Sremu, u južnom, odnosno zapadnom delu Bačke se smatraju dijasporom. Broj Mađara koji žive u dijaspori je manji, to je jedna trećina Mađara iz Vojvodine. Na žalost, vojvođanski Mađari po starosnoj strukturi predstavljaju stariju populaciju. Pored smanjenja prirodnog naraštaja, u krugu njih je visoka želja za migracijom i veliki broj onih, koji su migrirali.

Za mađarsku zajednicu u dijaspori, obrazovanje na mađarskom jeziku od zabavišta do srednje škole, odnosno do fakulteta predstavlja pitanje od ključnog značaja.

Napori za postojanje grupa na mađarskom jeziku u zabavištima ili mađarskih odeljenja u školama će uroditi plodom jedino ako političari, vaspitači koji rade na terenu, nevladine organizacije i roditelji tesno sarađuju, pošto se dešava da ljudi jednostavno ne žele da uživaju u postojećim pravima, pa čak i kada postoji mogućnost za to, ne upisuju svoju decu u školu na maternjem jeziku. Dakle nije dovoljno samo obezbediti mogućnost obrazovanja na maternjem jeziku, već je potrebno i potražiti roditelje mađarske dece predškolskog uzrasta.

Za one koji organizuju obrazovanje u dijaspori je od izuzetnog značaja što je zahvaljujući Nacionalnom savetu mađarske nacionalne manjine trenutno rešeno finansiranje školskih autobusa. U Zrenjaninu na primer školski bus skuplja osnovce sa periferije grada i vozi ih u školu, koja se nalazi u centru.

Već u zabavištu je značajno, na kom jeziku deca pohađaju predškolski program. U Zrenjaninu na primer funkcioniše tzv. vikend zabavište, čija suština je da se za one koji idu u srpsko zabavište, organizuje predškolsko na mađarskom, na taj način im ostavljajući mogućnost da se vrate u obrazovanje na mađarskom jeziku.

Nevladine organizacije mogu da imaju veliku ulogu u građenju zajednice, očuvanju tradicije i identiteta. One su od izuzetnog značaja u dijaspori, pošto mogu da znače i onaj teren, na kojem pojedinci imaju prilike da koriste svoj maternji jezik i održavaju kontakte sa svojim sunarodnicima.

Nevladine organizacije dijaspore bi nekako trebalo pozitivno diskriminisati s obzirom na ostale prilikom konkursa, pošto su manje konkurentne. Dijaspora ima svoje kulturne manifestacije. U više slučajeva, ove manifestacije nisu odgovarajućeg nivoa. Kulturna udruženja u ovoj sredini funkcionišu u vrlo teškim uslovima, pa je zbog toga kulturna aktivnost konzervirana na određenom nivou. Ali sve je to zapravo ekonomsko pitanje.

Kulturna udruženja nemaju novca za koreografe ili reditelje. Stoga, potrebno je i dalje obezbeđivati materijalnu podršku za kulturne manifestacije Mađara u dijaspori. Niz manifestacija za očuvanje tradicije, nacionalne kulture, jezika i identiteta je potrebno proširiti modernijim sadržajima. Trebalo bi obezbediti kvalitetne pozorišne predstave i na teritorijama, gde Mađari žive u dijaspori: sa gostujućim predstavama sa teritorija gde Mađari žive u većini ili iz matične zemlje.

Sve u svemu, najznačajnija polja za dijasporu, na koja treba obratiti pažnju su: očuvanje obrazovanja na maternjeg, mađarskom jeziku na teritorijama, na kojima Mađari žive u dijaspori; pojačanje i razvoj kulturnog života; odnosno kanalisanje ekonomskih ulaganja u dijasporu.

I na kraju, pozitivno je što postoje manifestacije dijaspore, funkcionišu uspešni  programi školskih autobusa, postoje osobe, koje prihvataju ulogu vaspitača u dijaspori i u sistemu konkursa se u poslednje vreme trude da dijaspori obezbede prioritet, ali postoji bojazan da će izostati podrška, da će ljudi izgubiti interesovanje ili da jednostavno neće uspeti pospešivanje društvenog života u nekim sredinama.